Čime nas je NATO "zasuo" 1999. godine?

Čime su nas gađali te 1999. godine i koliko ćemo dugo osećati posledice bombardovanja, u intervjuu za MONDO otkriva eksplozivac dr Mirjana Anđelković Lukić .

"Milosrdni anđeo" odnosno "Crni đavo" kako bi ga mnogi Srbi nazvali, od kada je došao na Balkan, uneo je nemir. I sada, nakon 17 godina, još uvek, kako navode stručnjaci, možemo da osetimo njegove posledice, a što je najgore, kako kažu, verovatno će ih osećati i naša deca, unuci, praunici...

Godinama unazad najviše se govorilo o dejstvu osiromašenog uranijuma iz NATO bombi na zdravlje stanovništva u Srbiji, ali znatno manje o drugim štetnim efetkima i "hemijskom ratu" koji je vođen na teritorije bivše Jugoslavije.

Naša sagovornica, stručnjak za eksplozive i autorka knjige "Darovi Milosrdnog anđela", Mirjana Anđelković Lukić, koja je kao eksplozivac tokom bombardovanja imala u uvid u materijale i supstance koje je NATO koristio u svojim bombama tokom 1999. godine, ističe zapravo da se protiv Jugoslavije tada vodio "specifičan hemijski rat".

"NATO alijansa je birala mesta koja će bombardovati, to su uglavnom bili naftni i benzinski rezervoari, s tečnim gasom, rezervoari s opasnim hemijskim sirovinama koje su služile za preradu plastičnih masa, trafostanice u kojima je bio piralen koji spada u karcinogene, mutagene i teratogene supstance. Goreo je piralen na otvorenom što je u Evropi nezamislivo, jer su svi proizvodi sagorevanja piralena izuzetno toksični. Nije sav piralen izgoreo, već se velika količina tog uljanog otrova izlila i otišla u nadzemne vode koje je zagadila, ali isto tako i podzemne. On je teži od vode i pada na dno, pri tom je slabo rastvorljiv i za sva vremena ostaje na dnu reka ili u podzemnim vodama trujući ih", rekla je Mirjana Anđelković Lukić. 

Ona upozorava da jedan litar tog uljnog otrova zagađuje milijardu litara vode bespovratno.

”Dakle, gađajući potpuno svesno i s namerom hemijska postrojenja, hemijske rezervoare, naftna i benzinska skladišta NATO je stvarao uslove hemijskog rata bez eksplicitne upotrebe bojnih otrova”, objasnila je naša sagovornica.

Da li je NATO isprobavao novo oružje u Srbiji 1999.?

Tokom agresije na našu zemlju, NATO alijansa je primenjivala različita ubojna sredstva.

"Pored najsavremenijih, oni su ispaljivali i zastarele bombe kojima je istekao resurs. Za uništavanje takvih ubojnih sredstava potrebni su posebni uslovi na poligonima uz posebno obučenu ekipu, što naravno mnogo košta. Umesto toga oni su takve bombe izbacivali na našu teritoriju i nije redak slučaj da one uopšte nisu reagovale, nisu eksplodirale. Takve bombe spadaju u 'ranjenu municiju' i njihovo uklanjanje iz naseljenih mesta je veoma skupo. Postoji veoma ozbiljna procedura za uklanjanje takvih neeksplodiranih projektila, a cena uklanjanja ide i više od 100.000 evra. U najboljem slučaju, ukoliko nema u blizini naseljenih mesta, oni se uništavaju na licu mesta", kaže Mirjana Anđelković Lukić.

Srpski epidemiolog: NATO bombe nisu krive za rak

Pored ovih zastarelh bombi, kako kaže sagovornica Monda, na Srbiju su upućivali i krstareće i leteće rakete sa velikom količinom razornog eksploziva u svojim bojnim glavama.

”Tako na primer protiv radarska raketa vazduh-zemlja 'harm', koja je zadavala velike muke našim raketašima, ima 20,5 kilograma veoma jakog eksploziva na bazi heksogena. U napadima u kojima se nije zahtevala visoka preciznost, korišćeno je klasično 'tepih' bombardovanje (po svim aerodromima RV, Kosovu i Metohiji, okolini Novog Sada, Aleksinca, Surdulice...). Upotrebljene su klasične slobodno-padajuće bombe koje su odbacivane sa visina oko 12.000 metara. Tokom agresije, avioni B-52 izvršili su oko 270 bombarderskih akcija i izbacili oko 11.000 avio- bombi. U dejstvima je učestvovalo i pet bombardera B-1B, iz baze Ferford”, ističe stručnjak za eksplozive.

Prema rečima Mirjane Anđelković Lukić, američke snage su tokom agresije na Srbiju prvi put upotrebile i strategijski bombarder B-2A, u misijama sa vođenim bombama JDAM (Joint Direct Attack Munition).

”Masa eksploziva u ovim bombama se kreće od 100 do 350 kilograma eksploziva na bazi trotila. Ove bombe se mogu upotrebiti u svim meteorološkim uslovima, na bilo kojoj tački zemaljske kugle, sa tačnošću pogađanja do 13 metara. Procenjuje se da je nad teritorijom SRJ upotrebljeno oko 500 komada takvih avio-bombi sa ovog tipa bombardera (B-2A). Konačnih i pouzdanih podataka o mnogim aspektima borbenih dejstava po SR Jugoslaviji i upotrebljenim ubojnim sredstvima još dugo vremena neće ni biti dostupni široj javnosti. Jedino se pouzdano zna da je prodaja ovih avio bombi posle agresije, povećana“, dodala je.

Da li je NATO vodio hemijski rat protiv Srbije?

Planski i smišljeno su gađana postrojenja hemijske industrije i skladišta gotovih proizvoda. Bombardovani su objekti i hemijska postrojenja u: Pančevu, Novom Sadu, Lučanima, Prahovu, Boru, Bariču, Kruševcu, Kragujevcu, kao i sve fabrike namenske (vojne) proizvodnje.

"Usled eksplozija i požara, u vazduh, zemljište i vodotokove dospele su ogromne količine vrlo otrovnih i po zdravlje opasnih supstanci: hlorovodonična i sumporna kiselina, azotna kiselina, hlor, monomer vinil-hlorid, etilendihlorid, živa, piralen, amonijak itd. Gađane su, između ostalih 'Petrohemija' i 'Azotara' u Pančevu, rafinerije nafte u Pančevu i Novom Sadu, 'Prva iskra' u Bariču, rezervoari nafte na više lokacija. Sve te fabrike se nalaze na obalama reka Save i Dunava, tako da je, osim zagađenja atmosfere i zemljišta došlo i do kontaminacije vodotokova", objašnja autorka knjige “Darovi Milosrdnog anđela”.

Kad imaš deset godina, a padaju bombe...

Mirjana Anđelković Lukić u intervjuu za MONDO otkriva i da je u pančevačkoj "Petrohemiji" namerno gađan rezervoar sa monomerom vinilhloridom, jedinjenjem koje se masovno koristi za izradu plastičnih masa (polivinilhlorida - PVC) i koje je vrlo toksično i kancerogeno.

"Njegovim sagorevanjem u vazduhu, uz nepotpunu oksidaciju, osim oksida ugljenika i čađi, nastaje i otrovna hloro-vodonična kiselina, ali i veoma opasno jedinjenje hlora, karbonilhlorid, COCl2 , fozgen, koji je bojni otrov. Međusobnim reagovanjem ovih produkata, a u manjku kiseonika i pod uticajem svetlosti, nastaje fozgenoksim, Cl2CNOH, veoma otrovno jedinjenje, takođe bojni otrov", objasnila je sagovornica.

"HEMIJSKI RAT" U PANČEVU

Izvor: youtube

Pančevo je tokom agresije nekoliko puta bilo izloženo efektima pravog hemijskog rata. Rezultat sagorevanja ogromnih količina nafte i naftnih derivata je bilo oslobađanje velike količine gasova, koji su trošili kiseonik za svoje nastajanje oksidacijom, pri čemu su sa vodom iz vazduha stvarali neorganske kiseline od kojih nastaju kisele kiše. U velikim požarima gorele su rafinerije nafte u Pančevu i Novom Sadu, kao i skladišta nafte i naftnih derivata. Ovi energenti sadrže veliki procenat gorivih komponenata - ugljenika i vodonika.

"Sagorevanjem se oslobađaju ogromne količine gasova karakteristične za sagorevanje ugljovodonika: CO, CO2, H2, H2O, HCN i velike količine čađi, elementarnog ugljenika, ali i cikličnih jedinjenja i dioksina kao proizvodi nepotpunog sagorevanja koji su veoma otrovni i kancerogeni. Nafta i njeni derivati nemaju u svom molekulu kiseonik, tako da za svoju oksidaciju (sagorevanje) moraju trošiti kiseonik iz okoline. To znači da je stanovništvo ugroženo od gušenja usled nedostatka kiseonika ukoliko požar traje dugo".

Pančevo je bio centar naše hemijske industrije, tu su postojali veliki rezeroari nafte, benzina, raznih hemijskih sirovina za proizvodnju plastičnih masa, kao i veliki rezervoari neorganskih kiselina. Sve supstance u rezervoarima su bile zapaljive i veoma otrovne, dodala je Anđelković Lukić. 

"Sreća po stanovnike Pančeva je bila ta što je za vreme trajanja požara nastalih usled NATO bombardovanja padala jaka kiša, te su oni uz veliku požrtvovanost vatrogasaca blagovremeno ugašeni. U protivnom je moglo da dođe do gušenja stanovništva usled nedostatka kiseonika zbog njegovog velikog utroška pri sagorevanju naftnih derivata i razvoja velikih požara. Ovu taktiku su Amerikanci primenjivali i u džunglama Vijetnama, protiv trupa koje su im se suprostavljale gerilskom borbom, a efekat su nazvali 'vatrena oluja'", istakla je Mirjana Anđelković Lukić.

I NOVI SAD HEMIJSKI ZATROVAN?

Iz oštećenih rezervoara iscurela je velika količina naftnih derivata, koji nisu potpuno izgoreli, tako da su se izlili u reke ili difundovali u zemlju.

”To se dogodilo u Novom Sadu, gde su ogromne količine goriva iz pogođenih rezervoara danima isticale u zemlju. U jednom danu je iz oštećenih rezervoara iscurelo više od 4.000 tona primarnog i sirovog benzina u blizini vodozahvata regionalnog vodovoda. Sadržaj benzola u ovim derivatima benzina je oko jedan odsto, što znači da je u jednom danu u zemlju iscurelo oko 40 tona benzola, koji je jedna od najopasnijih hemikalija, jer je kancerogen, direktno penetrira u organizam putem kože i izazivač je benzenske leukemije”, istakla je sagovornica.

ŠTA SU TO "MEKE BOMBE"?

"Meke bombe" su projektili koji nisu eksplozivni, ali sadrže komponente koje nanose velike štete po energetskim sistemima.

U toku agresije NATO-a na naše električne sisteme i dalekovode bacane su "meke bombe" - kasetne bombice BLU-114, koje su namenjene za paralisanje elektroenergetskih postrojenja (trafostanice, elektrane i dalekovodi).

"One predstavljaju kasetne projektile u kojima se nalaze kontejneri sa specijalnom municijom 'submunicija'. Naziv 'meke bombe' su dobile zbog male verovatnoće da izazovu usputne štete razaranjem. Kasetna avio-bomba sadrži 202 komada malih avio bombi (kasetica sa kalemima provodljivih vlakana) BLU-114/V, pojedinačne mase od jedan kilogram", objašnjava naša sagovornica.

Ona ističe da je ta bomba proizvedena 1994. godine, a uvrštena u naoružanje SAD krajem devedesetih godina.

TEST IN VIVO

Bomba BLU-114 je prvi put ispitana u realnim uslovima na našoj teritoriji 2. maja 1999. godine!

"Pri padu na visokonaponske vodove elektroenergetskog sistema kalemovi ispadaju iz kaseta, razmotavaju se i obrazuju džinovske, superprovodljive 'paučine', koje prekrivaju strujne vodove i izazivaju kratke spojeve uz ogromna, munjama slična električna pražnjenja. Kratak spoj je praćen isparavanjem vlakana, jonizacijom vazduha i formiranjem intenzivnog toka struje između žica dalekovoda, tj. pojavom električnih lukova, sa pratećim manifestacijama: temperatura iznad 4000oS i snažnim bleskovima beličaste svetlosti. Na taj način ne dolazi samo do raspada elektroenergetskog sistema, nego visoka temperatura može izazvati požare i eksplozije", objašnjava naša sagovornica.

Tajni spisi:NATO spreman da interveniše na Balkanu

Ona ističe da kod velikih pražnjenja na dalekovodima dolazi i do razvijanja udarnih talasa usled električnih eksplozija i ekstremno visokih temperatura.

Prilikom oslobađanja iz kaseta vlakna obrazuju mrežu koja pokriva površinu od nekoliko hektara.

ŠTA SE DESILO RADNICIMA EPS-A?

Godinu dana posle bombardovanja, i otprilike toliko od kada su radnici EPS-a čistili dalekovode na koje su bačene kasetne bombe - 36 mladića koji su na tome radili su umrli, tvrdi naša sagovornica.

"Kao inženjer zaista ne mogu da kažem šta je bio uzrok smrti ovih mladića koji su bili neposredno izloženi elektroprovodljivim vlaknima, ali mislim da je zdravstveni aspekt ovih niti zanemaren i da bi trebalo, pored ostalih štetnih uticaja NATO agresije razmotriti i njihovo delovanje na zdravlje ljudi i posvetiti im dužnu pažnju”, navod Mirjana Anđelković Lukić.

Bajden:Saučešće porodicama poginulih od NATO bombi

Ona objašnjava da se elektroprovodljiva vlakna koja su bacana na naše energetske sisteme sastoje od silicijumdioksida, (stakla) i metalnog aluminijuma kojim su ta vlakna presvučena. Debljina pojedinačnih vlakana je 6 do 7 μm. U snopu ima oko 30 upredenih vlakana.

Mirjana Anđelković Lukić ističe da postoji opasnost od neposrednog udisanja ovih veoma tankih niti, koje se talože u plućima i mogu delovati toksično, jer je metal aluminijum otrovan.

Ova elektroprovodljiva vlakna su se mehanički uklanjala sa elektromreže Srbije.

Kako bi se što pre osposobili dalekovodi i električni sistemi posle razbacivanja elektroprovodljivih vlakana, čišćenje se vršilo mehanički, primitivno, metlama, kao što su radili mladići iz EPS-a.

DA LI JE SRBIJA ŽRTVA SPECIJALNOG HEMIJSKOG RATA?

Kada se uzmu u obzir sve bombe koje su pale na teritoriju Srbije, ali i mete koje je NATO gađao, naša sagovornica zaključuje da je agresija NATO pakta na SRJ imala sve efekte hemijskog rata koji su izazivani namernim gađanjima hemijskih postrojenja, rezervoara i skladišta nafte, benzina i tečnog gasa, hemijskih skladišta sa otrovnim sirovinama za organsku i neorgansku proizvodnju, gađanjem i paljenjem piralenskih transformatora dovedeni su u pitanje zdravlje ljudi i vatrogasaca koji su bili izloženi tim požarima.

- Očigledno je da je minuli rat imao više ciljeva, za agresora jednakih po važnosti, ali je za nas najstravičniji onaj koji se odnosi na ugrožavanje života i zdravlja čitavog jednog naroda na ovim prostorima. Bombardovanje SRJ, divljačko, surovo i nehumano, prouzrokovalo je velike patnje i pogibelj naroda, rušenje i uništavanje materijalnih i kulturnih dobara i proizvelo jednu od najvećih ekoloških katastrofa dvadesetog veka na prostorima Evrope, čije će posledice osećati i buduće generacije, zaključila je naša sagovornica.

U našem narednom tekstu o NATO bombardovanju, koji ćemo objaviti sledeće nedelje, možete pročitati šta kažu stučnjaci - onkolozi o štetnom dejstvu osiromašenog uranijuma koji je NATO "istresao" na nas i da li se porast kancera u Srbiji može povezati s "Milosrdnim anđelom".

 http://mondo.rs/a972899/Info/Drustvo/NATO-bombardovanje-1999-vodjen-specijalan-hemijski-rat.html