Пре него што вас упутимо на чланке сајта Борба за Веру о почетцима раскринкавања веома опасне медијске појаве зване Мирољуб Петровић, да се захвалимо свима који су покренули ову важну тему о особи која ни часа не мирује гледајући на сваки начин придобити себи и своме зловерју коју душу више, нарочито преко интернета. Кажемо – раскринкавања појаве, а све ради заустављања даљег ширења препредено скривене зле науке и даље погибије душа слушалаца, а без икакве злонамерности према заблуделом Божијем створењу Мирољубу, коме желимо све најбоље – а то је смирење пре Истином која је Богом Откривена и сачувана једино у Православној Цркви Светитеља Божијих …
Много пута хтео сам прокоментарисати разноразне, вешто замаскиране, јереси и опасна учења која је Мирољуб префињено гледао подметати својим слушаоцима, а због који су га многи лаковерни сматрали „православним – антиглобалистом“, уосталом као и оног масона Дејана Лучића. А ствар је нарочито опасна, ради се о две најинтелигентније претече Антихриста у данашњој Србији. Светитељи су рекли: Ђаво је интелигентан али није смирен и мрзи на добро и воли само себе… а све ове карактеристике добар глумац може задржати савршено скривеним од очију јавности – у себи, а притом их и лукаво дозирати и придобијати себи следбенике. Јер сваки који смирено и православно истинољубиво не верује у Бога, тај верује у себе и жели нешто од земаљских утеха , почасти и власти за себе. Но, оставимо Лучића – њему је довољна и само чињеница да је био УДБАШ и да је сада ЈЕВРЕО-МАСОН па да буде обележен пред православним стадом као лопов и разбојник (иако је прочитао неке православне поуке и пророштва, па покушава да их подметне као део сопственог свезнања и интелигенције).
Међутим, са Мирољубом је ствар закукуљенија, јер је овај дубље зашао у верску Литературу и префињеније дела у истом, Лучићевом смеру. На основу само пар Мирољубових предавања која сам се натерао одслушати – запрепастио сам се од танане лукавости и умешности која кривоверјем опија слушаоца – наравно, уколико је он имало православно неутврђен. Не залазећи у море његових детаља и реторичких бравура немајући времена а ни посебне жеље да анализирам комплетно учење и подметања Мирољубова – страх од одговорности ме једини тера да опоменем на опасну духовну превару коју сам, хвала Богу, уочио само на основу пар прегледа снимака поменутог аутора. Запажање, на основу Духа и Учења Светитеља Цркве Божије – Православне ми је следећи: Мирољуб Петровић је најумеснији претеча Антихриста у савременој србској историји, претеча – тј. онај који припрема душе за долазак нечастивог, притворно доброг, Богоотпадника који треба на кратко да постане властодржац, уједињеног у греху човечанства.
Мирољуб се, очигледно, није прво утврдио у Светом Православљу и учењима Светитеља наших, па је потом – насео на екуменистичку причу – „да су и католици црква хришћанска“, е онда је спознао сав аморал и неправду међу свештенством римо-католичким – и потом у себи пљунуо на све црквено – са прљавом водом просипајући и бебу, са прљавим католицизмом избацујући из себе и Свето Православље и све више преферирајући умишљену „изабраност“ Јевреја. Ово се лако може уочити у кратким моментима, када Мирољуба занесе сопсвено-свезнајућа пропаганда и када избаци љути јед према Цркви… То је јасно и недвосмислено учинио неколико пута у неким емисијама радио Светигоре – где су му наивни свештеници и наивни митрополит били подарили време да прича о својим интелигентним али несветим тумачењима сваког дела Библије… не у Духу Светом којим дишу једнодушно Анђели и Праведници- него уз помоћ оних других, привидно „добрих“ духова – који, чим их не гледаш, шкргућу зубима на све што је Божије. Да не причамо о другим неправославним душепогубним Мирољубовим учењима као што је „смртност душе“, обрезивање и друго… Мирољуб је отишао и корак даље, њега је опило и учење Христоубица Јевреја који су распели Господа Христоса, Једниног нашег Спаситеља, и он у свему покушава подметнути тумачење да је та јеврејска Христо-отпадничка секта и даље „богоизабран народ“ исправне вере… као по форми „судбине“ у коју верују ограничени незнабошци муслимани, једном одређени – вечито одређени (као да су словесни људи роботи па не одговарају за своје грехе – већ је само битан телесни педигре, као код паса)… Прикривено је преузео многа јеврејска учења и ставове… Заборављајући поуке Светитеља Православних – Да се не удубљује у Стари Завет нико ко се пре тога у души, ре и делу није добро утврдио у Новом Завету Господа Христоса! Јер, шта бива са оним ко занемарује Сунце а више пажње обраћа на светиљке, неће ли по мраку тумарати и у јаму пасти… „Који се опијају у ноћи се опијају“… „И не мислите и не говорите у себи: Имамо оца Авраама; јер вам кажем да може Бог и од камења овога подигнуги дјецу Аврааму. А већ и сјекира код коријена дрвећу стоји; свако, дакле, дрво које не рађа добра рода, сијече се и у огањ баца.“- опомињао је Господ Јевреје пре отпада и Распећа да су деца Авраамова само они који су то по духу, који чине дела Авраамова. Авраам би дао на жртву Богу и сина свога, а богоборни део тадашњих Јевреја(оних који нису примили православље и приклонили се Сину Божијем) жели да убија Сина Божијега, Месију који им је од свих пророка вековима наговештаван. Због чега то (?)… Из зависти, мржњи према добру, гордом свезнању, одбацивању сазнања о својој грешности и неопходности смиреног покајања, и умишљеној „непромењивој предодређености“. Нису деца Авраамова они који су то само по телу, већ они који су по духу, послушна деца која живе по смиреном узору Авраамову. Смирени, пак, део Јевреја је примио Спаситеља Христоса, а горди део Јевреја је наставио ширити своју злу науку и бусајући се својим крвним педигреом на крају ће, преко својих масона, на власт над човечанством и довести савршеног отпадника од Бога, Антихриста који ће се богом прогласити и који ће бити плод греха људског… Јер не тражише и не волеше Истину, па се допусти сила обмане да се не спасу … Као и код Срба данас, једнима је најпреча Права Вера Божија а многима пуко, гордо племенско србовање.
Хронолошки, дакле, Мирољуб се, прво није утврдио у Православљу, потом, насео је и на лукаву екуменистичку причу коју данас и многи свештеници подмећу народу – да су, наводно, и „римокатолици део цркве“, потом се сусрео са саблазним делима римокатолика, и на крају кренуо широким протестантским путем све даље од родног Православља… и то настојавајући да Јевреје, Христоубице, представи као народ и даље изабрани који ће спасити свет… А како знамо да ће Јевреји-Христоубице и њихови масони на крају и довести свог Антихриста на власт над посрнулим човечанством, јасно је о како се душепогубном учењу ради.
Елем, не може се са јеретиком(тј. неправославним) борити против глобалиста, не може се без погубне штете православноме „братски“ уједињеном католицима борити против муслимана, не може се без штете узимати понешто из исправних ставова Мирољубових зенемарујући интелигентне замке кривоверја, не може се једном страшћу борити против друге, не може се са мањим злом борити против већег зла, не могу се јеретичке књиге читати а остати савршено неповређен… Ово могу једино Светитељи који су достигли савршенство у чистоти и смирењу и добили савршено расуђивање између добра и зла… ОНИ могу, а за нас важи оно из Црквених Заповести: Јеретичке књиге не читати! Ко не поштује заповест Цркве Светитеља који су крв и зној пролили да би се савршено приближили Господу Христосу и стекли Његово Богопознање, показује се гордим и умишљено свезнајућим демоно-поседнутим јадником који има патолошку жељу да још кога собом зарази, себи усличи, собом оштети, собом уравња.
Сваки праведник, Светитељ, ослушкује од Бога и Цркве све, и учење, и делање, и време кад да дела и коме да дела… То је Свети страх Божији, страх да не погрешимо, да не отпаднемо од Православне истине, да не саблазнимо ближње, страх да правилно схватимо и испунимо Учење Духа Светога – Истину Цркве Божије. Не варајте се, то што неко само изјави да је Православан и да поштује Светитеље (то ради и свака овдашња гатара) – то он у свакој речи и делу треба да покаже… а да свакога процене и прокљуве то не могу сви верници Цркве. Зато је била и обавеза да се скрене пажња на ову ултра-мисионарску погубну појаву учења Мирољуба Петровића.
И да није другога, чим много поучаваш а немаш унутрашњи подвиг непрестане борбе са сопственим страстима – лако ћеш помислити да „много знаш“ – и од тада ћеш постати лукава играчка демона за залуђивање и богоотпадништво мноштва људи који те слушају. Сваки праведник гледа себе да окаје, поправи измоли опроштај од Бога и ближњих, јер зна да ће му то бити први одговор који треба дати пред Судијом Страшним Христосом… гледа да заволи Бога и ближње и да се моли за добро свију, затим да брани Истину једино спасавајуће вере Православне када је неко, свесно или не, урушава… Али кад треба нешто да поучава, што је посебан дар, он у страху Божијем гледа и прати Вољу Божију на њему, призив Божији на то велико дело дато од Бога само реткима, дато Благодаћу као Дар од Бога, дато Благодаћу као и свака друга врлина, и то- само онима који је истински и смирено желе и од Бога траже. Шта рећи, када рећи, коме рећи, колико пута рећи… У страху Божијем непрестаном… Сваки праведник се не узда у себе већ у Господа, зато је Господ Христос и напоменуо основну разлику коју представља онај горди, умишљено учени, зловерни секташ и лажи-учитељ: „Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што проходите море и копно да бисте добили једнога сљедбеника, и кад га придобијете, чините га сином пакла двоструко већим од себе“… (Матеј, 23, 15.)
Надамо се да Мирољуб несвесно шири своја учења и да има наде да ће у сујетну машту разлетели несмирени свој ум – подјармити Истини Божијој, Учењу Цркве, Учењу Светитеља, оном Откривењу Божијем које је Сам Он послао људима ради спасења и оставио сачуваним једино у Јединој Цркви Христовој, Цркви Православној, а Црква је Божија је Њиме благословена Благодаћу Духа Светога само зато што чува Истину Његову и Заповести Његове жели применити у животу сваког члана „малог стада“ Христовог… А Заповести испуњава онај, који је искрено Бога тражио, Истину Његову у Цркви пронашао, себе потпуно смирио и грешником великим сматрао пред Богом и ближњима и, потом, тек онда, као сведочанство исправног пута -истинску љубав од Бога задобио… Љубав себе-заборавну, Љубав пожртвовану за Истину и ближње без изузетка, једину Љубав Божију – Љубав која се (сујетно) не показује пред људима сем из преке потребе, која у тајним одајама срца воли Творца и творевину, а исијава делима на светло јавности само када је то неопходно и неодложно… Такав крај желимо и Божијем Мирољубу, а до тада саветујемо да се његова самопоуздана кривоверна учења никако не слушају, па макар наоко изгледала врло поучна, јер мало отрова сву изворску воду загади, а ако је имало загади – ту неће више бити Духа Светога, а где нема Бога – ко се први насељава, знате већ – онај који свакоме жели вечну паклену погибао… Најопаснија лаж је она која највише личи на Истину, зато су јереси у Цркви нарочито раскринкаване, док је погибија незнабожаца бивала сваком верном недвосмислено јасна…
ИстиноЉубље свима Вама!
(Tрећи простор)
https://www.in4s.net/monah-antonije-inteligentni-sektas-miroljub-petrovic/