У августу 2008. године Вечерње Новости су писале о случајно откривеним кутијама препуним важних докумената из периода од 17. до 20. века које је неко из Архива Србије намеравао да баци као шкарт. Јавност је потом ускраћена за сазнање о томе шта се догодило с пронађеним документима и где се они данас налазе? Како бисмо поново актуелизовали ову тему, преносимо у целини поменути текст из Новости.
Архив Србије / Фото: Wikipedia***
Историја у шкарту
У Архиву Србије случајно нађени дуго скривани документи. Неко намерно запечатио важну грађу у кутије са ознакама „празно“, „разно“, „за шкартирање“.
Кутије крцате важним документима за које се деценијама није знало ни да постоје пронађене су у депоу Архива Србије. Архивисти су, сасвим случајно, открили кутије са натписима „празно“, „разно“, „за шкартирање“, отпечатили их и видели да нису ни празне нити за шкарт – него пуне драгоцене документације из периода од 17. до 20. века. Ту су Карађорђева писма, списи о доласку Петра Карађорђевића на власт 1903. године, документи са Светоандрејске скупштине…
Лондонски споразум из 1913. годинеДиректор Архива др Мирослав Перишић у интервјуу за Новости каже да се види како је неко циљано склањао одређену грађу, уклањао све трагове да она уопште постоји и запечатио је у кутије за бацање. Последње забелешке да је неко уопште имао увид у та документа су из 1981. године.
– Ово је тек почетак и ко зна шта ћемо још пронаћи – каже др Перишић. – Искористили смо август, време када не раде читаонице и када имамо мало више времена за сређивање депоа и открили потпуно неочекиване ствари. Суштина је да грађа није склањана насумице, него је то радио неки зналац. Све што смо нашли значајно је и за историју државе и за истраживаче 17, 18. и 19. века. Списе смо нашли без или са неодговарајућим сигнатурама. Истраживање је на почетку, а велики посао тек нас чека.
Најдрастичнији пример је, каже он, грађа која је реституцијом врађена из Беча осамдесетих година прошлог века. Списе су својевремено однеле аустроугарске власти. Сада су откривени потпуно необележени, несређени. За историчаре биће то важна грађа за истраживање, оцењује Перишић.
Из прашњавих кутија извађена су и писма – Карађорђево војводи Антонију Пљакићу из 1809. године и Милоша Обреновића великом везиру из 1860. године. Ту су и акта са Светоандрејске скупштине, документа о доласку краља Петра Карађорђевића на престо 1903. године и многа друга архивска грађа драгоцена за политичку, војну, дипломатску, друштвену и културну историју Србије у 19. и првој половини 20. века.
Депо Архива Србије / Фото: WikipediaСтиже министар
За уторак је најављена и посета Небојше Брадића, министра културе, Архиву Србије. Повод за позив министру, кажу из Архива – „забрињавајућа и парадоксална чињеница да је у депоу Архива Србије пронађена историчарима непозната, а једним делом оштећена архивска грађа, склоњена ван очију истраживача“.
И. Мићевић, Новости