Свако може понијети своју икону и на тај начин узети учешћа у молитвеној шетњи
Од ИН4С - 03/01/2020
Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици обавјештава да ће вечерас, 3. јануара, одслужени молебан у Саборном храму с почетком у 18 сати бити настављен молитвеном шетњом у 19 сати до цркве Светих Макавеја у Толошима и назад до Саборног храма.
AUTOR: Alo.rs/ nacionalist.rs/ M. I. DATUM I VREME: 02.01.2020. 13:20
Života mi, doktor si – mnogim je vlastodršcima strana sila dolazila glave. Jedna. A, ti si imao posla sa više i sve si ih za*ebao, stoji, između ostalog, u pismu.
Milo Đukanović, Foto: EPA/Boris Pejović
Verni fan predsednika Crne Gore koji se potpisao imenom Tomo Lovreković, napisao je pismo Milu Đukanoviću u želji da mu pruži podršku.
Njegovo pismo podrške prenosimo Vam u celosti:
Dragi brate Milo, da ne valjaš, realno ne bi vladao 30 godina. Istina, bilo je tu i pokradenih izbora i fantomskih birača i kupovine glasova, bilo je i kada su te na vlasti držali glasovi kupljenih manjina, ali što se drugi nisu dosetili? Dve ruke i dve noge imaju vala kao i ti!
Istina je, grešio si, ali mlad si još, brate, a i lepo mi izgledaš: čovek se uči dok je živ. Polako, u narednih 30 godina usavršićeš ti sve gde je škripalo, a ako i ne stigneš baš sve, ne brini, utabao si stazu za prestolonaslednika Blažu.
Ali, života mi, doktor si – mnogim je vlastodršcima strana sila dolazila glave. Jedna. A, ti si imao posla sa više i sve si ih za*ebao.
Preveslao si italijansku mafiju, pokazao si da su serija B za tebe.
Rusima si se umiljavao, kupili ti državu, pa si im zabio nož u leđa.
Kad god su hteli Ameri da te skinu, napravio si manevar i namestio se lepše
u krilu.
Milo Đukanović, Foto: AP/Risto Božović
Izigrao si i domaće mangupe.
Kleo
se u Slobu, pa ga sahranio.
Kleo se u Jugoslaviju, pa je uništio.
Kleo se u Svetu, pa ga potopio.
Kleo se u Kneževića, pa ga izdao i opljačkao.
Kleo se u srpstvo, pa se okrenuo Sekuli Drljeviću.
Pa, druže moj pošteni, ni omiljeni ti potrčko Dejo nije tako driblao dok je Berluskoni vlažio na njega!
U svemu tome, nisi izgubio dobar smisao za humor, a nije to lako uz tolike brige.
Izbacio si Njegoša iz države koja se na njemu temelji.
Izbacio si Svetog
Savu iz njegovog grada.
Onako, iz dosade, izmislio si novu naciju, novu himnu (Sekulinu), novu crkvu i nova slova!
Konačno, uspomoć ispičuture, lažnog vojvode iz Zubinog potoka koji je trgovao svinjama i psihičkog bolesnika optuženog za ubistvo, sve uz Katnićevu priču o praćkama konstruisao si suludu teoriju o državnom udaru i osudio ljude na osnovu toga!
Kao tradicionalan i patrijahalan čovek, nisi zaboravio na najbliže: otuđe se ljudi na vlasti, ali ti ne. Sinu elektrane, sestri poslove sa bankom i Telekomom, bratu sve ostalo. I još im opet ne valjaš, nego ljumoborno, prosto, pučina: oni sa svojom rodbinom ne pričaju, pa zavide vama što ste harmonična porodica.
Ne bi veliki Milo, ti bio ti, da ne ostaviš traga: jeste, svašta su smislili i Tesla i Pupin i Milanković i mnogi ljudi sa ovog prostora, ali svi oni realno padaju u drugi plan u odnosu na tebe.
Pošto si, a to ti voljom naroda, makar i izmišljenog, pripada, pokrao sve zemaljsko, postao si prvi vladar u istoriji sveta koji je počeo da pljačka i nebesko! Ostaće zlatnim slovima tvoje ime upisano u istoriju, svaki ti diktator pozavideti britvo poštena može!
Nek crknu dušmani, dobri moj Milo. Što ih više crkne, više glasova iz podzemlja za tebe na narednim izborima. Priča se da tamo jake veze imaš, pogotovo poslednjih dana.
Ne daj se, brate, sa nestrpljenjem očekujem tvoje poteze u narednih 30 godina!
Verni fan,
Tomo Lovreković
13:16 03.01.2020
Прота Мирко Вукотић, физички је нападнут данас око 12 сати у Никшићу испред градске капеле на Тргу Шака Петровића.
Foto: Deposite photos/Mehaniq
За сада непозната особа уз претње и псовке насрнула је на свештеника ударивши га песницом у главу. Сведоци кажу да је нападач вређао вернике и СПЦ.
– Никад човека нисам видео и не знам о коме се ради, казао је Вукотић полицајцима који су брзо реаговали и привели нападача.-Кад сам га питао ко је и због чега се тако понаша уследио је ударац.
11:37 03.01.2020.
Москва -- Потпредседник руске Думе Сергеј Бабурин, позвао је Москву да Русија заштити оно што је у Црној Гори дала српским црквама и манастирима.
Бабуринова изјава је у званичној Подгорици оцењена као грубо мешање у унутрашње ствари Црне Горе.
“Русија мора прекинути политику немешања у ток историје и указати да су руски цареви (читај – држава) и приватни добротвори (читај – руско друштво) давали новац храмовима и Српској православној цркви, а не антируским властима данашње Црне Горе. Мора захтевати враћање те имовине Русији, а руски народ ће одлучити ко у Црној Гори треба да том имовином располаже”, навео је Бабурин.
Он истиче да Русија треба да од Подгорице захтева и повратак реликвија које се налазе на Цетињу – деснице Св. Јована Крститеља и честице Крста Господњег, које се тамо налазе незаконито, после њихове привремене евакуације 1918. из Петрограда.
“Ако је њихово поседовање од стране Српске православне цркве и могло да се сматра братским чином, онда ће њихова пленидба од садашње русофобске владе бити врхунац безакоња и греха!”, поручио је Бабурин.
Бабурин сматра и да званична Москва треба да пита Београд зашто је пасиван И ћути на такве дрске, насилне и неправедне прогоне Српске православне цркве.
Најзад, Бабурин истиче да Русија треба да захтева од Подгорице повратак реликвија које се налазе на Цетињу – деснице Св. Јована Крститеља и честице Крста Господњег, које се тамо налазе незаконито, после њихове привремене евакуације 1918. из Петрограда.
Погледај друге твитове корисника СРБИН инфо
14:48 01.12.2015.
Како време пролази све више некада тајних докумената излази на светло дана, из којих сазнајемо колико је перфидно, некада и грубо, али увек по Србе опасно, било деловање католичке цркве на Балкану, посебно на простору бивше Југославије а све са циљем да се православље или уништи или сведе на симболичну религијску појаву.
У тим настојањима католичка црква имала је велике успехе. На пример, цела Западна Херцеговина некада је била насељена Србима који су, управо кроз деловање мисионара Ватикана, каточличке цркве, преведени у католичанство, а потом у националном смислу у Хрвате. Из тог народа дошли су највећи мрзитељи српства и православља, из Западне Херцеговине су највећи усташки злочинци и сви они, без изузетка, имају дубље или плиће српске корене. Ради се о феномену конвертитства, о људима који након промене вере и нације највише мрзе оне који су у тој вери и нацији остали. Мрзе и убијају своје дујучерашње рођаке, комшије, кумове. У том смислу трагови католичке цркве на овим просторима веома су видљиви, страшни, крвави.
У новије време католичка црква чини све што може да додатно разбије православље на тлу бивше Југославије. Најснажније мисионарско деловање бележимо у Црној Гори, земљи која је одређена да до 2050. године у религијском смислу буде подређена папи, Ватикану. Према тим плановима, који нису посебна тајна, Србе у Црној Гори треба што пре или иселити или приволети да се изјашњавају као Црногорци, а потом заузети све храмове Српске православне цркве и предати их такозваној „Црногорској православној цркви“ која ће, у то нема никакве сумње, признати старешинство римског папе, једно време остати у кругу тзв. Гркокатоличких цркава (православни обред уз прихватање папе), а онда по свим елементима пристати на католичке догме, начин службе, мисе, обичаје, свеце…
Први озбиљнији покушај превођења православаца Црне Горе у католике забележен је крајем шездесетих година двадесетог века, тачније то се данас може сматрати уводом у оно што је уследило и што ових година, као процес, имамо у Црној Гори.
Наиме, мало је познато да је иницијатива за рушењем Његошеве капеле на Ловћену дошла из Ватикана а прихваћена је од стране југословенских, црногорских, комуниста. Тиме је, као што се зна, погажена последња воља великог владике чије је тело и данас у Маузолеју, грађевини која на архитектонски и сваки други начин не припада свету православља.
Да би све ово било разумљивије пажљиво прочитајте редове који следе. У питању је писму специјалног папског изасланика, Франциска Паловинетија, упућено 28. децембра 1969. године блаженопочившем митрополиту Црногорско – приморском, Данилу Дајковићу. Франциско га је два дана раније, као препоруку под бројем 22384 писао у Метковићу, а упутио из Сарајева. Писмо се чува у архиви Митрополије Црногоско – приморске. Ево шта у њему пише:
„Ваше Преосвештенство,
Молим да ми опростите на грешкама, али трудићу се да их буде што мање, јер сам по први пут у повјерљивој мисији овђе. Молим да разумијете моје напоре које чиним сам уз припомоћ веома оданих и повјерљивих саучесника, али све то да што боље и савјесније, да најбоље намјере Свете Столице извршим што разборитије уз велиику обазривост, нашто сам нарочито упозорен.
Носим Вам специјалну поруку Светог Оца Папе и Његову поруку требам лично да уручим па сам радо прихватио овај напорни пут да се уз његов благослов овјековечи труд и обезбиједи Ваша сагласност и саучешће што је изричита жеља Св. Оца Папе па сам пошао на овај историјски пут који треба да овјековечи Вас.
Но, ево у Сарајеву сам позван у Надбискупију и задржан, хитно обавијештен са напоменом да моментално није погодан моменат – наиме пала би у очи моја присутност у Цетињу, па би могле наступити немиле посљедице и многе непријатности од ненамјерних злих људи Ваше средине, сто би омело и много нашкодило постигнутим успјесима у одвајању Ваше Свете цркве од натурене сепаратистичке јереси.
Много се постигло и Св. Отац Папа је веома задовољан и предложио је да би било најбоље да се скине она мала капела и смјести у музеј или Његуше гђе би одговарао намјени, гђе историја тога времена изумрлог старог народа још једино не може да види.
Свима је јасно да садашњи народ нема више ништа заједничко са некадашњим народом оријентисаним великосрпском идологијом која је злоупотријебила овај народ, који ето може се рећи потпуно изумире. Нови народ са новим навикама и новим животом је народ будућности и нових прегнућа, па је вољан Св. Отац Папа да овај народ свесрдно помогне и да га поврати у праву Христову вјеру зашто је вољан и да уложи велика средства.
Св. Отац Папа је вољан да даде 500 милиона лира као помоћ за израду маузолеја који ти храбри људи тако упорно траже и желе, па ће и Папина помоћ много допринијети, па ће само тражити да у маузолеј буду смјештене кости Луције – Црногорке (Озане Которске) , која је још раније прешла у праву Христову вјеру и до смрти била изложена свим прогањањима, али никад није хтјела да ту вјеру осрамоти и остави. Зато ће она бити оглашена Светицом и жеља би била да се њени остаци похране у маузолеј зашто ће бити изграђен велики и диван саркофаг који ће красити унутрашњост маузолеја.
Св. Отац Папа цијениће веома Ваше напоре и велику душевну и просвјетну вриједност, цијенећи Вашу оданост светој цркви, а вјерујући да ће у Вама наићи на сарадника у борби да се успостави у Црној Гори права Христова вјера и осамостали као новорођенче Св. Оца Папе, он је вољан да све жртве поднесе и сва средства за то уложи, па једва чека да се освети Дивни Храм у Титограду и успостави библиотека, доведу мисионари и отпочне помагање тог доброг народа у превођењу правој Христовој вјери.
У томе Св. Отац Папа рачуна на Вашу сарадњу и вољан је да Вам понуди положај међу својим најближим сарадницима, а да Ви руководите свим тим пословима уз загарантовану дискрецију. То је била моја мисија и то би била порука коју сам имао да уручим са још многим другим, па како сам спријечен и како су сада заоштрене многе несигурности од пакости људи, то сам обавијештен да приликом посјете Предсједника од стране Паћинелија и додира истог са извјесним храбрим људима Титограда, да се ово сада избјегне и затражи додир или састанак у Загребу или Ђакову, како би се избјегло да се предају новчана средства и награде храбрим људима на мјестима која би била подлога непријатности како тих храбрих људи тако и свег досадашњег успјеха и рада.
Износећи Вам ово молим Вас да разумијете велико интересовање Св. Оца Папе за Ваша велика ђела и љубав према својој пастви која треба да се преведе правој Христовој вјери за што би Ви били најпогоднија личност.
Вјерујем да Вам је познат удио Св. Оца Папе код одвајања македонске цркве, но из специјалних разлога у данашњој вјери, што је било условљено од тих храбрих људи у Скопљу, који су вољни да се у догледно вријеме и тај народ преведе у праву Христову вјеру.
Из жеље да се све то најљепше среди молим да донесете Вашу одлуку гђе би жељели да се лично састанемо и примите све што Вам доносим, а Ви ми дадете Вашу сагласност или могућност, доставите Надбискупији Загреб.
Метковићи
С’ особитим поштовањем, одани покорни Вам, Паловинети“
Митрополит Дајковић је одбио сусрет са папиним изаслаником и писмо проследио Светом синоду Српске православне цркве, али оно што је уследило наговестило је црну будућност за Србе, православце, у Црној Гори.
Његошева капела на Цетињу срушена је 1972. године (само три године након писма из Ватикана), а на њено место постављен Маузолеј, чији је пројектант хрватски вајар Иван Мештровић.
Данас у Црној Гори делује тзв „Црногорска православна црлва“ на челу са распопом, Мирашом Дедеићем, човеком који је једно време провео у Ватикану на припремама за ово што данас чини у Црној Гори.
Иначе, у тој сада самосталној држави све је мање Срба, њихов језик је замењен црногорским, у државним службама Срби не могу да добију посао, све су бројнији инциденти на националној основи, између Срба и Црногораца, дојучерашњих Срба. У тим сукобима често налазимо блиске рођаке па и рођену браћу од којих је један остао Србин, а други постао Црногорац.
Планови Ватикана у Црној гори остварују се онако како је давно зацртано, а отворено наговештено у писму специјалног изасланика из Ватикана, из 1969. године.
Извор: Intermagazin
https://www.in4s.net/satanisticki-pir-policija-brutalno-pretukla-vladiku-metodija/
Владику и поједине вјернике су оборили на земљу и тукли прендрецима и ногама
Од ИН4С- 27/12/2019
Владика МетодијеНа мосту на Ђурђевића Тари полиција је ноћас, у току протеста против доношења закона о слободи вјероисповијести, брутално претукла Преосвећеног Епископа диоклијског господина Методија.
Владику и поједине вјернике су оборили на земљу и тукли прендрецима и ногама.
Повријеђена су и два вјерника, који су покушавали да га заштите. Једном је поломљен кук, а другом кључна кост и они су хоспитализовани у пљеваљској болници.
Владика Методије јуче је из Подгорице за кренуо у Београд, стао намосту на Ђурђевића Тари и чекао да се успостави саобраћај као и остали грађани.
Овим чином најбоље се потврдила истинитост ријечи премијера Марковића који је у Скупштини рекао да полиција не смије да примијени силу против вјерника, какав закон о слободи вјероисповиједања је усвојен и колико су Црква и вјерни народ слободни у савременој Црној Гори.
Посланици Демократског фронта (ДФ) Милун Зоговић, Андрија Мандић и Милан Кнежевић задржани су у полицији.
Video, vidi na: https://www.facebook.com/objektiv.crna.gora/videos/594838127770488/
: https://www.facebook.com/objektiv.crna.gora/videos/1403104676537399/
: https://www.facebook.com/rrakocevic/videos/2914687515208038/
: blob:https://pulsembed.eu/f4305190-4a30-491f-9fd1-4c37ca716f89
: https://www.facebook.com/objektiv.crna.gora/videos/617869525683767/
: https://www.facebook.com/objektiv.crna.gora/videos/2696176220472201/
FOTO: PRIVATNA ARHIVA
Veliki broj građana okupio se danas širom Crne Gore u znak protesta zbog izglasavanja Zakona o slobodi veroispovesti. Protestne litije i molebani održani su u Podgorici, Beranama, Bijelom Polju, Herceg Novom, Baru, Nikšiću, Mojkovcu i Plužinama.
U Beranama se na protestnoj litiji od centra grada do tri kilometra udaljenog manastira Đurđevi stupovi okupio do sada rekordan broj građana.
Kolona je na prilazu naselju Dolac i manastiru, u ulici Dušana Radevića bila nepregledno duga.
Građani su se nakon molebana mirno razišli, do sutra u isto vreme, pišu "Vesti".
Litija koja je večeras išla bjelopoljskim ulicama okupila je više od deset hiljada vernika. Pre litije u crkvi je služen moleban.
Moleban je služen i u Plužinama u crkvi Svetog Jovana Krstitelja. Nakon toga je gradom prošla litija koju je predvodilo sveštenstvo u pratnji brojnih Pivljana koji su nezadovoljni usvojenim Zakonom o veroispovesti.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja u Podgorici i oko njega sabrale su se i večeras hiljade ljudi povodom molebana Presvetoj Bogorodici za spas srpskih pravoslavnih svetinja u Crnoj Gori.
Nakon molebana, verni narod krenu je u molitvenu šetnju do crkve u podgoričkom naselju Momišići, gde počivaju 42 momišićka mučenika, i nazad do Sabornog hrama.
Sveštenici su i večeras ponovili da će sa inkonom i svećom u ruci verni narod usprotiviti otimanju svetinja Srpske paravoslavne crkve (SPC) od aktuelnog režima i njihovog zlog zakona.
"Ovako veliki broj vernika na molebanim i u litijama u Podgorici i potom i u drugim gradovima Crne Gore svako veče je najbolji dokaz i potvrda da ćemo odbraniti pokušaj otimanja naših svetinja", rekao je sveštenik Nikola Pejović.
On je dodao da svako veče širom Crne Gore desetine hiljada vernika sa svojim vladikama, monasima i sveštenstvom podiže glas protiv nakaradnog zakona kojim se žele SPC oduzeti hramovi, crkve, manastiri i ćivoti svetaca.
FOTO: PRIVATNA ARHIVA
Litije su održane u Nikšiću i na Žabljaku. Veliki broj građana okupio se ispred Sabornog hrama u Baru.
FOTO: PRIVATNA ARHIVA
Sutrašnju litiju u Nikšiću predvodiće episkop budimljansko-nikšićki Joanikije.
FOTO: PRIVATNA ARHIVA
Zakon o slobodi veroispovesti predviđa da država postane vlasnik svih verskih objekata koji su izgrađeni do decembra 1918. godine ukoliko se ne utvrdi da je neka od verskih zajednica stvarni vlasnik.
Usvajanje tog zakona naišlo je na otpor vernika SPC u Crnoj Gori zbog čega su organizovani masovni protesti širom zemlje, kao i u pojedinim gradovima u Republici Srpskoj i Srbiji.
Mitropolija crnogorsko-primorska traži proveru ustavnosti Zakona
Mitropolija crnogorsko-primorska tražiće što pre proveru ustavnosti Zakona o slobodi veroispovesti, najavio je rektor cetinjske Bogoslovije Gojko Perović.
FOTO: PRIVATNA ARHIVA
On je za Televiziju "Vijesti" rekao da i sa ovako nakaradnim zakonom, država nema šanse da dokaže da joj nešto od crkvene imovine pripada, ali da u Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SPC) strahuju od zloupotreba jer je crnogorski predsednik Milo Đukanović nedavno najavio obnovu "crnogorske autokefalne crkve".
FOTO: PRIVATNA ARHIVA
Protojerej-stavfrofor Perović naglasio je da će SPC tražiti načina da narodno nezadovoljstvo, koje je očigledno, kanališe na molitvena sabranja i na mirne molitvene proteste.
"Nijednog momenta nam ne pada na pamet da obustavimo izražavanje legitimnog prava građana da protestuju protiv ovako lošeg postupka crnogorske vlasti. Istovremeno ćemo se svim snagama truditi da nam niko ne zloupotrebi te proteste i da ih ne povede na stranu agresije, eskalacije nasilja, ili bilo kakave politizacije, što nam ne treba", naglasio je Perović.
FOTO: PRIVATNA ARHIVA
Na pitanje da li veruje da može doći do nekog dijaloga, konkretnog razgovora i na kojem nivou, Perović je odgovorio da čekaju od Vlade Crne Gore da pokaže neki impuls, dodajući da ga do sad nisu videli.
Otac Gojko je rekao da je jedan od instituta provera ustavnosti tog zakona.
"Mi tvrdimo da je zakon neustavan, da je diskriminatorski jer trenutno, ako bi ovaj zakon bio na snazi, SPC u Crnoj Gori je jedina institucija pored svih drugih institucija, pored građana, koja ne može da koriti institut mirne državine", rekao je rektor cetinjske Bogoslovije Gojko Perović.
Grupa navijača Crvene zvezde je posle večerašnje pobede košarkaša crveno-belih nad Bajernom u Štark areni krenula u, kako su naveli, protestnu šetnju povodom Zakona o slobodi veroispovesti, izglasanom u Crnoj Gori .
Navijači su nakon utakmice pozvali publiku da se okupi ispred hale i da krenu u ššetnju do crnogorske ambasade u Knez Mihailovoj.
Kolona je uz pesmu i srpske zastave krenula beogradskim ulicama, a ponegde je zbog njih zaustavljen i saobraćaj.
Nešto ranije, pred početak utakmice u Areni navijači su iskazali svoj stav povodom cele političke, ali i sportske situacije. Podsećanja radi, zbog ugrožene bezbednosti košarkaši Crvene zvezde proteklog vikenda nisu putovali u Podgoricu na meč ABA lige protiv Budućnosti.
Srpske bezbednosne snage su ocenile kako bi sigurnost delegacije Zvezde i srpskih navijača bila ugrožena, dok su crnogorske vlasti garantovale bezbednost, što sa Malog Kalemegdana nisu uzeli za odgovarajuće mišljenje.
Video : blob:https://pulsembed.eu/052919de-496f-4713-be7f-eb9de7681d6e
:
24. јула 2018. у 22:32
Црногорским властима било би боље да се запитају каква је то држава ако тако битна личност као што је патријарх српски Иринеј у њој препознаје дух НДХ, каже Марко Ковачевић из НСД поводом оштрих реаговања црногорског врха на упозорења поглавара СПЦ о лошем положају Срба. Умјесто добродошлице, патријарх је добио претње, каже Матија Николић из ДСС.
Патријарх је током посете Подгорици казао да је положај СПЦ у Црној Гори гори него у време османске окупације, док је положај Срба као у време озлоглашене фашистичке Независне државе Хрватске. На то се прво огласила Влада која је констатовала да су оцене патријарха Иринеја „злонамерне, паушалне и неутемељене“, као и да „говоре о ономе ко их је изрекао, а не о ономе на чији су рачун изречене“.
Све је кулминирало изјавом председника Црне Горе Мила Ђукановића који је српског патријарха назвао „непристојним гостом“, као и да очекује да он демантује своју изјаву о положају Срба у Црној Гори.
Интересантан је такође био и однос државних и прорежимских медија који су првобитно готово игнорисали чињеницу да се српски патријарх Иринеј налази у посети Подгорици, а уочљив је био и мањак поштовања, па медији поглавара највеће верске заједнице у Црној Гори обично нису ословљавали са „Његова светост“ или „патријарх“, већ само са — „Иринеј“.
На страну форма, али упозорење патријарха на тежак положај Срба у Црној Гори очигледно је погодило мету. Страсти су се моментално узбуркале, што указује да проблем није измишљен, него да је веома озбиљан, а што је иначе моментално потврдила и необично оштра реакције друге стране.
Портпарол Нове српске демократије Марко Ковачевић сматра да је пре свега „неумесно да неко, попут садашњег председника Црне Горе, назива српског патријарха гостом у земљи у којој је 70 одсто народа под духовним окриљем Српске православне цркве“, а још мање да, како каже, „тражи замерке истинитим наводима Његове светости“.
Уместо тога, било би боље, додаје Ковачевић, да се председник сâм „запита каква је то држава у којој једна тако битна адреса са разлогом препознаје дух НДХ“.
„Да подсетим, усташки министар Миле Будак је 11. јуна 1941. као ’решење српског питања‘ изнео програм НДХ: ’трећину Срба побити, трећину протерати, а трећину покрстити‘. Као што знамо, једно од начела ове (црногорске) власти јесте да ко жели да буде Србин, треба да иде у Србију. Такође имамо систематски рад државе на асимиловању Срба, као и на смањењу броја говорника српског језика, што је дало конкретне резултате на попису становништва из 2011. године, где имамо 20.304 Срба мање него на попису 2003. године, док је број оних чији је матерњи језик српски на попису из 2011. године мањи за чак 127.845“, прецизира Ковачевић.
Према речима нашег саговорника, Црна Гора је систематским радом успела да доведе до њиховог нестанка као Срба и људи чији је матерњи језик српски.
„С обзиром да је време концлогора прошло, ово можемо прогласити савременим начином спровођења Будаковог програма за решење српског питања“, оцењује Ковачевић за Спутњик.
Он такође додаје и да је „један од модела покрштавања у НДХ било и оснивање такозване Хрватске православне цркве која је требало да буде прелазни модел ка потпуном наметању католичког верског идентитета“. „Тај модел преузела је и држава Црна Гора која је основала неканонску, парацрквену организацију, такозвану Црногорску православну цркву са сличним циљем — да атакује на имовину и вернике канонски и историјски утемељене Српске православне цркве“, истиче Ковачевић.
Наш саговорник додаје и да је „број запослених Срба у локалним администрацијама и јавној управи такође на нивоу инцидента и врло сличан проценту Срба који су заузимали одређена места у администрацији Независне државе Хрватске“, док је „прогоном ћирилице и државном химном, коју је писао пропагатор НДХ Секула Дрљевић, актуелна власт успоставила симболичку везу са том монструозном државом из периода Другог свјетског рата“.
Потпредседник Демократске српске странке (ДСС) Матија Николић подсећа да би „председник једне државе у којој је православни живаљ већински и у којој се традиција поштовала као што се поштовала у Црној Гори, морао за почетак по неком протоколу, друштвеним нормама, па и васпитању дочекати патријарха Српске православне цркве који је дошао у посету“.
Николић додаје да „садашњи председник Црне Горе Ђукановић не само да није дочекао патријарха, него га није ни испратио, или боље рећи, испратио је патријарха Иринеја са нашег прага, претећи му иза леђа да ће му следећи пут залупити врата пред носем, уколико не буде добар и уколико не учини и помогне да се уради све оно што је Ђукановић записао у новом програму своје партије, а затим преточио у нови закон о слободи вероисповести“.
Управо на на том питању ће се, са жаљењем предвиђа Николић, „у будућности ломити копља у Црној Гори. Односно, да ли ће опстати Српска православна црква са својим садашњим устројством и огромном већином верника или ће Ђукановић направити своју приватну цркву и створити проблеме са несагледивим последицама по све у Црној Гори“?
Наш саговорник се такође пита „шта заправо Ђукановић жели да патријарх демантује и да ли он уопште жели да се нешто демантује или му је било само важно да за сада подигне прст и заоштри реторику са Црквом“, као и „какве су сличности и разлике са садашњом и некадашњом Хрватском са којом власт у Црној Гори жели да има најбоље односе и зар данашња Хрватска такође није решавала српско питање, што је чинила и НДХ“.
„Док су у некадашњој Хрватској чињени масакри, прављени логори и убијано на стотине хиљада Срба у тим логорима, дотле је данашња Хрватска то завршила у чувеном ’блиц кригу‘ званом ’Олуја‘, протеравши опет на стотине хиљада Срба и убивши неколико хиљада. Зар није Хрватска од Срба желела да направи мањину, зар није имала расне законе који су у највећој мјери били уперени против Срба и Јевреја? Како су живели Срби у Хрватској пре него што је против њих покренут свеопшти рат? Да ли су им уништаване цркве, одузиман српски језик, протеривана ћирилица, одузимано право на запослење? Какву дискриминацију трпе деца која затраже сведочанство на ћирилици? Свима у Црној Гори ово звучи више него познато. Црна Гора са овим живи свакога дана, тако да нажалост нема ту шта ко да демантује“, сматра Николић.
Николић, потпредседник ДСС-а на крају се ипак нада да ће се зауставити ова тенденција и позива и патријарха и председника да учине све што могу да се ово тешко стање промени, док Марко Ковачевић из Нове сматра да „држава Црна Гора мора да реформише свој модел деловања и направи јасан отклон од усташких елемената, који су тренутно саставни део њеног апарата“. Уместо тога, како закључује, „она мора дати Србима права која им припадају и српском језику место које заслужује“.
Небојша Поповић, Спутњик
29. јула 2019. у 21:45
Шта је Српска православна црква скривила НАТО стратезима? Одговор је прост: Црква је крива зато што постоји! Да ње није, све би циљеве Американци лакше испунили.
„Од распада Совјетског Савеза, религија и нуклеарно оружје имају огроман раст значаја, достижући врх у (данашњој) руској стратегији и идеологији“. (Дмитриј Адамски, Руско нуклеарно православље 2019)
Генерал Френклин Хоџис, до децембра 2017. и главнокомандујући америчких копнених снага у Европи (United States Army Europe), што је међу значајнијим позицијама у њиховом „армијском систему“, отворено указује: са једне стране, Црква је „главна претња за довршавање посла на Балкану“ будући да се, како из контекста у ком је то речено произилази — преко ње пласира „малигни утицај Русије“; са друге стране, притисци Цркве око „решавања косовског питања“ су толики, да би „Србији требало помоћи“ да се томе одупре.
Када се све сабере, за Хоџиса је решење једноставно: руководство Србије треба да призна лажну државу косовско-метохијских Албанаца, тако се одлучно „одупре притисцима“ Цркве, јавно је омаловажи и тиме њен углед доведе у питање, што ће у крајњој линији резултирати и истискивањем „малигног утицаја Русије“. И сви срећни и задовољни. Албанци добили другу државу, Србија се решила тешког косовског бремена, а зли Руси враћени у своју степу.
Хоџисов предлог је сасвим на линији онога што је његов надређени, доскора заповедник америчких оружаних снага за Европу (United States European Command), генерал Кертис Скапароти, рекао на саслушању пред Сенатом неколико месеци раније: Срби као народ су проблем, а посебно њихова историјска веза са Русијом и „осећање припадности“.
Самјуел Хантингтон је у антологијском раду „Сукоб цивилизација“ то „осећање припадности“ одлично објаснио, смештајући Србе, без икаквог двоумљења, у православну цивилизацију. Између осталог, и због историјских веза, али пре свега због цркве. Религија је обликовала моралне матрице читавих народа, тако утицала на њихову културу, усмеравала друштвене процесе.
Сјајном Хантингтону је било јасно да се те ствари не могу лако мењати, потребне су деценије, понекад и векови за „скретање“ вредносних вертикала и трансформацију изграђених колективних представа, мада је и око тога био скептичан: вероватније је да се те промене, трансформације дешавају „надограђивањем“ постојећег, а не „одстрањивањем“ досадашњег и „инсталирањем“ новог. Вредносни обрасци почивају на историјским представама, митовима, осећању припадности, филозофији добра, преносе генерацијама, према њима се мери шта је добро, а шта лоше, шта је друштвено прихватљиво, а шта није.
На темељима Хантингтонове теорије, Скапароти је покушао да дефинише дијагнозу, а Хоџис, ево, предложио и терапију. Хоџисова терапија је за Србе — увредљива, за друге посматраче — смешна. Што уопште не значи и да ће амерички стратези од ње одустати. Чак напротив. Све ове изјаве, уз дешавања на терену, управо указују на супротно: унутар америчких војних структура већ неко време се раде озбиљна истраживања на тему утицаја религије на геополитичке процесе. НАТО ће потом, по обичају, бити ту да реализује осмишљено. За то европске чланице и служе, да извршавају оно што се у Вашингтону одлучи.
Имајући у виду да је Русија означена за кључну претњу и да ће то још дуго остати, православље је „на радару“. Или тачније — православна цивилизација.
У прилог овој тези иде и велики успех недавно објављене монографије Дмитрија Адамског под насловом: „Руско нуклеарно православље“. Аутор констатује да се у Русији појавило „нуклеарно свештенство“, односно да је као нигде другде у сегменту руског војног нуклеарног програма уочљива стратешка повезаност цркве и државе. Он објашњава да црква даје својеврсан легитимитет развоју нуклеарног оружја, јер то схвата као кључни инструмент очувања државе, а да заузврат војни кругови подстичу ширење утицаја цркве на унутрашњу и спољну политику.
Тако је Московска патријаршија интегрисана у најважнији део оружаних снага земље, постала витални део руске националне безбедности, политике и идентитета. У једном од приказа књиге које је публиковао издавач наводи се да Адамски описује како је „црква легитимисала и утицала на агресивну стратегију националне безбедности Москве у двадесет првом веку“. Николас Гвоздев цитира рецензију Дмитрија Горенбурга, који је приметио да се тако осветљава „једна димензија развоја руске војске у постсовјетском времену који се буквално не помиње у постојећим студијама. Будући радови на тему улоге војске у руском друштву и спољној политици ће морати да узимају у обзир степен до ког је она била обликована кроз савез са Руском православном црквом“.
Пола деценије раније, неизбежни Карл Билт је критиковао тадашњег америчког амбасадора у Москви Мајкла Макфола како „потцењује снагу Путинове нове антизападне и антидекадентне линије, која се гради на дубоко конзервативним, православним идејама“. Из тога, а „захваљујући“ слободној интерпретацији руских и бугарских новинара, касније је произашло оно како „Карл Билт мисли да је источноевропско православље главна претња западној цивилизацији“. Истина, Билт то никада није рекао, али из текућег „фокусирања“ војних структура на „утицај православља на (гео)политику“ видљиво је да и те како има оних који тако мисле.
Скапаротијева дијагноза и Хоџисова терапија, дакле, нису „изоловани инциденти“, него представљају нови аналитички приступ у тумачењу политичких процеса.
Отварање црквеног питања у Украјини, цела игра око томоса васељенског патријарха и аутокефалности, за Сједињене Државе је део решења, пошто се тако, да искористимо један закључак Адамског, поткопавају национална безбедност, политика и идентитет Русије. Исто као што се срамним законом у Црној Гори поткопава национална безбедност и политика Србије, идентитет српског народа. На дуги рок, то би требало да створи непремостиви антагонизам између Подгорице и Београда, али и произведе нове сукобе са огромним потенцијалом за дестабилизацију Црне Горе, а перспективно и Србије.
Гласна размишљања о могућностима установљавања некакве „Косовске православне цркве“, која се могу чути последњих месеци на разним форумима, такође су на овом фону. Једнако као и Зоран Заев, који се није прекрстио чак ни пред папом када је осолио погачу, а понавља да „његова земља, која је суверена, има право на посебну и независну цркву“. Реч аутокефалност није употребио, ваљда зато што није верник па му она ни не значи много, а шта подразумева под „посебном црквом“ — није додатно појаснио.
Америчко неутралисање „руске претње“ више се не одвија само гомилањем војних снага на границама највеће земље на свету, санкцијама и даљим економским изнуривањем, пропагандним активностима и политичким инструментима, но и нападом на православну цркву.
Изнутра се покушавају искористити све несугласице између различитих патријаршија како би се разорио блок народа који је Хантингтон назвао православном цивилизацијом. Споља, тактиком divide et impera, користе се политичке околности за формирање нових организација. Отуда и напрасна заинтересованост Ђукановића и Заева за црквено питање.
Десант НАТО-а на православље увелико се спроводи.
http://hronograf.net/2019/03/29/bezbozna-crnogorska-vlast-rusi-jos-jednu-njegosevu-crkvu/
29. марта 2019. у 12:13
Верници Српске православне цркве најавили су да ће се ноћ уочи најаве рушења Крстионице на Превлаци Светог Архангела Михајла, код Тивта, окупити како би спречили њено рушење.
Верници Српске православне цркве најавили су да ће се ноћ уочи најаве рушења Крстионице на Превлаци Светог Архангела Михајла, код Тивта, окупити како би спречили њено рушење.
Против одлуке власти грађани, верници СПЦ, не могу да рачунају на помоћ институција у одбрани својих права. Машинама које ће се у уторак појавити како би извршиле вољу власти „успротивиће“ се молитвом, преноси портал ИН4С.
Крстионица чак није ни подигнута нелегално, јер је, по плану ДУП-а из 2010. године, овај део острва предвиђен за градњу верских објеката.
Предивна крстионица налази се у самом мору и представља обнављање старе, изграђене пре више од 11 векова у седишту прве Зетске епископије Светог Саве, успостављене давне 1220. године. У 15. веку, после млетачких освајања, пребачена је у Венецију, а за време НДХ 1942. године пренета у Хрватску, где се и данас налази.
Када је грофица Катарина Властелиновић 1833. године купила део острва знајући за његову светињу, она је обновила део конака и саградила Цркву Свете Тројице и предала је Његошу.
У склопу прославе 800 година од аутокефалности СПЦ и осам векова од оснивања прве Зетске епископије на Превлаци урађени су пројекти обнове, на основу археолошких истраживања на овом локалитету.
У манастиру Михољска превлака свакодневно се врше крштења и све је више оних који у летњем периоду желе да се крсте погружавањем у море. Због тога је и одлучено да Крстионица буде обновљена и постављена на води. Непосредно испод остатака манастира налазила се манастирска стара понта која је ојачана, а на њој подигнута мала црква — Крстионица, посвећена Светом Ловћенском тајновидцу — Петру Другом Петровићу Његошу.
Црква са Крстионицом има укупно 11 квадрата и по многима је и овако недовршена украс обале и девастираног острва. Она не само да је у складу са потребама и обновом будућег манастира но и са архитектуром 9. века са ових простора — црква је осмоугаона, на стубовима.
Подсетимо колики је притисак и дан-данас да се сруши црквица на Румији. Међутим, највећу трауму још увек представља рушење Његошеве капеле на Ловћену, где ни гроб ни аманет светог владике властима нису били битни.
Управо у спомен на овај трагичан догађај, као и на рушење манастира на Превлаци, Крстионица је и названа „Суза Његошева“.
Спутњик
© Sputnik / Дејан Симић
19:28 26.09.2019Преузмите краћи линк
0 0 0
Пратите нас
Истог дана када у манастир Подластва у близини Будве стиже патријарх српски Иринеј да би са митрополитом Амфилохијем учествовао на прослави обиљежавања јубилеја 800 година аутокефалности СПЦ и Светосавља у Црној Гори и Боки, на Јавном сервису Црне Горе биће емитована емисија контроверзног назива — „Да ли је СПЦ аутокефална 800 година?“.
Намјера је, чини се, јасна — потребно је показати грађанима да Српска православна црква нема историјског утемељења у Црној Гори, али, судећи по називу емисије, можда не само у Црној Гори, већ и у самој Србији.
У питању је, између осталог, једна од омиљених тема дукљанских националиста, који тврде да Српска православна црква у Црној Гори постоји од 1922. године, када је утемељена указом регента Александра Карађорђевића, те да долазак партијарха Иринеја преставља вид притиска, не би ли Предлог закона о слободи вјероисповјести био повучен из скупштинске процедуре.
До сада су главни носиоци хајке на Српску православну цркву и долазак српског партијарха биле невладине органзације „Црногорски покрет“, „Матица црногорска“ и такозвана „црногорска православна црква“, међутим, у финишу се са емисијом уживо прикључила и РТЦГ, што је, према многим мишљењима, нарочито проблематично, јер се ради о Јавном сервису који плаћају сви грађани Црне Горе, а међу којима је и 30 одсто Срба...
Историчар доктор Александар Стаматовић сматра да иза прича око оспоравања јурисдикције и вјековне утемељености Српске православне цркве у Црној Гори, које трају последње три деценије, у ствари стоји намјера да се Црна Гора преведе у католичанство. Додаје да садашњи црногорски режим, судећи по читавој серији својих политичких и административних потеза, то заправо ни не крије.
„Црној Гори и Црногорцима оспорава се православни и српски идентитет. Они се представљају као нешто наметнутно и као плод дуготрајне и смишљене политике која је спровођена у циљу посрбљавања Црногораца“, каже Стаматовић за Спутњик.
Наш саговорник примјећује да се у ову причу, по правилу, укључује и историја, као наука, али и разни „историчари“, који тобоже, као људи од струке и заната, тумаче прошлост.
„У Црној Гори је, у том циљу, формиран читав један историографски правац и читав ешалон историчара и публициста, који, попут својеврсних џубоксова, по потреби режима и уз материјалне бенефите, раде тај посао, како би доказали наводну асимилаторску и окупаторску политику Србије према Црној Гори, која траје безмало читав миленијум уназад“, каже Стаматовић.
© SPUTNIK / НЕБОЈША ПОПОВИЋ
Историјска посјета патријарха српског Иринеја и патријарха антиохијског и свега истока Јована Десетог Црној Гори
Када је ријеч о томе зашто је СПЦ годинама главна мета црногорског режима и његових прирепака, наш саговорник објашњава да је Српска православна црква једина институција која је до данас одољела свим притисцима и у коју режим није могао да продре, те да је стога фундаментални циљ режима да и њу сломи и одузме јој имовину, као последњи бастион одбране српског и православног идентитета.
„Оперативно својство у том послу треба да одигра усвајање закона о вјерским заједницама у Црној Гори, чиме би режим имао покриће за политику католичког прозелитизма. Међутим, и тај закон открива сву шупљину и накарадност тог наума, јер се заснива на историјски нетачној констатацији — да је црквена имовина у црногорској држави до 1918. године била државна имовина, коју је, у ствари, држава само изнајмљивала цркви — и то ’црногорској‘ цркви“, каже Стаматовић, уз појашњење да режим сада жели повратити фактичко стање које је, наводно, владало до 1918. године, а по коме би се црква, фактички, претворила у државни орган.
Режим се запетљао
„Ту се режим, међутим, запетљао самом чињеницом да већи дио данашњег црногорског приморја, односно од залеђине Бара до залеђине Херцег Новог, није ни припадао црногорској држави до 1918. године, већ је у југословенску државу ушао као дио државноправног територија Аустроугарске. Стога је и порука скупа који ће бити одржан сјутра и прекосјутра у Грбљу на тој конотацији“, каже Стаматовић.
© SPUTNIK / НЕБОЈША ПОПОВИЋ
Тројчиндански сабор, Подгорица
На крају разговора за Спутњик наш саговорник се осврнуо и на РТЦГ, која је формално-правно јавни сервис, по коме сви грађани имају право на објективно информисање, а који, по оцјени Стаматовића — „то није“.
„Свакако да се сада може уочити и једна нова појава — да Јавни сервис Црне Горе покушава да фингира одређене људе, за које зна да немају знања, да презентују одређене историјске истине, а ти људи имају и контроверзну научну прошлост“, упозорава Стаматовић.
„зато се поставља питање — колико Јавни сервис хиљада емисија, фељтона и књига треба да објави у пропагандне сврхе, да би у Црној Гори уништио српски и правослани идентитет? Очигледно је да то режиму до сада није успјело, ако погледамо историјски пут Црне Горе осам вјекова уназад. Наравоученије читаве приче је то да ако Турци, Млечани и Аустријанци нису успјели да униште српски православни идентитет у Црној Гори, то неће поћи за руком ни режиму Мила Ђукановића“, закључује Стаматовић.
Slavija info TV
7.88K subscribers
Najopasniji ljudi su oni koji su naizgled vrlo religiozni, naročito kad su organizovani i kad su na uglednim položajima. Oni imaju duboko poštovanje ljudi koji nisu upoznati sa njihovom bezbožničkom trkom za moći, daleko od očiju javnosti. Ovi religiozni ljudi, koji se pretvaraju da vole Boga, organizovati revolucije i ratove - ako je potrebno - da bi ostvarili svoje ciljeve. Oni su lukavi, inteligentni, površno religiozni političari koji žive u skrivenom svetu tajni, intriga i lažne pobožnosti. Upravo ovaj obrazac primenjuju JEZUITI o kojima pricamo u emisijama kako bi vam priblizili istinu na sta su sve spremni ljudi od religije i dogme kako bi vladali svetom. Oni su izopačili većinu nauke Isusa Hrista i apostola. Pripremili su put rimskoj katoličkoj mašineriji koja je trebala da nastane.
-Jelena B - Jezuiti, gospodari rata i vlasnici mira.
Suština njihove filozofije:
" bez prolivanja krvi jeretika, ni jedan covek ne može biti spasen ",
sve govori o tim mračnjacima.
- Винчанац - Сад нека се људи замисле како су се утемељили фашизам (нацизам), комунизам и либерализам као највећу лаж о слободи. Препоручујем књигу Ватиканске убице као допуну ове емисије, где је огољено деловање и злочин у име Папино односно Божије јер је он Божији изасланик. Књига се може наћи у пдф формату
- Apsolvent Kubni - Поводом Лојоле и каналисања... он сам у својој аутиобиографији пише да му се у визијама јављало неко биће које је по свом изгледу подсећало на змију и које је на себи имало хиљаде светлуцавих предмета налик очима. То је Лојола сам признао. Иначе, занимљив је детаљ и да су Лојолина аутиобиграфија, његове ''духовне вежбе'' и неки други језуитски списи преведени код нас 1980-их, а предговор за књигу је писао Зоран Ђинђић. Језуити, као фанатизовн и добро организован ред, су свуда стизали да мешетаре, на сваком делу планете, а најјачи су били тамо где год су Шпанци и Португалци освајали и поробљавали народе широм света, све до далеког Јапана (ако се неко сећа некад популарне серије ''Шогун'', на пример, и тамо их је било).
-
Mirjana Sa Srbije - Jedna od paralelnih paralela sa kolonizacijom i jezuitima:
Sve DRŽAVE sa kolonijalnim statusom su izmrežene jezuitima. Sve. I sve su "zapadne", KOJE SU PRE KOLONILALNE MOĆI BILI, svi bez izuzetka BEZ RESORSI, BEZ ŽIVOTNIH SRESTAVA, svi zarazno oboleli, kriminalci, bezkućnici i opasni za njihovo plemstvo.
Moguće, da danas nastaje "neparalelna" paralela sa jezuitima u jednom delu Kine (u onom... pretežno muslimanskom i ekstremno komunističkom), odakle "kinesko jezuitsvo" kolonizuje svet. Stvarna dešavanja i namere su kroz medije debelo zaklonjena i nama daju veštačku realnost. A ova selidba muslimana, VEĆ 15 god. "emigracije" je JEDNO SISTEMATSKO KOLONIZOVANJE EVROPE. Ti "emigranti" su jezuitski ratnici.
- Zlatan Filipovic - Vraćamo se staroj veri.dosta je bilo Vatikana.
- Miro Miro - Све ове друге моћи ће да пресалдуме али Србе не.Незамисливо ми је да ми римски папа буде онај у чију би реч веровао.После Јасеновца тешко да нас могу да привуку тој њиховој назови вери.
- adoje Živković - Све је то објаснио бивши језуита Алберто Ривера, тако да ништа ново и не може да се сазна јер остали могу само да нагађају како функционише ред језуита у католичкој цркви.
- Mirjana Sa Srbije - Mislim, neophodno je, vrlo esencijalno postalo ( za nas mase ljudi, prvenstveno mi je ovde stalo do SRBSTVА), DA SE MOŽEMO, u neophodnim pauzama OSLONITI NA SERIOZNE, neutralene, ne banalnošću zanesene... radi banalnih... VEĆ umno i osećajno intuitivnih ljudi u grupi, gde je ČOVEK U VIDU. I Tvorcu je Čovek u vidu.
Naročito u VIDU, gde se radi o obaveštenjima svih tih okorelih, kodiranih zakletvi i crnomagijskih akcija. Zašto? Tvorac Nam dade alat, tu mislim na četvorooštrični mač. Dok Njegov odpad ( kosmični sotona) ponekad više nazire od nas ( daje recept za slepce), sve krade i kopira, jer je nemoćan da stvara. Sve četiri oštrice jednog mača su za većinu nevidljive. A tu su.
Uvek. Od uvek. Zato su tu dve ogromne opasnosti: 100% napad na energiju, usvajanje snage i 2. zapetljavanja u sotonizovani slom... mamcima. Sami crnomagijaše su danas prisiljeni, da pod maskama i fasadama "otkrivaju tajne crnomagijaša". Rivalitet sa DREVNOVANJEM? Konkurencija? Rat iza kulisa? Znamo: Vladajuće mišljenje je mišljenje vladajućih.
A znamo, oni su i svuda uvučeni, kako se danas ovde reče.
Da li i koliko znamo, da sve vladajuće aktivnosti ( politika, medicina, školstvo, RELIGIJA.... SVE INDUSTRIJE. .. i ona muzička, sportska ....) SVE, IMAJU JEDAN ZADATAK, da vuku energije, otimaju snage i tako transhumanizuju u - svog gazdu
Због тога су нас све одредили за жртве, Нас људe и онe који само Нас глуме.
МИ морамо да сазнајемо, шта крију иза СВИХ спољних фасада и маскарада, или постајемо маска АЛИ ЗАТО морамо да познајемо те четири оштрице једног мача, да га видимо тако... невидљивог, или смо жртве у сваком случају.
Зато мислим, је неопходно... данас је есенцијално постало.... у потребним паузама овог бизарног НАМ пута данас, да имамо... ослонац...знања и интуицију неoптерећеног ЧОВЕКА.
-
Miro Miro - Хоћете да кажете да им је циљ био да у тзв. Католичким земљама Западне Европе и САД изазову потпуно окретање народа од њихових цркава.Опште је познато да тамо нико не иде у цркве,да су многе старе цркве напуштене,неке продате. На тзв. Западу нико више није религиозан.Браво за језуите!Успешни су стварно!
- ДУШАН ВУКОВИЋ - СВЕ обавештајне службе функционишу на истим принципима.
Моје службе су добре а све остале су лоше.
Ислам има такију-кетман. Срби заноће као Срби а освану као Македонци,Црногорци,Југословени,Бошњаци,Хрвати,Турци.....и без икаквих језуита.
Довољан је #сендвич. Када би "језуити" делили сваког дана сендвич на Теразијама сви Срби би постали било шта. Сведоци смо да су Срби пљунули на СвСаву и Христа 7.јула 41 и били ,за сендвич, у антисрпској служби ЈБТита.Срби су масовно убијали Србе!
Срби и данас чувају ту мрцину у "кући цвећа"!!!! Шта ће нама језуити?
Све те приче како постоји неко Зло ван нас су жвака за лудака. Ко има "пасја гробља" осим нас? Ко има ТАЈНЕ,НЕОТКРИВЕНЕ ,масовне гробнице црвеног терора осим нас?
Језуитима не би на памет пало да нам раде оно што смо сами себи, СА УЖИВАЊЕМ, радили.