https://nova.rs/svet/svetski-prvaci-vakcinacija-izrael-srbija-sedma/

Pfizer - BioNtech -Ovi ukradeni podaci, a potom objavljeni na Dark Web-u,

Medijski strateg i analitičar javnog mnjenja, Saša Borojević, prikupio je činjenice iz različitih izvora i sublimirao ih u jedan tekst koji objavljujemo bez redakcijskih ispravki. Dokumenti koji se u njemu nalaze, bacaju sasvim novo svetlo na teorije o sigurnusti vakcina i načinu na koji su neke od njih dobile dozvolu za masovnu upotrebu. Objavljeno 16. januara 2021 u 12h; ažurirano 27. januara; Vreme čitanja 8min.

O čemu govore ukradeni dokumenti Evropske agencije za lekove vezani za vakcine protiv Covid 19 ?

Ovi ukradeni podaci, a potom objavljeni na Dark Web-u, otkrivaju pritisak koji je izvršen na pomenutu agenciju kako bi što pre odobrila vakcinu Pfizer - BioNtech. VIDI LINK: https://www.glas-javnosti.rs/korona-virus/analiza-koju-je-uradio-sasa-borojevic-pokazuje-zastrasujuce-podatke-mracna-strana-fajzera-3654

PROSUDITE SAMI, PRVI DEO OD 2: Objavljeno 16. januara 2021 u 12h; GLAS JAVNOSTI, Saša Borojević pise: O čemu govore ukradeni dokumenti Evropske agencije za lekove vezani za vakcine protiv Covid 19 ? Ovi ukradeni podaci, a potom objavljeni na Dark Web-u, otkrivaju pritisak koji je izvršen na pomenutu agenciju kako bi što pre odobrila vakcinu Pfizer - BioNtech.

Poverljivi dokumenti, ukradeni od Evropske agencije za lekove (EMA), ponovo se pojavljuju 9.12.2020. na Dark Web-u. Le Monde je uspeo spasiti neke od njih, a evropski tim novinara ih je detaljno analizirao.

Ekipu čini 20-ak članova, suštinski fokusiranih oko dosijea za procenu vakcine Pfizer - BioNtech uključujući 19 elektronskih poruka, razmenjenih između raznih zvaničnika agencije u vremenskom periodu od 10. do 25. novembra; a, na neke od njih je izvršen napad od strane hakera; upozorila je EMA - a u svojoj izjavi, u petak 15. januara. Međutim, u prepisci sa Le Monde-om, agencija prizanaje da “pošta koja je procurila je prouzrokovala probleme i rasprave koje su se dogodile”.

Među e-porukama, sa jasno naznačenim datumom, sa imenima raznih dopisnika, mala je verovatnoća da su bile predmet manipulacije, pet (“La Cinq”) nam dopušta da predstavimo pritisak sa kojim je agencija bila suočena kako bi što pre odobrila prvu vakcinu protiv Covida -19. U prepisci od 12. novembra, službenik EMA ističe, raspravu s poverenicom EU za zdravstvo, Stelom Kyriakides. Ona se zalaze "da sve države članice istovremeno primaju vakcinu". Insistira da se ne "prisiljava" da koriste nacionalne postupke zbog kašnjenja u procesu službenog odobrenja. EU nalaže da države mogu koristiti lekove koje EMA nije odborila za suzbijanje epidemije.

19. novembra visoki zvanicnik EMA se osvrnuo na telefonski poziv sa Evropskom komisijom. Razgovor je tekao u "prilično napetoj, ponekad čak i malo neugodnoj atmosferi, koja ukazuje na to šta EMA može očekivati ukoliko ne ispuni očekivanja, bilo da su ta očekivanja realna ili ne“. Sledećeg dana, u razmeni sa Danskom agencijom za lekove, pomenuti zvaničnik rekao da je iznenađen što je Ursula von der Leyen, predsednica Evropske komisije, "jasno otkrila dve vakcine koje bi mogle biti odobrene pre kraja godine [ Pfizer-BioNTech i Moderna]. Još uvek postoje problemi sa obe “, istakao je agent.
Neka od ovih "pitanja" nalaze se u ostalim dokumentima ukradenim u decembru 2020. godine, a, posebno, problemi u vezi sa vakcinom Pfizer - BioNTech. Tako otkrivamo da je u novembru evropska agencija ukazala na tri "glavne primedbe" koje se tiču ove vakcine. Neke lokacije gde bi se vršila proizvodnja još nisu bile pregledane; još uvijek nedostaju podaci o komercijalnim serijama vakcina i takođe je bitno naglasiti da su dostupni podaci otkrili kvalitativne razlike između komercijalnih serija i onih koje su korištene tokom kliničkih ispitivanja. Upravo na ovoj posljednjoj tački ocjenjivači (ispitivači) izgledaju najviše zabrinuti.

"Tačka blokiranja"
Naime, da bi prešli iz laboratorijske u komercijalnu fazu, proizvođači su morali promeniti svoje procese proizvodnje, takođe ulažući u nove proizvodne linije i nove fabrike.

Pomenute promene bi mogle objasniti uzrok u različitom sastava vakcina, posebno smanjenje stepena integrisanog RNK. To je presudni element ove vakcine koja jednim ubrizgavanjem u ćelije omogućava proizvodnju proteina virusa Spike i na taj način podučava imunološki sistem da prepozna ovaj patogen i neutrališe ga. Vakcine korištene u kliničkim ispitivanjima imale su između 69% i 81% integrisani RNK, što je čitav niz za stvaranje proteina Spike. S druge strane, podaci o serijama proizvedenim u tim novim proizvodnim linijama otkrivaju niži postotak, u prosjeku 59%. Neki serije su se čak smanjile na 51% i 52%. "Tacka blokiranja", rekla je EMA 23. novembra.

Postavlja se pitanje da li bi ta niža stopa RNK mogla uticati, ne samo na efikasnost vakcinacije, već i na njenu sigurnost, jer ako se kaže da se manje unosi RNK, onda je to više zagađenosti, posebno nepotpun RNK. „U ovim proizvodima često imamo malo kraće ili malo duže doze RNK. Filtriramo ih prema veličini molekula, ali ovo je filtriranje teško u velikoj mjeri“ komentariše Steve Pascolo, istraživač u Univerzitetskoj bolnici u Zürichu, koji je dvadeset godina radio na RNK vakcinama (suosnivač CureVac-a 2000. godine, napustio je ovu kompaniju i sada ima zajedničke projekte sa BioNTech - om). Ovaj nepotpuni RNK očito se više ne može sprevesti u Spike protein. Međutim, podaci koje je proizvođač dostavio EMA - i pokazuju da se sa ukupnim nivoom RNK od 62% proteina i dalje proizvodi u sličnim količinama. "U ranijim ispitivanjima BioNTech - a imali su imunološki odgovor sa samo jednim mikrogramom RNK", ističe Steve Pascolo. Na ovaj način vakcina bi trebala imati oko 30 mikrograma, tako da imaju načina“.

To je takođe stav američke Uprave za hranu i lijekove (FDA) s kojom je EMA bila u kontaktu. "Pitanje sadržaja RNK se ne smatra glavnim problemom" za FDA, rekao je zvaničnik EMA-e u e-poruci od 23. Novembra. Čini se da ovi problemi sa proizvodnjom i kontrolom kvaliteta ne utiču na odobrenja za hitnu upotrebu (koje sprovode SAD, Kanada ili Ujedinjeno Kraljevstvo). Oni zapravo ne predstavljaju odobrenje same vakcine, već odobrenje za njenu trenutnu upotrebu. S druge strane, privremeno odobrenje za stavljanje u promet, na što EMA - a cilja, po ovom pitanju zvuci ograničavajuće. Odatle proizilazi i ta potreba EMA, FDA i Kanadske organizacije, za usklađivanjem sa zajedničkim specifikacijama"; "kako bi se sprečilo da regija dobije sav neoptimalni materijal", što možemo pročitati nekoliko dana kasnije u e-poruci.

“Glavni prigovori”

26. novembra BioNTech i Pfizer imaju priliku odgovoriti na prigovore EMA - e. U toku su provere različitih lokacija. Takođe, oni predlažu da se poveća minimalna stopa unosa RNK na 60% u prvim fazama proizvodnje kako bi se izbegao pad ispod 50% u konačnom proizvodu, a, to je prihvatljiv kriterijum u svim dokumentima koji su konsultovani. U svojoj prezentaciji, proizvođači ove vakcine, poznate kao Comirnaty, tvrde da ove razlike u količini RNK "ne bi trebale uticati" ni na delotvornost ni na sigurnost njihovog proizvoda. Neke od ovih serija korištene su u kliničkim ispitivanjima.
Ali, EMA još uvek nije uverena, jer najnoviji dostupni dokumenti još uvek ne dopuštaju da se povuče ovaj "glavni prigovor". Screenshot email - ova razmijenjenih 30. novembra između EMA - e i proizvođača to potvrđuje: „Ova se pitanja smatraju opasnim, posebno jer je to novi proizvod ograničenog iskustva, stoga se očekuje strožija kontrola”. U jednom od poslednjih dostupnih izveštaja, međutim, saznajemo da prilagođavanje proizvodnih procesa omogućava povratak sastava od oko 75%, kao što je slučaj sa serijama u kliničkim ispitivanjima.
VIDI NASTAVAK ISPOD.........DRUGI DEO OD 2:

PROSUDITE SAMI, DRUGI DEO OD 2 - GLAS JAVNOSTI: Medijski strateg i analitičar javnog mnjenja, Saša Borojević, prikupio je činjenice iz različitih izvora i sublimirao ih u jedan tekst koji objavljujemo bez redakcijskih ispravki. Dokumenti koji se u njemu nalaze, bacaju sasvim novo svetlo na teorije o sigurnusti vakcina i načinu na koji su neke od njih dobile dozvolu za masovnu upotrebu. Objavljeno 16. januara 2021 u 12h; ažurirano 27. januara; Vreme čitanja 8min.

O čemu govore ukradeni dokumenti Evropske agencije za lekove vezani za vakcine protiv Covid 19 ?

Ovi ukradeni podaci, a potom objavljeni na Dark Web-u, otkrivaju pritisak koji je izvršen na pomenutu agenciju kako bi što pre odobrila vakcinu Pfizer - BioNtech. VIDI LINK: https://www.glas-javnosti.rs/korona-virus/analiza-koju-je-uradio-sasa-borojevic-pokazuje-zastrasujuce-podatke-mracna-strana-fajzera-3654 Tri dana kasnije, 3. decembra, Wall Street Journal objavio je članak koji govori o problemu s proizvodnjom vakcine Pfizer. „Prve serije sirovina nisu zadovoljavale standarde. Riješili smo problem, ali nismo imali vremena da odgovorimo na pošiljke planirane za ovu godinu “, objašnjava „ osoba koja je direktno uključena u razvoj vakcine Pfizer “. Da li je ovo sve povezano? Pfizer je odbio mnogo komentarisati, spomenuvši samo trenutnu istragu EMA-e o sajber napadu. U petak 15. januara, BioNTech i Pfizer ponovo su najavili obustavu isporuke, pozivajući se na neophodne radove u belgijskoj fabrici u Puursu.

Pod pritiskom, EMA je potvrdila da je ovaj problem s kvalitetom naknadno rešen: „Kompanija je uspela rešiti ove probleme i pružiti informacije i podatke potrebne kako bi EMA mogla napredovati prema pozitivnim preporukama za ovu vakcinu“. Takođe, agencija tvrdi da se trenutne specifikacije na nivou RNK "smatraju naučno opravdanim i prihvatljivim". Na primer, malo je verovatno, rekla je agencija, da bi se ovi nepotpuni molekuli RNK mogli prevesti u protein ili peptid i tako izazvati neželjene efekte. „Bez obzira na hitnost, u EU je uvek postojao konsenzus da se ne ugrožavaju visoki standardi kvaliteta i da se bilo koja preporuka zasniva na snazi naučnih dokaza, sigurnosti, kvaliteti i delotvornosti„ vakcina i ničega drugog “, jasna je EMA. Na naš zahtev je odgovorila i Evropska komisija - ona tvrdi da ove rasprave nikada nisu ometale nezavisnost agencije, nikada se nisu ni na koji način mešali u integritet misije EMA - e u proceni kandidata za vakcine ili druge lekove. "

Pfaizer je napravio pometnju u Izraelu

Ponovnom analizom podataka Izraelskog ministarstva zdravstva zaključeno je da je Pfizerova vakcina protiv COVIDA-19 tokom nedavnog petonedeljnog perioda vakcinacije ubilo “oko 40 puta više (starijih) ljudi nego što bi ih sama bolest ubila”, a 260 puta više mlađih nego što bi umrli od virusa.

Iako je u januaru grupa nezavisnih lekara zaključila da eksperimentalne vakcine protiv COVIDA-19 “nisu sigurnija” od samog virusa, nova analiza stope smrtnosti povezanih sa vakcinama u Izraelu pokazuje da bi zaista moglo biti govora o dramatičnim podacima.

Iako se puna matematička analiza može naći u samom članku, autori pokazuju kako je među „vakcinisanima i starijima od 65 godina 0,2% … umrlo tokom tronedeljnog perioda između doza, dakle oko 200 na 100 000 vakcinisanih. U poređenju sa 4,91 umlih na 100 000 od COVIDA-19 bez vakcinacije.“

“Ovi zastrašujući podaci protežu se i na one mlađe od 65 godina”, nastavili su istraživači. Tokom petonedeljnog perioda vakcinacije “0,05%, što znači 50 na 100 000,umrlo je. U poređenju sa 0,19 na 100 000 umrlih od COVIDA-19 (koji) nisu vakcinisani… Što znači da se stopa smrtnosti ove starosne grupe povećala za 260 (puta) tokom ovog petonedlejnog perioda vakcinacijeu poređenju sa njenom prirodnom stopom smrtnosti od COVIDA-19. “

Prema izvještaju IsraelNationalNews (INN), Seligmann je izraelsko-luksemburškog državljanstva, diplomirao je biologiju na Hebrejskom sveučilištu u Jeruzalemu i autor je više od 100 znanstvenih publikacija. INN izvještava kako istraživači “nemaju sukoba niti interesa osim što imaju decu u Izraelu.”

Yativ i Seligmann zaključuju da su čak i ovi „procenjeni brojevi smrtnih slučajeva od vakcina verovatno puno niži od stvarnih brojki, jer uzimaju u obzir samo one definisane kao smrt od COVIDA-19 za taj kratki period i ne uključuju AVC i srčane (i druge) događaje koji su posledica upalnih reakcija.”

Te brojke “ne uključuju dugoročne komplikacije”, pišu.

Uz to, u roku od nekoliko meseci očekuju „srednjoročne i dugoročne štetne učinke vakcina poput ADE (Poboljšanje ovisno o antitelima)” koje se počinje očitovati kod onih koji su primili eksperimentalnu vakcinu Pfizer.

Kao što je objašnjeno od America’s Frontline Doctors (AFLDS), ADE znači „kada anti-COVID antitela, stvorena vakcinom, umesto da zaštite, uzrokuju težu ili smrtonosniju bolest kod kasnjeg izlaganja virusu SARS-CoV-2 u prirodi. Vakcinacija pojačava infekciju umjesto da sprečava štetu. “

Linkovi odakle su preuzeti tekstovi:

https://www.novosti.rs/planeta/svet/954768/preminule-23-osobe-posle-primanja-fajzer-biontek-vakcine-norveski-institut-zdravlja-izmenio-preporuke-imunizaciju

https://dokumentarac.hr/cijepljenje/pfizerovo-cjepivo-ubilo-oko-40-puta-vise-starijih-osoba-nego-sto-bi-ih-sama-bolest-ubila/fbclid=IwAR2_DJ3Ws4JegXdG7A7BT9UZ7iaKMfGbWyf_IWqeC7QUd1N_Yr_QZmUK6sQ

dokumentarac.hr (https://dokumentarac.hr/cijepljenje/pfizerovo-cjepivo-ubilo-oko-40-puta-vise-starijih-osoba-nego-sto-bi-ih-sama-bolest-ubila/?fbclid=IwAR2_DJ3Ws4JegXdG7A7BT9UZ7iaKMfGbWyf_IWqeC7QUd1N_Yr_QZmUK6sQ)

https://www.lemonde.fr/planete/article/2021/01/16/vaccins-ce-que-disent-les-documents-voles-a-l-agence-europeenne-des-medicaments_6066502_3244.html

Le Monde.fr (https://www.lemonde.fr/planete/article/2021/01/16/vaccins-ce-que-disent-les-documents-voles-a-l-agence-europeenne-des-medicaments_6066502_3244.html)

https://www.logicno.com/politika/pakao-u-izraelu-buducnost-koju-i-nama-spremaju.html

https://bhrt.ba/sr/%D0%B0%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BE%D0%B1%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B0-%D0%B8%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D1%83-%D0%B2%D0%B0%D0%BA/

(Glas javnosti)

===============================================================================================================

Koronavirus: Kraj Igre, ili Rat Beskraja?

2 Comments / March 28, 2021

http://milesbabbage.com/koronavirus-kraj-igre-ili-rat-beskraja/

(Slika je adaptirana iz crteža nađenog na Internetu, pod dozvolom CC-SA.)

Epidemija se nastavlja, ponovo se pričaju razne priče po socijalnim mrežama, i nesigurnost raste. Vreme je za još jedan pregled situacije, sa izvorima i objašnjenjima. Tekst koji sledi ide u četiri dela, i svaki može nezavisno da se čita ako vam je cela stvar predugačka:

• Podaci o virusu i vakcinaciji iz sveta, sumacija “opšte slike.” 
• Priče i mitovi sa društvenih mreža kojima nas trenutno zastrašuju. 
• Konkretno o Sinofarm vakcini: provera antitela, dodatne doze, šta se tu događa.
• Pogled u budućnost: koji su pravci kojima se sve ovo može završiti.

Podaci

Vesti iz sveta izgledaju jako dobro. U Izraelu, gde je više od polovine stanovništva vakcinisano, epidemija prestaje, bolnice polako zatvaraju COVID odeljenja, i počinje otvaranje društva i ekonomije. Američki centar za kontrolu bolesti (CDC) je obavio da su susreti među vakcinsanim ljudima bez mera zaštite dozvoljeni, počevši od dve nedelje nakon druge doze – početak kraja epidemije u državi koja je do sada predvodila svet po broju mrtvih i bolesnih. 

Snažna kampanja vakcinacije u UK je preokrenula epidemiju izrazito zaraznog B.1.1.7 soja, i mada infekcije i dalje ima, teške bolesti i hospitalizacije su postale retke. Kina je epidemiološkim merama skoro potpuno uklonila virus iz cirkulacije, ali sada vakciniše oko 10 miliona ljudi nedeljno da bi sprečila da se virus vrati, sa planiranim ubrzanjima tokom sledećih meseci. 

Ukupan broj vakcinisanih u svetu je nedavno pre pisanja ovog teksta prešao preko pola milijarde, sa jako dobrim nivoima efektivnosti, i bez izveštaja o značajnim nuspojavama. Radi poređenja, pola milijarde obolelih od COVID-19 bi značilo 3.5 miliona mrtvih ljudi, i oko 35 miliona sa značajnim nivoima trajnih posledica bolesti.

Gigantske studije polako izlaze i pokazuju da vakcine drastično smanjuju šansu smrti i teške bolesti generalno (osim kod baš najstarijih i najslabijih), i da – najvažnije od svega – smanjuju šansu prenosa virusa. 

Studija iz Škotske (na 5.4 miliona ljudi) pokazuje da tri nedelje nakon prve doze Fajzer vakcine, verovatnoća da vakcinisani završi na bolničkom lečenju opada za 85% u poređenju sa nevakcinisanima. Za AstraZeneca vakcinu, i pored svih sumnji, ta cifra je još bolja, 95% smanjenje. 

Iz Izraela, poređenje milion ljudi (pola miliona vakcinisanih Fajzer vakcinom, pola miliona nevakcinisanih) pokazuje da dve nedelje nako druge doze vakcinisani imaju 92% manju verovatnoću dobijanja teških oblika bolesti. Kod zdravih ljudi između 16 i 39 godina, vakcinacija praktično eliminiše bolest (99% smanjenje infekcija). Čak i među ljudima sa tri i više faktora rizika (astma, srčane bolesti, dijabetes, rak…) smanjenje simptomatične bolesti je visoko, čitavih 86%. 

Ovaj nivo otpornosti važi iako je u obe države dominantan novi Britanski B.1.1.7 soj. O sojevima smo već pričali u prethodnim tekstovima, više puta, sa nadom da će vakcine uspeti da se održe. Dobra vest je da za sada sve vakcine zadržavaju značajan nivo efektivnosti protiv novih sojeva, uključujući tu i Sinofarm vakcinu.

Strahom protiv razuma

To su podaci iz sveta. Ali ako čitate naše društvene mreže, ne bi vam tako dobro izgledalo. Kod nas je fino krenulo sa vakcinacijom, pogotovo u Srbiji, ali napredak sada usporava. Britanski B.1.1.7 soj je uleteo u naše krajeve i proizveo novi talas epidemije, ignorišući otpornost mnogih ljudi koji su već preležali (kao što smo i znali i upozorili da će se desiti). U Srbiji je oko petina stanovništva do sada primila jednu dozu vakcine (manje od 15% je primilo obe), kolektivni imunitet nije ni blizu nivou na kome bi mogao da ovo zaustavi. Jedini način kontrole epidemije je da se održe mere dok se ne odgura dalje sa vakcinacijom.

Ali mi umesto toga ulazimo u sve ozbiljniju svađu povodom nepoverenja u vakcine, zasnovanu na jako lošim informacijama koje se nekritički prihvataju.

Najveći deo trenutnog straha u Srbiji se vodi oko dvostruko vakcinisanih koji su se zarazili ili umrli, iz čega se vodi priča kako vakcine (pogotovo Sinofarm) eto “ne rade posao.” 

Pogledajmo gornje podatke za Pfizer vakcinu iz Izraela: 92% smanjenje teških oblika bolesti. Ova cifra je merenje. Nije neka teorija, već je pažljivo brojano koliko ima bolesnih među vakcinisanima, a koliko među nevakcinisanima. I izbrojano je da se među vakcinisanima Fajzerovom vakcinom teško razboli jedna osoba za svakih 12-13 koji se razbole među nevakcinisanima.

Ili, drugim rečima: moguće je dobiti vakcinu pa se opet zaraziti i teško razboleti. Ako imate 94 godine, kao pokojni Vlasta Velisavljević, može se desiti da vas taj teži oblik bolesti i ubije. 

Ali 92% zaštite! Jedan bolestan umesto trinaest! To nije ništa? Nije bitno, mora da bude apsolutno 100% inače se ne broji? 

Sinofarm je u početku navodio 86% cifru efikasnosti, novije izjave iz UAE daju nešto nižu cifru od oko 79% (sa novim sojevima koji i tamo udaraju). Znači za svakih pet bolesnih među nevakcinisanima, možemo očekivati otprilike jednu bolesnu osobu među vakcinisanim. Manji je nivo zaštite nego Fajzer, za nekih 10-15%. Ali Fajzerovih vakcina nema ni blizu dovoljno u našim krajevima. Šta da radimo? Nećemo 79% zaštite, insistiramo na 92%, a do tada ćemo da ostanemo na okrugloj nuli? 

I ne možete me ubediti da su naši ljudi glupi pa da ne razumeju to, i da ne znaju da je 79% bolje od 0%. Ali neprestano, neumorno, slepo bombardovanje strašnim pričama sa društvenih mreža i YouTube nas je potpuno sludilo. 

Dodatnu nesigurnost je uvela cela priča oko AstraZeneca vakcine. Primećena je grupa slučajeva tromboze, pauzirano je davanje na nekoliko dana dok se nije proverilo da li je to posledica vakcine. Nađeno je da se sličan (ili veći) broj tromboza dešava u toj populaciji (stariji ljudi) i bez vakcine.  I cela Evropa je sada nastavila da daje vakcinu kao i ranije. Ali u društvenim medijima – panika!

Kada neko pokušava da vas uplaši, dobro pravilo je da uvek pogledate tačne cifre, i da ih uporedite sa nečim za šta imate lično iskustvo.

Recimo, aspirin kod otprilike dve osobe na svakih milion izazove strašnu nuspojavu zvanu Stivens-Džonson Sindrom, u kojoj koža počne da se ljušti i odumire po velikim površinama tela; situacija zahteva bolničko lečenje, i opasna je po život. Koliko dugo razmišljate i strahujete pre nego što uzmete aspirin?

Ili možemo i nešto van medicine. Na svakih milion ljudi koji svake godine u Srbiji sednu u automobil, 280 pogine u saobraćajnim nesrećama. Koliko dana, nedelja, meseci vi sedite i razmišljate da li vredi rizika sesti u kola i odvesti se negde? Svaki put pre nego što sednete da se negde vozite? 

U slučaju AstraZeneca vakcine, primećena su 22 slučaja tromboze na 17 miliona vakcinisanih. Kao što je rečeno, ovo je isto kao i bez vakcine. Ali zamislimo za trenutak da je ovo zaista bila nuspojava! Šta bi bilo da vakcina zaista proizvodi 22 tromboze na svakih 17 miliona ljudi koji je prime? To bi i dalje bio manji rizik nego aspirin, daleko manji nego vožnja u automobilu po Balkanskim putevima. Ako nas ovako retke stvari plaše, zaboga – pa nikada nećemo smeti da izađemo na ulicu, jer tamo ima mnogo većih pretnji!

Ali od svake stvari koja se pomene moramo da napravimo bauka, ako se u rečenici pominje reč “vakcina.” Verovatnoće rizika koje nas ne zanimaju u svakodnevnom životu odjednom postaju predmet nesanice i ogromnih tekstova po medijima. 

Što me dovodi do možda najviše iritirajućeg dela: gornje situacije su bar zasnovane na stvarnim situacijama, i ozbiljnim pitanjima. Ali mnoge priče koje kolaju po društvenim mrežama nemaju nikakvo pokriće. Recimo, dva čoveka iz Nemačke su izmislila da vakcina izaziva neplodnost. Ne koristim tu reč otprilike: ovo je čista mašta, bez ikakvog naučnog pokrića, podataka, razloga. Isti nivo izmišljanja kao kada dete priča kako u ćošku sobe u mraku živi veštica koja će da ga pojede. 

Hiljade žena su do sada zatrudnele nakon vakcine, na stotine beba su već rođene od majki koje su primile vakcinu, nema nikakvog traga efekta na plodnost, niti se vidi bilo kakav razlog da se uopšte brine o tome. Nijedna vakcina koja ne sadrži žive viruse u istoriji sveta nije imala značajne posledice na plodnost. Ali ta bajka je kroz naše krajeve proletela kao oluja, i sada svi lekari i epidemiolozi moraju kao papagaji da ponavljaju da to nije istina, a ljudi i dalje sumnjaju. 

Sinofarm i “ljudi koji nemaju antitela”

Dok Kineske firme vuku noge i nećkaju se oko objavljivanja jasnih rezultata (stvar za koje ih, nezavisno od kvaliteta vakcine, treba intenzivno kritikovati), rasprava u javnosti se vodi na osnovu anegdota. U naučnim grupama možete naći gomilu ljudi sa jedne strane, koji viču o pojedinačnim slučajevima zaraženih ili teško bolesnih ljudi, bez obzira na dve doze Sinofarm vakcine. S druge strane imate argumente lekara koji ukazuju na činjenicu da su dvostruko vakcinisani Sinofarmom jako mala manjina u COVID bolnicama, i koji navode slučajeve izloženih ljudi koji su potpuno izbegli infekciju dok su se nevakcinisani oko njih razboleli. 

Za čoveka koji se vakcinisao Sinofarm vakcinom, potpuno je razumno biti zbunjen u ovoj situaciji, i sumnjičav prema anegdotalnim podacima. Gornja cifra od 79% nije baš utešna – svakome padne na pamet misao “šta ako sam ja taj jedan u pet koji nisu otporni na infekciju?” Da li se testirati za antitela ili ne? Šta raditi ako je test negativan? Onda na to možemo dodati vesti da neke države, pre svega Ujedinjeni Arapski Emirati, sada kontrolišu antitela i daju treću dozu onima koji pokažu loše rezultate.  

Trenutni zvanični savet je da se ne testira. Ja se sa time neću potpuno složiti, ali pre nego što krenemo u tom pravcu: jako je važno razumeti zašto je zvanični savet takav kakav je. 

Naime, vama kao pojedincu je važno da budete lično zaštićeni. Ali i vama i epidemiolozima je još važnije da se što više ljudi vakciniše što pre. Jer ako vakcinišemo široko i efikasno, potisnućemo virus kao što su to uradili Izrael i UK. Ako potisnemo virus iz cirkulacije, vaša verovatnoća da se zarazite takođe pada, bez obzira da li je vaš lični nivo antitela visok ili nizak.

Vaš rizik da se razbolite možete da dobijete tako što pomnožite verovatnoću da budete izloženi virusu sa verovatnoćom da vas vakcina nije zaštitila. U toj jednačini, ako smanjite verovatnoću izlaganja – to je jednako bitno kao i smanjiti verovatnoću teškog oblika bolesti. Ili, direktnije: osoba vakcinisana Fajzerom u širokoj epidemiji ima veću šansu bolesti nego osoba vakcinisana Sinofarmom ako je nivo infekcije nizak. Niko nema garanciju sigurnosti, ali šansa lošeg ishoda je drastično drugačija.

Za razliku od UAE, gde je Sinofarm jedina široko dostupna vakcina, u našim krajevima postoji više raznih pristupa imunitetu. Našoj epidemiološkoj službi bi bila noćna mora ako bi se sada svi ljudi koji su primili Sinofarmove vakcine nacrtali da primaju dodatne doze zbog te razlike od 10-15% u efikasnosti u poređenju sa Fajzerom. Povrh toga, testovi nisu savršeni, i imaju svoju šansu greške, koja samo komplikuje situaciju. Ako pažljivo pratite, naćićete ljude koji su imali slabe ili negativne rezultate, a koji su ostali nezaraženi nakon izlaganja. Otud i savet: nemojte se testirati, samo će vas nervirati ako je cifra mala. 

No, ljudi koji su primili vakcinu su već pokazali da mogu da razumeju naučne informacije, i otud mislim da im se može dati poverenje da razumeju sve prethodno rečeno, i da ne postanu paničari zbog cifre na papiru. 

Otud, moj pogled je sledeći: slobodno se testirajte, ali nemojte da se uzbuđujete suviše oko rezultata. Pozitivan test je dobra stvar, ali nije jasno koliko dugo će trajati, i ne treba da to koristite kao dozvolu da ignorišete mere. Jer čak i ako ste vi lično zaštićeni od teške bolesti, i dalje možete da zakačite virus. I vi onda imate samo prehladu ili čak ni ne znate da ste se zarazili, a pritom inficirate nekoga ko nije stekao antitela, ili nekoga ko još nije došao na red da se vakciniše. 

Negativan test takođe nije kraj sveta. Nastavite da se držite mera, i nadajte se da ste stekli neku osnovu zaštite. I gurajte da se ljudi oko vas vakcinišu i revakcinišu, da bi nivo virusa pao što pre. Onda kada se prvi talas vakcinacije završi, i kada dođemo do stadijuma u kojima ima više vakcina nego primalaca, tu onda postaju dostupne dodatne opcije: treća doza, ili možda revakcinacija dozom drugih vakcina da se pokrene ćelijski imunitet (koga Sinofarm slabo proizvodi). Rade se studije i vode se diskusije među imunolozima; za mesec-dva, više će se znati, i epidemiolozi i imunolozi koji vode našu kampanju vakcinacije će moći da daju bolje i direktnije savete na osnovu čvršćih podataka. 

Smireno, polako, bez straha. Preživeli smo ratove, bombardovanja, sankcije, proćićemo i kroz ovo.

Pogled u budućnost

Virus je postao endemski: sada je u tako širokoj cirkulaciji da neće moći da bude potpuno potisnut. Od sada pa nadalje, SARS-CoV-2 će biti jedan od virusa sa kojima ćemo mi i naši potomci morati da se rvemo. Postoji mnogo raznih mogućnosti kako će ta borba možda izgledati, ali u ovom trenutku možemo da ih sve grubo klasifikujemo u dva osnovna pravca. Te pravce možemo da nazovemo, u iznenađujuće dobroj analogiji sa Marvelovim filmovima, “Kraj Igre” i “Rat Beskraja.”

Da bi smo razumeli šta ovo znači, pogledajmo šta se tokom celih naših života događalo sa četiri “standardne” vrste koronavirusa koje već vekovima cirkulišu kroz čovečanstvo. Ovi virusi su sve nas zarazili prvi put negde tokom detinjstva. Mada vrlo male bebe mogu da postanu ozbiljno bolesne, i poneko dete čak i umre od ove infekcije, ogromna većina dece prođe samo sa prehladom i kašljem. Kroz detinjstvo, različiti sojevi ove četiri vrste koronavirusa nas ponovo zaražavaju, i mi kroz te korake stičemo sve bolji i bolji imunitet. Kad dođemo u tinejdžerske godine, mi već imamo vrlo raznovrsna antitela i T-ćelije protiv tih virusa, i postajemo dobro zaštićeni. U kasnijem životu neki ovih virusa uspe da nas zakači tu i tamo… ali pošto imamo tu zalihu imune memorije iz detinjstva, oni izazovu samo običnu prehladu. Ponovo postajemo ranjivi prema njima tek ako postanemo baš teško imunokompromitovani, ili u kasnoj starosti. Zapaljenja pluća su jedan od najčešćih uzroka smrti među starim ljudima, a ove četiri “uspostavljene” vrste koronavirusa se često nalaze među uzročnicima. 

SARS-CoV-2 je novi virus, mi ga nismo videli u detinjstvu. Današnja deca se razboljevaju od ovog novog virusa isto kao i od starih, i preleže ga slično (uglavnom bez težih posledica). Klinička slika je malo ozbiljnija, jer se virus još uvek “navikava” na ljude. Ali većina dece će preležati virus, zakačiti kasnije u nekom trenutku neki drugi soj, i onda ostati sa trajnim imunitetom. 

Problem su odrasli. Mi za ovaj novi virus nemamo tu staru otpornost iz detinjstva, a kod nas je bolest mnogo ozbiljnija nego kod dece. Mi možemo da steknemo otpornost na dva načina – i koji način većina nas izabere će odlučiti i koja budućnost nam sledi. 

Najbolji pravac je “Kraj Igre.” U ovom slučaju, većina odraslih će da stekne osnovnu otpornost kroz vakcinaciju, brzo, naglo, i masovno širom celog sveta. Onda će ta otpornost pre ili kasnije da opadne, ali ne na nulu, i ljudi će se zaraziti… ali zbog tog delimičnog imuniteta, bolest će biti samo prehlada, ili čak asimptomatična. Neko vreme će verovatno postojati opcione dodatne vakcine, za one koji su osetljivi, ili koji imaju slabiji imuni sistem. Bilo kroz dodatne vakcine, bilo kroz dalje izlaganje, ovakva ponovna stimulacija osnovne otpornosti stečene iz vakcina će proizvesti trajni imunitet prema SARS-CoV-2. Istu kao otpornost prema drugim koronavirusima koju smo stekli u detinjstvu.

Nije sve super: ovo znači da postoji još jedan virus u cirkulaciji od koga možemo da se razbolimo, i on postaje još jedna stavka na listi organizama koji mogu da nas ubije u starosti. Ali život će se vratiti u normalne tokove, delimično možda već i za nekoliko meseci; povratak do potpune normale zavisi od brzine i efikasnosti vakcinacije u celom svetu, uključujući tu i Afriku i Aziju. 

Pretnja ovakvoj budućnosti su scenariji “Rata Beskraja.” U ovom slučaju, nećemo uspeti da vakcinišemo dovoljno brzo i dovoljno široko. Što znači da će ostati veliki broj zaraženih ljudi kod kojih virus nastavlja da mutira. Setimo se da su koronavirusi (u poređenju sa drugim virusima) sporo mutirajući: oni ne mogu da se prosto preurede u nove sojeve kao što to rade virusi gripa. Otud, broj zaraženih direktno određuje broj novih mutacija iz kojih zatim nastaju novi sojevi. Što veća populacija koja je istovremeno bolesna, to veća šansa da nastane nova opasna varijanta. 

U ovom slučaju, većina ljudi će preležati koronavirus. Onda će da se zaraze ponovo nekoliko meseci kasnije. Onda će neki novi soj da ih zarazi opet. Pa će onda da nastane sledeći soj koji će da ih zarazi opet. Kroz vreme, ovo će dovesti do nakupljanja imuniteta isto kao i “Kraju Igre,” ali mnogo sporije, i mnogo više razvučeno kroz vreme. Prostim davanjem više šansi virusu da se razvija u više raznih pravaca, mi ćemo garantovati sebi najgori sklop mogućnosti. Može se čak i desiti da se virus podeli na čitave nove podvrste, od kojih svaka počne da izaziva nove epidemije. 

Ceo proces “Rata Beskraja” bi i izgledao zaista kao beskrajna noćna mora: zatvaranja, pretrpavanja bolnica, kontrole na granicama, delimične vakcinacije i revakcinacije… sve bi trajalo godinama dok dok dovoljan broj odraslih u celom svetu ne stekne dovoljno širok imunitet da se odbrane protiv svih verzija i sojeva virusa, kroz niz ponovnih infekcija. Taj imunitet će, naravno, steći samo oni koji prežive sve to. A veliki broj preživelih će do kraja života nositi posledice tih ponovnih infekcija.

I to je izbor koga svi pravimo kada odlučujemo da li ćemo se vakcinisati ili ne. Na ličnom nivou, izbor je između vakcinacije i infekcije, nema trećeg. Na društvenom nivou, tom odlukom svako od nas glasa ili za “Kraj Igre,” ili za “Rat Beskraja.”

 http://milesbabbage.com/koronavirus-kraj-igre-ili-rat-beskraja/

Post navigation

← Previous Post

2 thoughts on “Koronavirus: Kraj Igre, ili Rat Beskraja?”