Uploaded on Nov 13, 2011
Sveto jevanđelje po Mateju.

Uploaded on Nov 22, 2011
2. Sveto jevanđelje po Marku
Category
Nonprofits & Activism
License
Standard YouTube License
SHOW LESS

Uploaded on Nov 22, 2011
3. Sveto jevanđelje po Luki
Category
Nonprofits & Activism
License
Standard YouTube License

Published on Oct 18, 2015
Reč „Biblija“ potiče od latinske i grčke reči čije je značenjei „knjiga“, što je odgovrajuće ime za nju pošto je Biblija knjiga za sve ljude, za sva vremena. To je knjiga drugačija od svih ostalih, kategorija sama za sebe.

Biblija se sastoji od 66 knjiga. One uključuju knjige kao što su treća i peta mojsijeva Mojsijeva, istorijske knjige kao što su Jezdra i Dela apostolska, knjige poezije kao što su pslami i knjiga propovednika; knjige proroštva kao što su Isaija i Otkrivenje; biografije, kao jevanđelje po Mateju i Jovanu; i poslanice (formalna pisma) kao što su poslanice Titu i Jevrejima.

Autori
Otprilike 40 ljudi je pisalo Bibliju i to u periodu od 1500 godina. Autori su bili carevi, ribari, sveštenici, pripadnici vlasti, seljaci, pastiri i doktori. Iz sve ove raznolikosti izvire neverovatno jedinstvo, sa zajedničkim temama koje provejavaju kroz celu knjigu.

Jedinstvo Biblije postoji zbog činjenice da ona ima jednog autora, samog Boga. Biblija je „bogonadahnuta“ (2. Timoteju 3:16). Ljudi su pisali tačno ono što je Bog želeo da napišu i ishod je bio sveta Reč Božija (Psalam 12:6; 2.Petrova 1:21).

Podele
Biblija se deli na dva glavna dela: Stari i Novi zavet. Ukratko, Stari zavet je priča o narodu, a Novi, proča o Čoveku. Kroz narod Bog je doveo Čoveka —Isusa Hrista—na svet.

Stari zavet opisuje osnivanje i održanje naroda Izraela. Bog je obećao Izraelu da će biti blagoslov za ceo svet (1. Mojsijeva 12:2-3). Kada je Izrael bio ustanovljen kao narod, Bog je podigao porodicu u okviru naroda kroz koju će doći blagoslov: Davidovu porodicu (Psalam 89:3-4). Tada je od Davidove porodice bio je obećan Čovek koji će doneti obećani blagoslov (Isaija 11:1-10).

Novi zavet daje detalje o dolasku obećanog Čoveka. Njegovo ime je Isus, i On je ispunio starozavetna obećanja svojim savršenim životom, umro da postane Spasitelj i ustao iz mrtvih.

Centralna ličnost
Isus je centralna ličnost u Bibliji, cela knjiga u suštini govori o Njemu. Stari zavet predviđa Njegov dolazak i sprema pozornicu za njegov ulazak u svet. Novi zavet opisuje njegov dolazak i Njegovo delo donošenja spasenja u naš grešni svet.

Isus je više od istorijske ličnosti, On je više od čoveka. On je Bog u telu, njegov dolazak je bio najvažniji događaj i istoriji sveta. Sam Bog je postao čovek da bi nam dao jasnu, razumljivu sliku onoga ko je On. Kakav je Bog? On je kao Isus, Isus je Bog u ljudskom obliku. (Jovan 1:14, 14:9).
Category
Education
License
Standard YouTube License

Uploaded on Jan 28, 2011
Category
Entertainment
License
Standard YouTube License

Uploaded on Jan 28, 2011
Category
Entertainment
License
Standard YouTube License

Published on Oct 17, 2015
Reč „Biblija“ potiče od latinske i grčke reči čije je značenjei „knjiga“, što je odgovrajuće ime za nju pošto je Biblija knjiga za sve ljude, za sva vremena. To je knjiga drugačija od svih ostalih, kategorija sama za sebe.

Biblija se sastoji od 66 knjiga. One uključuju knjige kao što su treća i peta mojsijeva Mojsijeva, istorijske knjige kao što su Jezdra i Dela apostolska, knjige poezije kao što su pslami i knjiga propovednika; knjige proroštva kao što su Isaija i Otkrivenje; biografije, kao jevanđelje po Mateju i Jovanu; i poslanice (formalna pisma) kao što su poslanice Titu i Jevrejima.

Autori
Otprilike 40 ljudi je pisalo Bibliju i to u periodu od 1500 godina. Autori su bili carevi, ribari, sveštenici, pripadnici vlasti, seljaci, pastiri i doktori. Iz sve ove raznolikosti izvire neverovatno jedinstvo, sa zajedničkim temama koje provejavaju kroz celu knjigu.

Jedinstvo Biblije postoji zbog činjenice da ona ima jednog autora, samog Boga. Biblija je „bogonadahnuta“ (2. Timoteju 3:16). Ljudi su pisali tačno ono što je Bog želeo da napišu i ishod je bio sveta Reč Božija (Psalam 12:6; 2.Petrova 1:21).

Podele
Biblija se deli na dva glavna dela: Stari i Novi zavet. Ukratko, Stari zavet je priča o narodu, a Novi, proča o Čoveku. Kroz narod Bog je doveo Čoveka —Isusa Hrista—na svet.

Stari zavet opisuje osnivanje i održanje naroda Izraela. Bog je obećao Izraelu da će biti blagoslov za ceo svet (1. Mojsijeva 12:2-3). Kada je Izrael bio ustanovljen kao narod, Bog je podigao porodicu u okviru naroda kroz koju će doći blagoslov: Davidovu porodicu (Psalam 89:3-4). Tada je od Davidove porodice bio je obećan Čovek koji će doneti obećani blagoslov (Isaija 11:1-10).

Novi zavet daje detalje o dolasku obećanog Čoveka. Njegovo ime je Isus, i On je ispunio starozavetna obećanja svojim savršenim životom, umro da postane Spasitelj i ustao iz mrtvih.

Centralna ličnost
Isus je centralna ličnost u Bibliji, cela knjiga u suštini govori o Njemu. Stari zavet predviđa Njegov dolazak i sprema pozornicu za njegov ulazak u svet. Novi zavet opisuje njegov dolazak i Njegovo delo donošenja spasenja u naš grešni svet.

Isus je više od istorijske ličnosti, On je više od čoveka. On je Bog u telu, njegov dolazak je bio najvažniji događaj i istoriji sveta. Sam Bog je postao čovek da bi nam dao jasnu, razumljivu sliku onoga ko je On. Kakav je Bog? On je kao Isus, Isus je Bog u ljudskom obliku. (Jovan 1:14, 14:9).
Category
Education
License
Standard YouTube License

Uploaded on Sep 26, 2011
Istorijsko tumacenje nastanka ove biblijske knjige i duhovna poruka sta nam se u njoj zeli reci.
Category
Education
License
Standard YouTube License

Published on May 9, 2012
Category
Education
License
Standard YouTube License