http://hronograf.net/2018/09/29/milijana-baletic-metastaze-vartolomejevog-cinodejstvovanja/

Милијана Балетић: МЕТАСТАЗЕ ВАРТОЛОМЕЈЕВОГ „ЧИНОДЕЈСТВОВАЊА“

29. септембра 2018. у 18:56

Данашњи жестоки рат који западњаци воде против Русије – и против свих православних, преко православља у Украјини – иако као такав није ни препознат ни заступљен у медијима – најјачи је – и скоро, неодбранив – удар!

Милијана Балетић

Пре више од четири године, у пролеће 2014. Карл Билт, са позиције шефа шведске дипломатије – говорећи о украјинској кризи, коју су запалили како би сломили Русију – са носталгијом се сећао владавине Јељцина! Схватајући да се Русија под Путином, опет сабира око православља и уздиже до непобедивих висина, жалио је за Русијом ’90-их која је, по њему, тада била боља, јер је била у загрљају „западних вредности и демократије“?! Он сматра да је „у данашњој Русији ситуација много гора. Путин демонстрира приврженост, не међународним вредностима, но православним. Православље је опасније од исламског фундаментализма и због тога представља највећу опасност за западну цивилизацију“?!

И да ово Билт није изговорио, ко иоле прати глобална кретања, знао би да је удар на Украјину намењен Русији! За Путина то, свакако, није тајна! Није њему Билт отворио очи. Он је на чело Русије и дошао као последица прочитаног Запада коме је, врло једноставно – у две реченице објаснио – да око њега нема дилеме: „Не треба гледати на Запад, ми за њих никада нећемо бити добри, јер смо православци! Одавно би нас истребили када би знали да неће добити по зубима.“

Управо зато што знају да би војним ударом „добили по зубима“ – ударили су тако да им је победа загарантована и то – без губитака! Данашњи жестоки рат који западњаци воде против Русије – и против свих православних, преко православља у Украјини – иако као такав није ни препознат ни заступљен у медијима – најјачи је, и скоро, неодбранив удар!

Дубока вертикала руске државе и руске нације и зачета је – на простору данашње Украјине – када 988. године руски кнез Владимир из Кијева, као паганин, прима хришћанство – и то на Криму – а онда у хришћанство уводи и целу Кијевску Русију, која се – у вери уједињена – подиже у моћну државу и народ!

У Кремљу је, 15. јула 2015. године, на дан обележавања 1.000 година од упокојења великог кнеза Владимира – Владимир Путин, рекао: „Обуставивши сукобе, поразивши унутрашње непријатеље, принц Владимир је започео формирање уједињене руске нације, припремивши тако пут за стварање снажне и централизоване руске државе“! Ето објашњења откуд удар на православље!

Украјина има своју канонску Украјинску православну цркву Московске патријаршије (УПЦ МП). Призната је од свих православних цркава са којима чини јединство, локално је аутономна, а саставни је део Руске православне цркве (РПЦ) којој одговара. Ако се зна да су Украјина и Кијев за Русе оно што су КосМет и Пећка патријаршија за Србе, данашњи напад на УПЦ МП није неки велики ребус! У том разбијању у суштини лежи напад на РПЦ и цепање руског етничког и православног бића! То има вишевековну историју иза које стоји Ватикан – који је, још у 16. веку створио унијатску заједницу која је признала папу и римокатоличко вероучење и тако поцепала Украјину на западну унијатску и источну под канонском УПЦ МП. Ти украјински унијати су у Другом светском рату били жестоки нацисти, као што су у Југославији били и Хрвати! На западном делу унијати нису једини расколници, ту је и такозвана Кијевска патријаршија, па Кијевска православна аутокефална црква, и још неколико ситних у зачетку. Украјина је данас, вишевековном заслугом Запада, дубоко подељена држава са два жестоко непријатељски супростављена блока, у којима букти мржња и ратни пламен међу верски подељеном браћом! Е, то је суштина данашње украјинске кризе!

Оно што је новина у удару на РПЦ је – окретање Васељенске патријаршије под васељенским патријархом Вартоломејом – против јединства православља?! Он, мимо црквеног канона, води преговоре са расколницима и тренутно инсталираном прозападњачком влашћу у Украјини – о давању аутокефалности?! Иако само први међу једнакима у православљу, али у рукама Запада, добија на снази и – даје себи за право да он цепа Московску патријаршију и удара на њену канонску територију?! Подршка Вартоломеју стигла је пре неколико дана и из Америке: „Сједињене Државе снажно подржавају верске украјинске лидере и следбенике да спроведу аутокефалност у складу са својим уверењима. Ми поштујемо васељенског патријарха као глас верске толеранције и међуверског дијалога“! Дивно! Мада нисте морали улагати напор – и без овога знамо да је ваш!

Ништа тако као овај напад на православље, не објашњава и данашњу „мантру“, како „треба само гледати будућност и не освртати се на прошлост“ – коју нам је у мозак утиснуо Запад, а ми фанатично прихватили?! Овај – генијално смишљен „трик“ – у дубокој је служби агресије, окупације и отимања наше територије и идентитета?! И тако ми – слепи пред стварношћу – бришемо прошлост, да би је они лакше отели – како би нам уништили будућност?! У томе се и састоји један једини задатак расколништва у УПЦ МП!

Овај проверени рецепт и на нас је примењен! Удар на СПЦ има дубок корен, а под комунистима и затирање! Они су 1928. на свом Четвртом конгресу Комунистичке партије Југославије (КПЈ), познатом као Дрезденски конгрес, растурајући Србе у тадашњој заједничкој држави – правећи од њих други народ назван по географској одредници где су живели – преименовали им и језик и цркву! Комунисти су тако од – једне једине канонске аутокефалне Српске православне цркве (СПЦ) – напабирчили и хрватску, и босанску, и црногорску, и македонску, и војвођанску православну цркву?! Данас и Шиптари – да би заокружили државолико „Косова“ – хоће да све наше духовно благо тамо и светиње „сачувају“ под косовском православном црквом?! И, видите докле смо данас дошли – а наше „заслуге“ у томе су – немерљиве?!

Посебним чудесима се „одликује“ такозвана Црногорска православна црква (ЦПЦ), инсталирана да тамо обави раскол у Цркви Светосавској и протера канонску СПЦ?! Иако је мала, не може се занемарити расколничка агресивност, која је у спрези са Миловом влашћу?! Међутим, још увек је број тих „верника“ незнатан у односу на тамошње вернике СПЦ. На то утиче и „младост“ такозване ЦПЦ која је први пут заметнута 31. октобра 1993. године, када су национални Црногорци на Тргу Маршала Тита (а где би друго) на Цетињу за митрополита изабрали рашчињеног попа СПЦ у Америци Антонија Абрамовића, кога је после смрти 1996. заменио следећи рашчињени поп Мираш Дедејић?! Брозова расколничка чеда неколико пута су безуспешно покушавала да ту „направу“ региструју! Коначно, 17. јануара 2000. године, то је и учињено у полицијској станици на Цетињу?! Ова „црква“ – својеврсни раритет и новина под капом небеском – створена је комунистичком промисли – тамо где је Свети дух протеран – а пендреци столују?! Повод раскола у хришћанству (1054.) када се од Цркве одвојио римокатолички запад, настала је око исхођења Светог Духа. Православни су остали при изворном, непромењеном члану Символа вере, формулисаном на Другом васељенском сабору – према коме Дух Свети исходи од Оца. Римокатолици су измислили неку своју нову верзију – код њих Дух Свети исходи и од Оца и од Сина?! Е, Мило нема кад да се замајава око Светог Духа – Он је из Милове „цркве“ – протеран?!

Од свих црквених правила Мило се једино држи римокатоличке верзије индулгенције (искупљења грехова)! Код њих се почињени греси – ма колики били – уз благослов папе могу откупити новцем?! Међутим, Мило је и у ову римокатоличку трговину – унео новине! Све грехе које је по наредби земаљских моћника (и својој вољи) починио над историјом Црне Горе, њеним миленијумским српским идентитетом и СПЦ-ом, засад је – он наплатио?! Ко ће, кад и како, за његове грехе платити – сам Бог зна! Али – ако буде пред римским папом – то му је завршено! Пара има напретек?!

Та „направа“, звана ЦПЦ, данас има и свој раскол у два интересно „партијска“ крила. Једно предводи Мираш, кога су подржавали западни „пријатељи“, расколничка такозвана Бугарска православна црква и миловци, наравно! Друго предводи – новоникли Лав Лајовић! А тек што је Лав посебна работа?! Он се – ничим изазван – из фотеље директора дневних новина Побједа – 21. маја 2017. уз помоћ Мирашеву – запослио у „нову фирму“ – такозвану ЦПЦ и кроз мање од две недеље постао презвитер?! Свој нови посао, како и доликује – „са радошћу Господњом“ – објавио је на свом Фејсбук профилу?! За мање од годину дана пукла је тиква између Мираша и Лава – те је тако сваки од њих однео „комад“ ове „цркве“! Биће да је овај „лав“ по свој прилици нова расколничка нада, пошто је иза њега стала расколничка Украјинска православна црква, а Мирашу је, изгледа – ударило звоно у једну страну! Е, Боже драги, човек не зна да ли да се сит ситан исплаче или исмеје?!

Са расколницима у Македонији, која се неканонски одвојила од СПЦ још под вољеним Брозом 1967. много је тежа ситуација, јер и траје дуже. Томе у прилог иде и данашњи став Васељенског патријарха, који је стао уз украјинске и македонске расколнике?! Он се недавно, директно и недвосмислено, обратио и Руској и Српској православној цркви да признају расколнике, наводећи како је то „апостолска дужност цркве да тражи начине спасења наше браће у Скопљу и Украјини“?! А шта се тиче „дужности цркве да тражи начине спасења“ и целовитост њихових матичних, канонских цркава, руске и српске – за тим Вартоломеј није понесен?!

Међутим – „није ни ђаво црн, колико се каже“ – тешко да би непријатељи све ово постигли без наше „помоћи“?! Мртва је трка између Срба и Руса у доприносу данашњем стању у СПЦ и РПЦ! Колико је, за време комуниста само запаљено и срушено православних цркава и манастира у ове две православне земље, или претворено у штале за стоку, у магацинске просторе… сам Бог зна?! Остале цркве биле су поштеђене!

Морбидност маште у затирању православља, коју сам, обилазећи Русију 1992. године, видела – у мени је изазвала невиђено запрепашћење! Тамошњи комунисти су се чак „сетили“ да, приликом претварања цркава у касарне – мокри чвор инсталирају у олтару?! Место – у којем се припрема Свето пришчће и призива Свети Дух – у које могу ући само мушкарци – и то крштени – комунисти су одредили – за велику и малу нужду!!! Е, оваква Русија – сваком „Карлу Билту“ – била би по жељи?! За тим они пате!

И није само да пате – не одустају! У расколу 1054. када су тадашњи расколници ударили изнутра, отцепили се од изворног хришћанства – православља – и основали своју Римокатоличку цркву – не да није завршен сукоб – тек тада је почео. Када се сагледа њихова улога, од данас уназад до 1054, ретко где, а поготово у хришћанској Европи, не стоји Ватикан иза отимања верника, покрштавања, иницирања братоубилачких ратова, благосиљања џелатове руке над православнима (довољно се сетити Алојзија Степинца), отимања територија, прављења нових граница и држава и подвођења под једну – своју цркву, над којима се инсталира западњачка власт?! Нису они ту сами! Не би ни могли! Ту су разни њихови световни саборци и помагачи?! Само кад се крене кроз ову новију историју – од Беча, Берлина, Вашингтона… – а тек Лондона – ко год и да искочи из овога строја – Лондон је ту?!

Оно што представља посебну опасност јесте данашње понашање васељенског патријарха Вартоломеја, што је доказ да су се инсталирали усред православља – у језгро – одакле метастазирају кроз православно биће! Упорним радом и неодустајањем данас су дошли до саме посластице – растурају нас помоћу нас самих и – задовољно трљају руке?!

Којим и коликим то гресима Запад држи Вартоломеја у шаци – кад нема тих пара за које се може искупити – него му за индулгенцију једино признају – да удари расколом по Православљу – сам Бог зна?! Могуће је и да смо га ми православни својим гресима заслужили?! Но, било како било – оно што је био Велики раскол 1054. године, када се од од Православне цркве одвојио Римокатолицизам – то је данас Вартоломејево „чинодејствовање“ које ће имати за последицу – расколнички домино-ефекат у целом православном роду!

http://hronograf.net/2018/09/29/milijana-baletic-metastaze-vartolomejevog-cinodejstvovanja/

http://hronograf.net/2018/09/26/stejt-department-podrzao-vaseljenskog-patrijarha-vartolomeja-protiv-pravoslavlja/

Стејт департмент ПОДРЖАО васељенског патријарха Вартоломеја против Православља

26. септембра 2018. у 14:27

Амерички Стејт департмент издао је саопштење у ком подржава васељенског патријарха Вартоломеја и аутокефалност украјинске цркве.

Фото: Чарлс Дарапак, АП

„Сједињене Државе снажно подржавају верску слободу, укључујући и слободу припадника група да управљају својом религијом према својим веровањима и да слободно практикују религију без мешања власти. Сједињене Државе поштују способност украјинских православних верских лидера и верника да се боре за аутокефалност у складу са својим веровањима. Ми поштујемо екуменског патријарха (Вартоломеја) као глас верске толеранције и међуверског дијалога“, наводи се у саопштењу Стејт департмента.

Крст Светог Јована Владимира

У саопштењу се даље наводи да САД остају при „непоколебљивој подршци Украјини и њеном територијалном интегритету с обзиром на руску агресију у источној Украјини и руску окупацију Крима“.

„САД сматрају да је цариградски патријарх Вартоломеј глас толеранције и дијалога и подржавају заступнике украјинске аутокефалије”, изјавила је портпаролка Стејт департмента Хедер Наверт.

САД подржавају Украјину, која, како се наводи, „истиче свој пут и доноси сопствене одлуке о придруживању, слободне од спољних утицаја”.

Подсетимо, САД по питању раскола у православљу нису стајале по страни и у његовој раној фази ескалације. Између осталог, Стејт департмент, док је њим шефовао Џон Кери (2013–2017), оформио је посебну канцеларију за верска питања која је имала задатак да контактира са свим поглаварима украјинских цркава.

Раније је Васељенска патријаршија саопштила да је „у оквиру припрема за давање аутокефалности православној цркви у Украјини“ именовао своје егзархе у Кијеву. Ову одлуку оштро је осудила Московска патријаршија, назвавши је нападом на канонску територију друге помесне цркве. Председник Одељења за спољне црквене односе Московске патријаршије, митрополит Иларион изјавио је да ће Московска патријаршија прекинути евхаристијску везу са Васељенском патријаршијом у случају да се Украјинској цркви дâ аутокефалност.

Фото: Озан Косе, АФП

Спутњик

http://hronograf.net/2018/09/26/stejt-department-podrzao-vaseljenskog-patrijarha-vartolomeja-protiv-pravoslavlja/

http://hronograf.net/2019/07/29/dusan-prorokovic-desant-nato-a-na-pravoslavlje-spc-je-glavna-pretnja-zavrsavanju-posla-na-balkanu/

Душан Пророковић: Десант НАТО-а на православље – СПЦ је главна претња „завршавању посла“ на Балкану

29. јула 2019. у 21:45

Шта је Српска православна црква скривила НАТО стратезима? Одговор је прост: Црква је крива зато што постоји! Да ње није, све би циљеве Американци лакше испунили.

Свети архијерејски сабор СПЦ / Фото: Димитрије Гол, Танјуг

„Од распада Совјетског Савеза, религија и нуклеарно оружје имају огроман раст значаја, достижући врх у (данашњој) руској стратегији и идеологији“. (Дмитриј Адамски, Руско нуклеарно православље 2019)

Генерал Френклин Хоџис, до децембра 2017. и главнокомандујући америчких копнених снага у Европи (United States Army Europe), што је међу значајнијим позицијама у њиховом „армијском систему“, отворено указује: са једне стране, Црква је „главна претња за довршавање посла на Балкану“ будући да се, како из контекста у ком је то речено произилази — преко ње пласира „малигни утицај Русије“; са друге стране, притисци Цркве око „решавања косовског питања“ су толики, да би „Србији требало помоћи“ да се томе одупре.

Када се све сабере, за Хоџиса је решење једноставно: руководство Србије треба да призна лажну државу косовско-метохијских Албанаца, тако се одлучно „одупре притисцима“ Цркве, јавно је омаловажи и тиме њен углед доведе у питање, што ће у крајњој линији резултирати и истискивањем „малигног утицаја Русије“. И сви срећни и задовољни. Албанци добили другу државу, Србија се решила тешког косовског бремена, а зли Руси враћени у своју степу.

Срби проблем — као народ

Хоџисов предлог је сасвим на линији онога што је његов надређени, доскора заповедник америчких оружаних снага за Европу (United States European Command), генерал Кертис Скапароти, рекао на саслушању пред Сенатом неколико месеци раније: Срби као народ су проблем, а посебно њихова историјска веза са Русијом и „осећање припадности“.

Самјуел Хантингтон је у антологијском раду „Сукоб цивилизација“ то „осећање припадности“ одлично објаснио, смештајући Србе, без икаквог двоумљења, у православну цивилизацију. Између осталог, и због историјских веза, али пре свега због цркве. Религија је обликовала моралне матрице читавих народа, тако утицала на њихову културу, усмеравала друштвене процесе.

Сјајном Хантингтону је било јасно да се те ствари не могу лако мењати, потребне су деценије, понекад и векови за „скретање“ вредносних вертикала и трансформацију изграђених колективних представа, мада је и око тога био скептичан: вероватније је да се те промене, трансформације дешавају „надограђивањем“ постојећег, а не „одстрањивањем“ досадашњег и „инсталирањем“ новог. Вредносни обрасци почивају на историјским представама, митовима, осећању припадности, филозофији добра, преносе генерацијама, према њима се мери шта је добро, а шта лоше, шта је друштвено прихватљиво, а шта није.

Фото: СПЦ

Хоџисова терапија

На темељима Хантингтонове теорије, Скапароти је покушао да дефинише дијагнозу, а Хоџис, ево, предложио и терапију. Хоџисова терапија је за Србе — увредљива, за друге посматраче — смешна. Што уопште не значи и да ће амерички стратези од ње одустати. Чак напротив. Све ове изјаве, уз дешавања на терену, управо указују на супротно: унутар америчких војних структура већ неко време се раде озбиљна истраживања на тему утицаја религије на геополитичке процесе. НАТО ће потом, по обичају, бити ту да реализује осмишљено. За то европске чланице и служе, да извршавају оно што се у Вашингтону одлучи.

Имајући у виду да је Русија означена за кључну претњу и да ће то још дуго остати, православље је „на радару“. Или тачније — православна цивилизација.

У прилог овој тези иде и велики успех недавно објављене монографије Дмитрија Адамског под насловом: „Руско нуклеарно православље“. Аутор констатује да се у Русији појавило „нуклеарно свештенство“, односно да је као нигде другде у сегменту руског војног нуклеарног програма уочљива стратешка повезаност цркве и државе. Он објашњава да црква даје својеврсан легитимитет развоју нуклеарног оружја, јер то схвата као кључни инструмент очувања државе, а да заузврат војни кругови подстичу ширење утицаја цркве на унутрашњу и спољну политику.

Тако је Московска патријаршија интегрисана у најважнији део оружаних снага земље, постала витални део руске националне безбедности, политике и идентитета. У једном од приказа књиге које је публиковао издавач наводи се да Адамски описује како је „црква легитимисала и утицала на агресивну стратегију националне безбедности Москве у двадесет првом веку“. Николас Гвоздев цитира рецензију Дмитрија Горенбурга, који је приметио да се тако осветљава „једна димензија развоја руске војске у постсовјетском времену који се буквално не помиње у постојећим студијама. Будући радови на тему улоге војске у руском друштву и спољној политици ће морати да узимају у обзир степен до ког је она била обликована кроз савез са Руском православном црквом“.

Пола деценије раније, неизбежни Карл Билт је критиковао тадашњег америчког амбасадора у Москви Мајкла Макфола како „потцењује снагу Путинове нове антизападне и антидекадентне линије, која се гради на дубоко конзервативним, православним идејама“. Из тога, а „захваљујући“ слободној интерпретацији руских и бугарских новинара, касније је произашло оно како „Карл Билт мисли да је источноевропско православље главна претња западној цивилизацији“. Истина, Билт то никада није рекао, али из текућег „фокусирања“ војних структура на „утицај православља на (гео)политику“ видљиво је да и те како има оних који тако мисле.

Скапаротијева дијагноза и Хоџисова терапија, дакле, нису „изоловани инциденти“, него представљају нови аналитички приступ у тумачењу политичких процеса.

„Посебне цркве“

Отварање црквеног питања у Украјини, цела игра око томоса васељенског патријарха и аутокефалности, за Сједињене Државе је део решења, пошто се тако, да искористимо један закључак Адамског, поткопавају национална безбедност, политика и идентитет Русије. Исто као што се срамним законом у Црној Гори поткопава национална безбедност и политика Србије, идентитет српског народа. На дуги рок, то би требало да створи непремостиви антагонизам између Подгорице и Београда, али и произведе нове сукобе са огромним потенцијалом за дестабилизацију Црне Горе, а перспективно и Србије.

„Косовско-метохијско вече“ у Подгорици, поводом објављивања књиге „Меморандум СПЦ о Косову и Метохији“ / Фото: Небојша Поповић, Спутњик

Гласна размишљања о могућностима установљавања некакве „Косовске православне цркве“, која се могу чути последњих месеци на разним форумима, такође су на овом фону. Једнако као и Зоран Заев, који се није прекрстио чак ни пред папом када је осолио погачу, а понавља да „његова земља, која је суверена, има право на посебну и независну цркву“. Реч аутокефалност није употребио, ваљда зато што није верник па му она ни не значи много, а шта подразумева под „посебном црквом“ — није додатно појаснио.

Америчко неутралисање „руске претње“ више се не одвија само гомилањем војних снага на границама највеће земље на свету, санкцијама и даљим економским изнуривањем, пропагандним активностима и политичким инструментима, но и нападом на православну цркву.

Изнутра се покушавају искористити све несугласице између различитих патријаршија како би се разорио блок народа који је Хантингтон назвао православном цивилизацијом. Споља, тактиком divide et impera, користе се политичке околности за формирање нових организација. Отуда и напрасна заинтересованост Ђукановића и Заева за црквено питање.

Десант НАТО-а на православље увелико се спроводи.

http://hronograf.net/2019/07/29/dusan-prorokovic-desant-nato-a-na-pravoslavlje-spc-je-glavna-pretnja-zavrsavanju-posla-na-balkanu/

Share this page