https://rs-lat.sputniknews.com/analize/202007271123091672-svet-ceka-sok-zbog-strasnog-zlocina-nad-srbima-zetva-bi-mogla-da-poljulja-tvorevinu-kosovo/

Svet čeka šok zbog strašnog zločina nad Srbima: „Žetva“ bi mogla da poljulja tvorevinu „Kosovo“

© Sputnik / Dejan Simić

19:38 27.07.2020(osveženo 17:19 28.07.2020)Preuzmite kraći link

66979

Pratite nas

Filmom „Žetva“ američkog reditelja Pola Kampfa pokrenuće se mnoge teme. Mislim da će mnoge zemlje povući priznanje Kosova, koje su tako olako uz naređenja Zapada donele i da će ta nakaradna tvorevina zvana „Kosovo“ jednostavno pući kao mehur od sapunice, kad svet stvarno bude video na čemu ona počiva i šta se tamo dešava.

Ovo za Sputnjik kaže Veselin Dželetović, autor romana „Srpsko srce Johanovo“, baziranog na istinitom događaju, koji govori o bogatom Nemcu Johanu kome je presađeno srce srpske žrtve „žute kuće“, a koji dolazi na Kosovo u potrazi za odgovorima na suštinska pitanja. Na osnovu ovog romana, početkom sledeće godine počeće snimanje igranog filma „Žetva“, koji će biti na engleskom jeziku.

Roman „Srpsko srce Johanovo“ nastao je iz poeme koju je naš sagovornik napisao nakon susreta sa Nemcem koji ima srpsko srce, na Kosovu i Metohiji 2004. godine. Objavljen je 2009. godine i od tada je doživeo više od 15 izdanja. Preveden je na mnoge jezike, a ono što je po njegovom autoru najbitnije, to je da se priča o srpskom stradanju na Kosovu i Metohiji polako širi svetom. Roman je, kako kaže, priča o srpskom stradanju, priča koja može da promeni loše slike koje su stvorene o Srbima širom sveta.

„Ako Bog da, sabraćemo velika glumačka imena, za sada već imamo nekoliko glumaca koji su izuzetno zapaženi, a kostimograf je dobio Oskara. Znači, biće to jedna velika priča, koju ćemo probati da ispričamo celom svetu i meni je cilj da i film učini onoliko koliko je taj roman učinio. Da promeni neke stvari. Roman je uticao da nekoliko zemalja povuče priznanje Kosova i meni je to najvažniji deo priče, jer je to borba za moj zavičaj. Mi smo mala zemlja i u našim rukama imamo samo tu istinu i tu kosovsku tapiju, ali mislim da je to dovoljno da izađemo pred svet“, kaže Dželetović.

„Žetva“ je film o zločinu nad Srbima na Kosovu

Naš sagovornik ukazuje da su Srbi svuda prikazani kao loši momci i da je istina totalno drugačija. Dodaje da članove kosovske terorističke organizacije Zapad pokušava da prikaže u drugom svetlu zbog nekih svojih interesa, dok se oni mogu opisati jednom rečju — zločinci. Cilj njegovog romana i filma „Žetva“ jeste vapaj da se ti zlikovci kazne:

On objašnjava da je Nemac Johan došao na Kosovo i Metohiju, jer je dobio ime i prezime čoveka čije srce nosi, čoveka koji mu je spasao život. Prema Dželetovićevom svedočenju, Johan je mislio da je to srce zaveštano da bi finansijski pomogao porodici, nije znao da je taj čovek kidnapovan i da su sva njegova saznanja kasnije pokazala moć velike medijske blokade koja je rađena nad srpskim narodom.

„Svi ti vojnici koji su došli tamo, u prvi mah su imali naređenja da čuvaju Šiptare od Srba, a samim dolaskom na teren oni su se uverili da je tamo otvoren lov na Srbe, da Srbima može da se radi šta se želi i upravo u tom periodu su nestali mnogi ljudi i to pred očima međunarodne zajednice. Insistiram na tome da onoliko koliko Tači i Haradinaj, čije su ruke ogrezle u krvi srpskih civila, treba da odgovaraju, treba da odgovara i međunarodna zajednica koja je to dozvolila“, ističe naš sagovornik.

Uticaj filma može biti presudan

Filmski kritičar i teoretičar filma Božidar Zečević kaže za Sputnjik da nije ništa novo ako kaže da je uticaj filma ogroman i da može biti presudan, aludirajući na reviziju istorije koja se naročito tiče činjenica iz Drugog svetskog rata, a koja je novi trend na Zapadu, koji je potpuno politički motivisan:

EKSKLUZIVNO: EU SPREMA ULTIMATUM SRBIJI U ČETVRTAK: Priznajte Kosovo i omogućite mu članstvo u UN!

M. B.

utorak, 28. 07. 2020. u 18:38

Foto Wikipedia

Đuriću će u Briselu uručiti nacrt sveobuhvatnog sporazuma koji podrazumeva de fakto priznanje lažne države

PREDSTAVNICI adminsitracije u Briselu u četvrtak će praktično uručiti ultimatum Srbiji – ekskluzivno saznaju “Novosti” iz dobro obaveštenih diplomatskih izvora.

Foto Tanjug

Prema našim informacijama, delegaciji Beograda koja putuje na razgovore sa Miroslavom Lajčakom i predstavnicima prištinskih institucija u sedištu Evropske unije biće uručen nacrt sveobuhvatnog sporazuma koji podrazumeva de fakto priznanje Kosova od strane Srbije i kojim se od naše strane neopozivo zahteva da suštinski prizna jednostano proglašenu nezavisnost lažne države

Naši sagovornici iz diplomatskih krugova tvrde da Brisel preko specijalnog izaslanika Lajčaka planira da šefu srpskog tima Marku Đuriću preda poverljivi nacrt, sa  zahtevom da isti prosledi predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. 

Foto Tanjug

- Ovaj nacrt je EU sačinila bez pregovora sa bilo kojom od strana i zloupotrebljavajući njihovo prisustvo u tehničkom dijalogu . U tekstu se uz zahteva da Srbija prihvati i članstvo Kosova u UN i drugim međunarodnim organizacijama – preneo je dobro obavešten izvor “Novosti”.

Jeli da otimacima secemo ruke? U koje dve svetske religije se dozvoljava da se Hriscanima otima imovina, i u kojima su

Jeli da otimacima secemo ruke? U koje dve svetske religije se dozvoljava da se Hriscanima otima imovina, i u kojima su "oni" nizi od zivotinja?

https://online.flipbuilder.com/szto/mnva/mobile/index.html?fbclid=IwAR2rgcdTR1XgLNJsfa6Xci8XupaRGJjTDB1oSVOx3cILWVPppYvgmfQ3zlA&s=09

Christian heritage of Kosovo-reference in English to read online, book in color- Sebastian press, 1027 p/str.

Cristian heritage of Kosovo-reference in English to read online, book in color- Sebastian press, 1027 p/str.

Cristian heritage of Kosovo-reference in English to read online, book in color- Sebastian press, 1027 p/str.

Шта мислите генерално зашто се Југославија распала, то јест, зашто је Ваша влада имала жељу да то уради?

Бивши високи изасланик и официр ЦИА Роберт Баер: "Све је јасно, људи који су некад хушкали на рат а уједно и приповједали о миру сада су власници компанија које експлоатишу разна рудна богатства и слично. Једноставно, направили су од Вас робове, ваши људи раде за џабе и тај производ иде у Немачку и Америку, они зарађују. А Ви још на крају морате да откупите и увезете оно што сте сами направили, пошто немате новца, морате се задужити, то је читава прича са цијелим Балканом.

Нисте били на Косову активни као агент ЦИА, али да ли је и ту било неког притиска од стране Америке?

Како не. Косово је одузето из два разлога, прво због рудних и природних ресурса а друго, Косово је војна база НАТО-а. У срцу Европе је њихова највећа војна база.

Имате ли поруку за људе из бивше Југославије?

Имам. Нека забораве прошлост, она је исценирана и лажирана. Изманипулисани сте, они су добили шта су хтејли и глупо је да се ви још мрзите, морате показати да сте јачи и да сте схватили ко је све направио. Ја се искрено извињавам. Зато дуго времена и откривам тајне ЦИА и Бијеле куће.

Извор: Webtribune.rs - https://www.in4s.net/bivsi-agent-cia-placali-smo-politicarima-da-raspiruju-mrznju-izmedju-naroda-u-jugoslaviji/

 

Бивши агент ЦИА: Плаћали смо политичарима да распирују мржњу између народа у Југославији

Бивши високи изасланик и официр ЦИА Роберт Баер, уједно је и аутор многих дјела у којима је одавао информације о ЦИА и о администрацији Била Клинтон и Џорџа Буша, због чега је неколико пута хапшен и привођен

Од

 -

19/07/2020 15:00
Посљедња измјена: 19/07/2020 12:14

Лични пријатељ, Мит Васпурх који је радио у Сенату и који му је давао поједине информације је убијен у хотелу из сачмаре. Као високи оперативац ЦИА радио је на простору Југославије у периоду од (1991-1994) и на Блиском истоку. Роберт Баер је учествовао у неколико документараца на Националној Географији оптужујући владу Буша за рат због нафте.

Интервју је обављен у Канади, гдје је промовисао своју књигу –Тhe secret of White House – у Квебеку. Разговор се водио о позадини рата у СФРЈ.

Кад сте стигли у Југославију,где је то тачно било и који Вам је био први задатак?

Стигао сам хеликоптером са још три агента. Слетјели смо 12. јануара 1991 у Сарајево. Задатак нам је био да припазимо на наводне терористе српске националности, који би требали напасти Сарајево.

О којим терористима је ријеч и зашто би они наводно требали да изврше те нападе?

О српским, дати су нам фајлови да група по имену „Врховна Србија“ планира извести бомбашке нападе на кључне зграде у Сарајеву због жеље да Босна изађе из тадашње Југославије.

Да ли је таква група постојала и шта сте Ви тачно радили у Сарајеву по нарадби команде ЦИА?

Таква група никад није постојала. И нас је централа преварила. Имали смо задатак да упозоравамо и да ширимо панику међу политичарима у Босни, једноставно пунили смо им главу да ће Срби да нападну. У почетку смо и ми прихватили причу, али послије смо се мало запитали. Зашто дижемо панику кад та група олигледно ни не постоји?

Како и када се завршила та операција и да ли је имала неко име?

За мене се завршила након двије недјеље, добио сам нови задатак у Словенији. Иначе операција је трајала још мјесец дана и имала је назив „ИСТИНА“. Иако је то било све само не то.

Кажете отишли сте у Словенију, којим поводом?

Тамо сам добио инструкције да је Словенија спремна да прогласи независност, дате су нам паре, неколико милиона долара, уз тај новац ми смо финанцирали разне невладине организације, опозиционе странке и разне политичаре који су распаљивали мржњу.

Какво сте Ви имали мишљење због те пропаганде од стране ЦИА, и шта су о томе мислисле ваше колеге?

Свакако да се задатак не одбија од ЦИА, поготово не тада јер су сви били нервозни и склони параноји! Многи агенти и високи чиновници ЦИА су нестајали само зато што су одбили да раде пропаганду против Срба у Југославији. Ја лично сам био шокиран дозом лажи наше агенције и политичара. Многи агенти ЦИА су радили пропаганду а да нису ни свјесни шта раде. Једноставно свако ради делић приче, и само онај ко је склопио целу причу зна позадину а то су политичари.

Значи постојала је пропаганда искључиво према Србима?

Да и не. Пропаганда је имала за циљ да завади државе и да се оне одвоје од матичне Југославије. Морали смо изабрати жртвено јагње које би било криво за све. Неко ко би био одговоран за рат и насиље. Србије је изабрана јер је на неки начин била насљедница Југославије.

Можете ли набројати политичаре који су у бившој Југославији били плаћени од стране ЦИА?

Да, мада је то деликатно. Стипе Месић, Фрањо Туђман, Алија Изебеговић, многи савјетници и чланови владе Југославије, плаћени су и били српски генерали, новинари па чак и поједине војне формације.

Споменули сте контролу и финансирање медија, како је то било тачно?

То се већ зна, поједини агенти ЦИА су били задужени за писање званичних изјава које би спикери читали на вијестима. Наравно спикери нису ништа знали, они су то добили од свог шефа а он од свог који је био наш човјек. Постојао је један задатак за све, а то је да се кроз телевизију шири мржња, национализам и скроз су се истицале разлике међу људима.

Шта мислите генерално зашто се Југославија распала, то јест, зашто је Ваша влада имала жељу да то уради?

Све је јасно, људи који су некад хушкали на рат а уједно и приповједали о миру сада су власници компанија које експлоатишу разна рудна богатства и слично. Једноставно, направили су од Вас робове, ваши људи раде за џабе и тај производ иде у Немачку и Америку, они зарађују. А Ви још на крају морате да откупите и увезете оно што сте сами направили, пошто немате новца, морате се задужити, то је читава прича са цијелим Балканом.

Нисте били на Косову активни као агент ЦИА, али да ли је и ту било неког притиска од стране Америке?

Како не. Косово је одузето из два разлога, прво због рудних и природних ресурса а друго, Косово је војна база НАТО-а. У срцу Европе је њихова највећа војна база.

Имате ли поруку за људе из бивше Југославије?

Имам. Нека забораве прошлост, она је исценирана и лажирана. Изманипулисани сте, они су добили шта су хтејли и глупо је да се ви још мрзите, морате показати да сте јачи и да сте схватили ко је све направио. Ја се искрено извињавам. Зато дуго времена и откривам тајне ЦИА и Бијеле куће.

Извор: Webtribune.rs

Mediji: Angela dala zeleno svetlo, Nemci naoružavaju Kosovo

Beograd -- Dok s jedne strane, Nemačka propagira pregovore između Prištine i Beograda, s druge strane, ugovara sa Kosovom kupovinu oružja i vojne opreme, piše Sputnjik.

IZVOR: SPUTNJIK SREDA, 22.07.2020. | 08:41

Time zapravo, navodi se dalje u tekstru, Nemačka krši sopstvene zakone.

Vlasti u Prištini mesecima pregovaraju s nemačkim obaveštajnim službama o nabavci topova i protivoklopnih raketnih sistema za tzv. vojsku Kosova, a u fokusu im je i dopuna lakog artiljerijskog oružja i savremeno pešadijsko naoružanje.

Nemačka time što naoružava Kosovo, krši spostvena pravila i zakone, jer odredbom iz 1971. postoji načelna zabrana da se oružje izvozi u zemlje koje nisu članice NATO.

Kako bi opravdala status četvrtog najvećeg izvoznika oružja na svetu sa 5,8 odsto udela u tržištu oružja, ova odredba je zamenjena komplikovanim procesom, pa tako u "spornim" prodajama oružja poslednju reč ima Savezni savet za bezbednost, koji predvodi kancelarka Angela Merkel i još nekoliko resornih ministra nemačke vlade.

Ovaj Savet odobri oko 60 odsto zahteva proizvođača oružja za izvoz u zemlje koje nisu članice EU ili NATO, pokazala je studija Hesenske fondacije za istraživanje mira i konflikata (HSFK), urađena po nalogu nevladine organizacije Grinpis.

Kosovski Albanci su do sada, piš dalje Sputnjik, iskeširali Nemačkoj oko 170 miliona evra za kupovinu oružja, opreme i obuku pripadnika Kosovskih bezbednosnih snaga, a pregovaraju o nabavci nove ture nemačkih automatski puška G-36 (Hekler i Koh) i tenkovima "Leopard 2".

Stop the Persecution of Serbian Christians in Kosovo and Metohija

 

The Kosovo Project started this petition to President of the United States Donald Trump and 

***We are not seeking donations at this time***

NOTE: MONEY DONATED DOES NOT GO TO THE KOSOVO PROJECT PETITION. IT GOES TO CHANGE.ORG FOR ADVERTISING.

To the United States President Donald Trump and Members of Congress, 

We, members of the Serbian American community and their friends, are writing to ask President Trump and the United States Congress to stop supporting Albanian leadership, as led by Hashim Thaci, and the creation of a military under their control in the Serbian Province of Kosovo and Metohija.

Hashim Thaci’s regime has cleansed two-thirds of the prewar Serbian population from their homes in the Serbian Province of Kosovo and Metohija. The 40,000 Serbs of Pristina have been almost entirely purged from the city in a savage Albanian pogrom. Hundreds of Serbian Christians have, and continue to be murdered. Buses carrying Serbs are stoned while Serbian mourners are attacked in cemeteries. Recently heavily armed Albanian militias raided stores for food and other products with Serbian labels; the confiscated Serbian goods were burned in public bonfires. An 100% tariff has been imposed on Serbia while the tariff on Albania has been lowered to zero. All of this is an effort on the part of Hashim Thaci’s regime to eradicate Serbian Christians and other indigenous ethnic minorities in Kosovo, including Jews and Romas, out of existence.

Hashim Thachi has been identified by The Council of Europe as the head of a “mafia-like” Albanian criminal cartel engaged in trafficking heroin, weapons, and human organs. According to Carla Del Ponte, former prosecutor for the International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia, Hashim Thachi is also responsible for the harvesting of the organs of 300 Christian Serbs and other non-Albanian minorities in death “detention centers” in Albania.

Albanian leaders in Pristina openly declare their allegiance to neighboring Albania and have effectively removed the border between Serbia and Albania. Albanian leaders have declared their intent to create an ethnically pure greater Albania. Albanians in Kosovo have one of the highest ISIS participation rates in the Balkans. Numerous terror plots in Europe and against the United States are perpetrated by Albanians in Kosovo.

Over 150 Serbian Orthodox churches, monasteries, and cultural and religious sites have been vandalized, set ablaze, and destroyed. This goes against broader United States policy and recent acts of Congress protecting Christian minorities from persecution. Recently, President Trump signed into law H.R. 390, the “Iraq and Syria Genocide Relief and Accountability Act,” authorizing assistance to Christians persecuted in Iraq and Syria. The Serbian Christians in Kosovo should be entitled to the same protections and relief.

We respectfully ask President Trump and the United States Congress to take the following steps:

·         Immediately withdraw support for Hashim Thaci’s illegal military raised in violation of United Nations Security Council Resolution 1244

·         Issue a resolution condemning the persecution of Serbian Christians, Jews, Roma and other minorities by Hashim Thaci’s brutal regime

·         Offer support and relief to persecuted minorities in the region

·         Hold Senate hearings on the impact and cost of destabilizing United States foreign policy in Serbia and the Serbian Province of Kosovo and Metohija

·         Urge President Trump to remove all U.S. State Department holdover diplomats in Kosovo and replace them with appointees from President Trump’s administration

The Serbian people have been longtime allies of the United States. Serbs fought alongside the United States in both World Wars. Serbia lost 25 percent of its population during WWI. In WWII, Serbia fought as part of the Allied forces while hundreds of thousands of Serbs were rounded up by Nazis and murdered in concentration camps. At the same time,  Serbs executed the largest rescue mission of American Airman in history, Operation Halyard, which resulted in the air lifting of 432 U.S. and 80 Allied personnel from behind enemy lines.

This is not the first time Serbs have suffered at the hand of Muslim-extremist occupiers. The Ottoman Turkish Empire subjected Serbian Christians in the Balkans to torture, taxation, slavery, and murder for five centuries. This includes Christians in Kosovo and Metohija. As Bishop Nikolaj Velimirovic explained to a congregation at Saint Paul’s Cathedral on June 28, 1916: 

"We made the Turkish sabres blunt with our bones...Not for a decade, nor for a century, but for all those centuries between Rafael and Shearer… In other words, while Europe was becoming Europe we know Today, we were its fence, the impenetrable wall, and the wild thorns around the gentle rose. On Vidovdan, year 1389, Serbian tsar Lazar came to Kosovo with his brave army, on the frontier of the Christian Europe, and in order to defend the Christian culture, he gave his life. At that time there were as many Serbs as Englishmen now. Today, there are ten times less Serbs than then."

The Serbian people are facing a similar persecution today. 

The Serbian Province of Kosovo and Metohija is the cradle of Serbian civilization. What Jerusalem is to the Jews, Kosovo and Metohija is to the Serbian people. The identity of the Serbian people is inseparable from the Serbian Province of Kosovo and Metohija. The very word itself, Kosovo, is Serbian, not Albanian.

The European Union and NATO have opposed the creation of an Albanian army in the Serbian Province of Kosovo and Metohija.

There are over one million Serbian Americans in the United States and they are primarily located in swing states. Serbian Americans are following this issue closely.

If the United States continues with the catastrophic and failed policies of former administrations the stability of the Balkans will be compromised, and Europe will be at risk of war.  Please act to stop this injustice before it is too late.

Respectfully,

The Serbian American Community

NOTICE - COPYRIGHT 2018 SL (The Kosovo Project) ALL RIGHTS RESERVED

Dublinski sporazum i 1.2 miliona emigranata kod nas u zemlji?

Brnabić: Projekat jadarit jedan od najvažnijih projekata u Srbiji 1,793 views•Aug 7, 2018

Brnabić: Projekat jadarit jedan od najvažnijih projekata u Srbiji
1,793 views•Aug 7, 2018

 

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=8Xq7Ddlsb6U

Neprocenljiva vrednost srpskog jadarita

2,828 views

May 23, 2016

15.5K subscribers

I mi imamo rudna bogatstva od neprocenjive vrednosti i značaja. Ovih dana, u centru pažnje ponovo je JADARIT. "Srpski jadarit hrani budućnost u proizvodnji litijumskih baterija" - naslov je teksta na portalu australijskog poslovnog pregleda. Vest je obišla svet posle slučajnog otkrića ovog minerala u okolini Loznice. Label and copyright: RTS

Jadarit velika šansa za Loznicu

375 views

Feb 23, 2016

8 subscribers

Izjava gradonačelnika Loznice Vidoja Petrovića

Jadarit

2,305 views

Aug 4, 2012

DRAGA BRACO I SESTRE dobra vest nije ono sto cujete u vezi ovoga samo ISTINA je dobra vest. https://bs.wikipedia.org/wiki/Jadarit A sad malo istine o doticnoj kompaniji koja se bavi ovim istrazivanjem, Litijum je beznacajan ono sto je mnogo znacajnije na ovom mestu je sve ostalo sto se nalazi u toj rudi. da bi ste bolje razumeli sta oni traze to su preskupi i veoma retki materijali na ovoj planeti. Evo vam link sa wikipedije sta doticna kompanija preradjuje u celom svetu. https://en.wikipedia.org/wiki/Rio_Tinto_(corporation) DOBRO PROCITAJTE SVE DO DNA U VEZI TE UGLEDNE FIRME Ono sto je ovde toliko neverovatno je sledece: 1 Laz koju serviraju da im je bitnan Litujum zbog baterija koje ce biti prevazidjene s drugim inovacijama na tom polju. 2 Ovako ozbiljna kompanija koja ulaze basnoslovne pare samo za uzimanje uzoraka i istrazivanje. Ocigledno je da ovo sto sem doticnog Litijuma vredi previse nego sto se moze shvatiti. a mozete shvatiti ako pogledate za koje se ta firma veoma interesuje. 3 Drzava moze da trazi sta oce ali ako jos malo potrazite na internetu sama drzava je izjavila povodom svega toga da ce uzimati na exploataciji ruda 5% i jos ima ko dodju 15% na osnovu poreza. Klasicna otimacina neprocenjovog blaga. 4 Ono sto se jadan narod nada je kako sam iskazuje>> Da ce imati kao nekog posla naravno rudarstvo je najtezi posao koji postoji. I najcrnje od svega je to sto ce isti taj napaceni narod da radi za 350EVRA u ustim rudnicima. 5 Naziv ove rude je dat prema lokalitetu iz razloga da bi se sakrilo ono sto je u pozadini. Da pojasnim: litijum i ostatak koji nece da vam kazu javno sta ima su po svojim svojstvima Super provodnici i metali visokih performanis jkoji se koriste za sve ludje oruzje na ovom svetu takodje u izgradnji svemisrske tehnologije. 6 Svi procesi obrade rude ce zahtevati koriscenje vode u procesima obrade rude, sto znaci da ce otpadne vode biti veoma problematicne. 7 Doticna ruda je takodje ima i radio aktivne supstance sto mozete lepo procitati u opsu samog Jadarita, cak je i sami naucnici u svetu uporedili sa famoznim KRIPTONITOM iz cuvenog filma o Supermenu.

Oct 2, 2019

Lithijumska pljacka...........za Tesla automobile i kompjuterske baterije.......

Srbija leži na bogatstvu vrednom milijarde dolara! Cena ove sirovine raste, a ovde je ima najviše!

Lithijumske rezerve kod nas u Srbiji su naj vece u Evropi (Jadarit mineral)

2,719 views Aug 29, 2019

57.5K subscribers

Neka se glas naroda ponovo čuje! Prijavi se za praćenje i pridruži se borbi za očuvanje mira i zdrave svesti! Klikni Subscribe za info o novim vestima ,ratnim izveštajima, zanimljivostima i dokumentarnom sadržaju koji će biti postavljani na naš kanal. :) All rights reserved Balkanska ostrica team

Skupstina republike Srbije u svoj dnevni red treba i mora da stavi pitanja od ncionalnog interesa a to su prirodni resursi; njihova istrazivanja i ekploatacija: Predhodne vlasti koje su bile pod uticajem stranih interesnih konpanija naneli su veliku stetu interesima srbije; a bile su putem satelitskih snimaka upozate sa mogucim lezistima pojedinih ruda: Ocigledno da pod izgovoro nedostatkla fnnansiskih sredstava za rudarska istrazivanja ovakva istrazivanja nisu poveravana domacim rudarskim konpanijama: Sadasnjem ministarsvu za energetiku i rudarstvo i ako je suoceno sa predhodnim; ugovornim obavezama i ugovorima mora da se izbori da se rudna surovina preradjuje u Srbiji da se i na taj nacin ostvari profit i uposli veliki broj srucne radne snage u domacim fabrikama:

Osijetili su svijetski pljackasi gdje imaju sta da pljackaju.Tosu naucili jel ote kradje vijekovima zive dok izasebe ostavljaju pustos i sirotinju.A toliko izdaica u samoj Srbiji tesko dace Srbi izvuci kakvu korist od toga.Pa i sada robujete po stranim firmama u Srbiji za prezivljavanje.Ako se tako nastavi kako je moguce da bude bolje.Bez Sposobnih ljudi i ljubitelja Svoje zemlje Srbije bicemo robovi u Svojoj rodjenoj zelji.Kauboi englezi njemci i sva ta kolonijalisticka zapadna bagra zivi od toga. Kako izmisliti Dobru Vakcinu protiv takvih Stetocina.

Treba pod hitno izbaciti sve strance iz zemlje.Jugovslaviju su raspali kako bi pljackali njenu teritoriju.Znali su oni dobro gde koja ruda ima na ovim nasim prostorima, ali ,ali u Jugoslaviji nije mogao ni jedan stranac da kupi nista.Sad kad su nam rasparcali zemlju i dovi narod na prosjacku stap hoce da za bagatelu kupe sva nasa bogastva i da eksplatisu nasu zemlju i nasu radnu snagu za budi za sta. NAPOLJE SVI STRANCI OSOBITO BRITANCI !!! Mi ne damo svojz zemlju,niti njena bogastva ,niti je nas narod u ropstvu niti ce da radi za strance. NECEMO BOGATITI STRANCE NEGO CEMO BOGATITI SVOJU ZEMLJU I SVOJE STANOVNISTVO !!!!

Aj ispricaj i kako izgleda zemljište posle eksploatacije....ko da si na Marsu .....sve uništeno.....zagadjenjo. Te pare od eksploatacije ima u lopovima koji su opljačkali Srbiju.Samo bogatstvo Brave Vucic , pa ove vlasnike plodnih ravnica , vlasnike TV stanica , ovi Hamovici i sl sto rade sta hoce sa strujom i brdo Jos .... Samo od njih uzeti pa je vise desetina milijardi evra. A treba i mora

Rio Tinto je to već uzeo. to je prodato odavno za bagatelu. I to za vreme vladavine demokrata i DOS-a. Konkretno u periodu 2000-2012 u Loznici je na vlasti bio G17+. Dinkić je to dao za siću a sebi je srpao pare u džep. Džabe sad sve, možete da urlate koliko hoćete

Na istoku srbije kanadjanska firma vadi zlato... u zapadnoj srbiji ko zna ko ce crpeti jadarit. Srbija mora da pokusa da izvuce najbolje za gradjane

KOMUNJARE, KOMUNJARE, VI VOLITE SAMO PARE, DAKLE NAROD SRBIJE OD TOGA NIŠTA NEĆE VIDETI, KAO NORVEŽANI. KINEZI,NEMCI,RUSI I DRUGI, HEBE IM SE ZA SRBIJU. ČUKARI PEK 0,50, GRAMA ZLATA PO TONI JALOVINE, TO NEMA NIGDE U SVETU,A ŠTA ĆE SRBIJA OD TOGA VIDETI??? GOTOVO NIŠTA, RUDNA RENTA U SRBIJI MORA DA BUDE DO MAKSIMUMA, DRUGO TA SIROVINA JADARIT,ZLATO, MORA DA ODE ODAVDE SAMO KAO GOTOV PROIZVOD, A VIDEĆEMO ŠTA ĆE BITI???

Srbija je bogsta svim rudnim bogatstvims.Sve je jasno kao dan...nismo badava okupiraniTo traje vise od 100 godina...Nekidisu imperijalisti badava na ove balkanske prostore.

Treba sve te minerale i metale prerađivati u Srbija i sve treba da se zaštiti. Odpad treba o raditi, da ne uništava okolinu. Ako rade stranci onda treba sklopiti ugovor da se profit deli na pola ili bar 40% Srbiji, jer stranci ulažu više novca. Kompanije bi se jako borile za ove resurse, zato treba polako i po pameti. Srbija bi mogla samo prirodnim materialima da postane jedna od naj bogatijih zemalja na svetu, ali samo, ako če raditi kako treba. Treba zasigurati od svih tih materiala dovoljne količine rude za naše potrebe. Mogli bi prostati jedna od večih proizvođača električnih tehnologija, od elektro automobila, robota, kompjutera, a pre svega materiala za umetnu inteligenciju. Tu nikako nesme da bude od onih koji vide svoje lične interese i niko nesme da ima mogučnost samovoljno raspolagati i deliti resurse i posao. To treba da odlučuje narod i svi bi morali imati korist od toga, kao što imaju ljudi u zemljama sa naftom, korist od proizvodnje. Treba paziti na podvale i štetne ugovore.

jedna tona LiCo3=$20,000.00

=========================================================================================================================================================================

https://www.srbijadanas.com/vesti/kosovo/albanci-prevazisli-sami-sebe-snimili-film-o-trgovini-ljudskim-organima-na-kim-glavni-krivci-srpska-2019-11-13

 

film o trgovini ljudskim organima na KiM, glavni krivci - SRPSKA BANDA?! (VIDEO)

Film se zove "Captifs" i bavi se trgovinom organa na Kosovu. Film je ocenjen ocenom (5,3) i klasifikovan je u Horor/Triler.

Trgovina ljudskim organima Srba na Kosovu, o kojima se zna malo, a opet dovoljno naterala je tužitelje Haškog tribunala da sklope kockice i naprave jedinstvenu rutu sa četiri lokacije. Ipak, cela stvar ni dan danas nije rešena.

U celoj priči posebno je zanimljivo da su se za težak zločin protiv čovečnosti najpre zaniteresovali američki novinar Majkl Montgomeri, a zatim i haška tužiteljka Karla del Ponte i specijalni izvestilac Saveta Evrope Dik Marti.

Poslednji u nizu zapadnih interesenata je i francuska istraživačka novinarka Vanina Kanban, inače šibeničkog porekla. U njenom filmu “Trgovina organima: Skandal u srcu Evrope”, pored poznatih detalja pojavljuju se i potpuno novi svedoci. Kao i unutrašnjost zlokobne "žute kuće"...

Ipak, to nije sprečilo Albance da snime film kako je "srpska banda" kidnapovala ljude albanskog porekla da bi zatim prodavali njihove organe.

- Ono kada snimiš film o sebi i tačno znaš kako je bilo, samo obrneš uloge, piše na Tviteru iznad najave za film.

Naime, film se zove "Captifs" i bavi se trgovinom organa na Kosovu. Film je ocenjen ocenom (5,3) i klasifikovan je u Horor / Triler.

Trailer film - https://youtu.be/8JtVJ3cvkGI

 

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

https://www.srbijadanas.com/vesti/kosovo/protiv-pripadnika-ovk-jos-nije-podignuta-optuznica-za-postoji-razlog-2019-11-13

Protiv pripadnika OVK još nije podignuta optužnica, a za to postoji RAZLOG

Foto: Profimedia/ilustracija

Nek se Albanci ne raduju

Prištinski advokat Tome Gaši poručio je danas da niko na samoproglašenom Kosovu ne bi trebalo da se raduje zbog toga što još nije podignuta nijedna optužnica protiv bivših pripadnika tzv. OVK, jer to, kako kaže, nije zbog nedostatka dokaza, već naprotiv.

Prema rečima Gašija, Specijalno tužilaštvo ima dovoljno dokaza za podizanje optužnica, ali pokušava da ih potkrepi dokazima do najsitnijih detalja u svakom predmetu.

- Specijalni sud želi da detaljno ispita svaki slučaj i verujem da nakon podizanja optužnice postoji velika verovatnoća da će ona biti dokazana na Sudu. Dakle, niko neće biti zadovoljan optužnicama protiv bivših članova OVK. To je odluka (tzv.) kosovskog parlamenta, pa je tako nešto bilo i očekivano - rekao je Gaši za prištinski Zeri i istakao da svako čije se ime nalazi u izveštaju senatora Dika Martija može biti pozvan na saslušanje u Specijalno tužilaštvo.

Čak i oni koji tvrde da ih je Specijalno tužilaštvo zvalo da bi dali samo neka objašnjenja mogu na suđenju biti pozvani i kao svedoci. A većinu njih je već pozvao Specijalni sud, kaže Gaši i dodaje da je to slučaj i sa odlazećim ministrom pravde Abeljardom Tahirijem.

- Tahiri je odavno izjavio da je pozvan radi davanja nekih objašnjenja u vezi sa umešanošću Ministarstva pravde u određene isplate nekim osobama (bivšim pripadnicima tzv. OVK) - rekao je Gaši koji veruje da će Tahiri, koji će u Specijalnom tužilaštvu u Hagu biti saslušan u utorak, neće imati nekih većih konkretnih problema u vezi sa pozivom tog suda.

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

13.11.2019. • 12:21 Srbija Danas/Srna

TERORISTI U PANICI: Još dvojica pripadnika OVK pozvana u Hag

Foto: Profimedia/ilustracija

Specijalno tužilaštvo suda u Hagu do sada je pozvalo oko stotinu bivših pripadnika terorističke OVK.

Oni su ovu informaciju objavili na svojim "Fejsbuk" profilima.

Laci nije napisao u kojem svojstvu će biti saslušan.

Seljimi, koji je lekar i bio je šef odseka za zdravstvo u OVK, napisao je da će biti saslušan u svojstvu osumnjičenog.

Pred Specijalnim sudom u Hagu sudiće se pripadnicima terorističke OVK za zločine počinjene nad Srbima i nealbancima od početka 1998. godine do kraja 2000. godine

Poziv Specijalnog tužilaštva u Hagu na saslušanje dobila su još dvojica pripadnika OVK - Demuš Laci i Fitim Seljimi.

ДОКУМЕНТИ ЦИА ОТКРИВАЈУ ЗАШТО ЈЕ ЗАПАД ТОЛИКО ЗАИНТЕРЕСОВАН ЗА КОСОВО: Пет пута више вреди од централне Србије, залихе угља за 16 векова

2. децембра 2018. у 23:05

Пре пет година појавио се текст под насловом „Ево зашто је Косово толико важно Америма, Енглезима и Французима“ у којем се износе врло занимљиве теорије.

Фото: Танјуг

Пре пет година појавио се текст под насловом „Ево зашто је Косово толико важно Америма, Енглезима и Французима“ у којем се износе врло занимљиве теорије битне за разумевање многих процеса који су довели до турбуленција у јужној српској покрајини, под условом да су заиста истините. Текст је данас једнако актуелан као и у време настанка.

Преносимо га уз незнатна скраћивања:

Од 14. августа 2000. године Унмик је преузео управљање „Трепчом“ на Косову и Метохији и она од тада послује у два правна окружења, као два правна лица, што само по себи подразумева тежак статус.

У организационом смислу, компанија је етнички подељена на Трепчу север и Трепчу југ. Север чине рудници и флотација Лепосавић, рудници Црнац и Бело брдо, површински коп Копориш, Металургија олова Звечан (топионица олова, рафинерија олова, прерада аку-отпада, транспорт робе). У оквиру „Трепче југ“, где руководе и раде Албанци, налазе се рудници Стари трг, Ајвалија, Кишница, Ново брдо, флотације Први тунел и Кишница, затим, у Косовској Митровици, Металургија цинка, Хемијска индустрија и Фабрика акумулатора.

Од 1995. године ван „Трепче“ су Фабрика индустријских батерија Пећ, „Фамипа“ Призрен и „Фапол“ Подујево.

Док у ужој Србији преостаје угља тек за наредних 35 година, на Косову га има за још пуних 16 векова. Ако се зна да амерички стручњаци процењују да залихе угља на Косову вреде петсто милијарди долара не треба да чуди зашто је та територија веома занимљива мултинационалним компанијама које се боре за што бољу позицију на том простору.

Тема косовских „магичних богатстава”, први пут покренута је пре десетак година. Тада је објављен податак о природним богатствима која Косово поседује: огромне количине хрома (20 одсто од укупне количине хрома у свету), никла, цинка, магнезијума, бакра, живе, сребра, злата, бизмута и других ретких метала. Процењено је да косовске резерве угља, природног гаса и метала вреде укупно петсто милијарди долара.

Ту процену, нешто касније, потврдила је ЦИА у једном од својих извештаја, у којем је наведено да, према међународним стандардима, Косово вреди два пута више од Србије, односно да та јужна покрајина вреди петсто милијарди долара, док Србија са Војводином, без Косова, вреди тек око двеста милијарди долара. Према проценама УНМИК-а, који је својевремено саставио и објавио шта косовски рудници могу да понуде светским рударским компанијама, на прво место, као најзначајнији ресурс, страни стручњаци су, поред лигнита, ставили руде цинка и олова.

Фото: П. Милошевић

Према тим проценама, на локацијама Бело брдо, Црнац, Стари трг, Ајвалија и Ново брдо има укупно око 21,5 милиона тона руде која садржи олово, цинк и сребро, у количинама економски исплативим за експлоатацију. Осим тога, нуди се још и око 1,7 милиона тона боксита (уз потенцијалних још четири-пет милиона), комплекс „Фероникл“ са око 14 милиона тона руде у којој има око 1,3 одсто никла и 0,07 одсто кобалта, затим магнезит из Стрезовца (2,8 милиона тона) и Голеша (1,7 милиона тона).

Резерве лигнита процењене су на 8,3 милијарде тона уз још десет милијарди потенцијалних резерви, које је потребно додатно испитати.

У супертајни „адут“ косовских рудника убрајани су ретки минерали, пре свега индијум, кадмијум, германијум, талијум и галијум. Ти ретки минерали користе се у индустрији високих технологија, због чега многи сматрају да су ти ресурси главна мета „белосветских“ компанија.

Експлоатација оловно-цинканих руда обављала се у више рудника. Са јамским начином експлоатације активни су рудници Бело брдо, Стари трг, Ајвалија, Кишница, Ново брдо, Бадовац и Жута прла, а површински су Копорић и Кишница II.

Независна комисија Косова за руднике и минерале (ICMM) представила је прве резултате ваздушног геофизичког истраживања Косова. Насер Пеци, заменик директора ICMM-а, истакао је да је истраживање показало да Косово има неочекивано велики степен потенцијала у области метала и минерала. Посебно велике резерве злата, никла и хрома, налазе се испод површине Косова. Веће него што се то мислило. Али, такође и алуминијума, бакра, железне руде и резерви олово-цинка. Истраживање је почело у септембру 2006. године.

Специјално дизајнирана летелица за ниске летове сакупљала је геофизичке податке широм Косова укључујући и магнетна поља, електромагнетику и радиометрику гама зрацима. Истраживање је спровела заједничка Ваздушна геонаучна група (Joint Airborne Geoscience Capability) састављена од стручњака из Финске институције за геофизичка истраживања (GGeological Survey of Finland) и Британске институције за геолошка истраживања (British Geological Survey).

Фото: Танјуг/АП

Мада им север Космета није сектор, овамо су (са јаким снагама Кфора) дошли и Американци и Немци, у име Америке, за Трепчу се бори амбасадор ове земље у Приштини Кристофер Дел, а за Немачку лобира лично канцеларка Меркел, која од Србије тражи да се одрекне покрајине и призна независно Косово. Ко ће победити у овој игри још се не зна: ако је судити по најавама да ће се Американци повући с КиМ, Трепча би требало да припадне немачко-француским фирмама, међутим, постоје и најаве да ће Американци отићи само из Бондстила, који ће постепено попунити Турци, али да ће појачати своје присуство у бази Нотинг хил код Лепосавића одакле ће на оку држати и рудна богатства у овом крају.

Спекулације је одбацио командант снага САД у оквиру Кфора, пуковник Џефри Лајтен који је рекао да се амерички војници неће у 2012. години повући са Косова. Тренутно је на Косову 1.477 америчких војника који у саставу Кфора, имају за циљ пре свега да заштите пословне и војне интересе Вашингтона у региону. Званично, Трепча и данас ради, али нико тачно не зна како и колико. Тек када су недавно у Вучитрну заробљени камиони Еуро-копа из Рашке, који су превозили олово-цинкани концентрат из Лепосавића у Швајцарску, сазнало се да део Трепчe који је под српском контролом: копа, делимично прерађује, а понешто и извози. Према незваничним информацијама, исти концентрат извожен је у Бугарску и Црну Гору (лука Бар), а одатле у још неколико земаља.

У Лепосавићу раде рудници Црнац и Бело брдо смањеним капацитетима, посебно када су затворени Брњак и Јариње, ради и Флотација Копаоник у овом граду. Директор Трепче Јован Димкић никада није објаснио како послује ово предузеће и под чијом је контролом, а овим питањима много се, бар јавно, нису бавили ни Кфор ни Еулекс, а ни Хашим Тачи није показивао претерано интересовање за преузимање Трепче јер зна да је рудно богатство плен оних који су га бомбама довели на власт и не дира у њихове интересе. Странци прво желе да стабилизују ситуацију на северу Космета, успоставе чврсте границе са Србијом и обезбеде функционисање „граничних“ прелаза.

Фото: Танјуг/АП

Заменик самозваног косовског премијера Беџет Пацоли покушава да Трепчу прода принцу од Кента Мајклу. Верује се да је Пацоли на Косово дошао управо из разлога да би трговао богатством у које је Србија улагала милијарде долара. Пре Другог светског рата Британци су дуго газдовали Трепчом и из ње извлачили огроман профит. Из Приштине не крију да су им најинтересантнији: Трепча и њени рудници (Стари трг, Бело брдо, Црнац, Копорић), брана, језеро и хидроцентрала Газиводе код Зубиног Потока, трафостаница Валач код Звечана… Сву ову имовину у Приштини сматрају власништвом државе Косово и желе да продајом напуне празну касу, али и „врате дуг“ Медлин Олбрајт, Веслију Кларку, Кристоферу Делу, Вилијаму Вокеру и другима који су Косово гађали уранијумским бомбама, а сада се појављују као власници или представници великих компанија које желе да купе највеће енергетске објекте у покрајини.

Колико су грађани Србије дуго држани у незнању од стране својих властодржаца и њихових медија, довољно говори и податак да је албанско Косово, много раније (непосредно после проглашења независности) поставило своје границе, уз помоћ НАТО пакта и Америке, на јужним обронцима Копаоника, на надморској висини од 1300 метара, код рудника Копорић, који је у време социјализма (и пре њега) припадао ширем делу концерна „Трепча“ у Косовској Митровици, али није никада у својој прошлости није припадао Косову, ни географски ни етнички ни административно.

Тако је Америка практично окупирала најважније чвориште Србије и централног Балкана, користећи Албанце и њихове сепаратистичке амбиције.

http://hronograf.net/2017/02/17/danska-srbija-ne-postoji-beograd-je-glavni-grad-kosova/

Данска: СРБИЈА НЕ ПОСТОЈИ, Београд је главни град Косова

17. фебруара 2017. у 16:24

На друштвеним мрежама осванула је необична мапа која се користи у школама за обуку возача у Данској.

Фото: @Mirzolini1/Твитер

Један корисник друштвене мреже „Твитер“, усликао је мапу у ауто-школи у Данској, која за разлику од осталих мапа које се користе у западном свету, не приказује Косово одвојено од Србије. Ова карта је, наиме, специфична по томе што на њој Србија уопште не постоји, него је преименована у Косово, а главни град великог Косова је Београд.

Да се подсетимо, Данска је још 2008. године признала независност такозване „Републике Косово“. Може се рећи да су картографи буквално протумачили крилатицу „Косово је Србија“.

Колико је лицемерно понашање Данске у односу на Србију и тзв. Републику Косово, добро илуструје прошлогодиња реакција министра спољних послова Србије Ивице Дачића на изјаву данског дипломате Сорена Јасена Петерсена да Србија чини све како би дестабилизовала Косово.

Први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић оценио је  тада као „врхунац лицемерја” изјаву бившег шефа Мисије УН-а на Косову и Метохији Сорена Јасена Петерсена да Србија чини све како би дестабилизовала независност Косова, а као нарочито цинично да ЕУ треба снажније да услови Србију.

„Па која то земља на свету прихвата једнострано проглашено отцепљење дела своје територије? Па што се његова држава Данска толико труди да задржи Гренланд који је далеко 3 500 километара или Фарска острва која су на 1 300 км”, упитао је Дачић у изјави за медије.

Дачић указује да је Петерсен нашао за сходно да напада Србију што не аплаудира независности Косова, иако је, како подсећа, био шеф Мисије УН, организације чија је резолуција 1244 и даље на снази.

„Србија је посвећена политици мира, поверења у региону, али неће одступити од става да је дијалогом потребно пронаћи трајно решење”, поручио је Дачић истичући да Србија не дестабилизује Косово, већ да то чини Приштина одбијајући да формира Заједницу српских општина предвиђену Бриселским споразумом.

„А нарочито цинично звучи позив Петерсена Европској унији да снажније услови Србију, и да је питање статуса Косова решено”, оценио је Дачић указујући да би било добро да то тражи од своје државе Данске, која је поништила једнострано проглашену независност Фарских острва.

„Нешто је труло у тим принципима данског дипломате Петерсена. Нек их примењује на другима, на пример, нека почне од своје државе”, наводи Дачић у изјави, саопштило је Министарство спољних послова.

Бивши шеф Мисије Уједињених нација (УН) на Косову Сорен Јешен-Петерсен у интервјуу за Косовски сервис РСЕ рекао је да Србија „чини све како би дестабилизовала независност Косова”.

Петерсен сматра и да Европска унија (ЕУ), како каже, мора да буде јаснија према Србији, тако што ће јој ставити до знања да је за напредак на европском путу потребан прекид дестабилизације Косова, укључујући прекид деловања и на северу.

Петерсен је том приликом рекао и да главни проблем којим ЕУ треба да се бави јесу „дестабилизујући напори Србије”, наводећи и да су Србија и Косово сели за преговарачки сто због ЕУ, а да праве воље за решавање проблема и регионалне стабилности не постоји.

У време конфликта на КиМ била 53 логора за Србе

30. септембра 2019. у 11:26

На КиМ су током конфликта деведесетих година прошлог века постојала 53 логора за Србе и неалбанце, а основано се сумња да су се у њиховој близини налазиле и масовне гробнице, изјавио је председник Комисије Владе Србије за нестала лица Вељко Одаловић.

Фото: Chip East, АП

Одаловић је за Вечерње новости рекао да су неке од тих масовних гробница откривене, док се за другима и даље трага.

Он је навео да је од почетка године решена судбина седам несталих особа српске националности са консолидоване листе несталих Београда и Приштине, коју води Међународни комитет Црвеног крста (МКЦК).

„У наредним месецима у плану је лоцирање потенцијалних масовних гробница до којих се дошло из различитих извора. Очекујемо да ће се провером тих локација расветлити судбина најмање 30 жртава ОВК, ако се информације покажу као тачне“, додаје Одаловић.

Лист подсећа да је током сукоба на КиМ нестало око 5.800 особа, а да је судбина њих 1.653 и даље непозната, од којих су око 540 Срби и други неалбанци.

Комисија за нестала лица има податке за још око 30 Срба који су нестали, али су ти случајеви у фази провере.

Породицама је до сада предато 378 посмртних остатака оних које су немилосрдно убили албански терористи, а који су нађени у појединачним и масовним гробницама у Волујку, Малишеву, Гњиланима, Радоњићком језеру, Клечки, Вучитрну, Ђаковици, Брековцу, Сувој Реци…

Међу првим нађеним масовним гробницама нашла се локација Подграђе, док је последња пронађена масовна гробница под именом Бункер у Ђаковици.

Из те гробнице су недавно породицама предата тела брачног пара Петровић и петочлане породице Шутаковић, са троје малолетне деце.

Постоје основане сумње да се у близини те локације налазе још најмање две масовне гробнице, које чекају проверу.

Грб терористичке организације ОВК / Фото: Flickr/Adam Jones

Према подацима Комисије, више од 300 неидентификованих посмртних остататака налази се у мртвачници у Приштини.

Лист пише да је, према проценама, током оружаних сукоба на простору бивше Југославије нестало око 40.000 људи, а према подацима МКЦК из јуна, као нестало се и даље води 10.179 људи — 1.652 на КиМ, 1.998 у Хрватској и 6.528 у БиХ.

Новости

KАКО СРБИЈА ШТИТИ своју имовину на Kосову и Метохији?

Томислав Кресовић

21:20   03.03.2019.

Имовина Србије заузима више од половине територије Kосова и Метохије, односно 58 одсто простора српске покрајине.Србија од почетка бриселског процеса имовину државе Србије,СПЦ и приватне својине није захтевала да уђе у бриселски папир.Зашто?Пут ка компромисно решењу није ни подела ни разграничење већ прво дефинисање питања власништва,катастра а онда ЗСО.

Отимање имовине Срба и Србије на Kосову и Метохији?

Имовина Србије заузима више од половине територије Kосова и Метохије, односно 58 одсто простора српске покрајине.Србија од почетка бриселског процеса имовину државе Србије,СПЦ и приватне својине није захтевала да уђе у бриселски папир.Зашто?Пут ка компромисно решењу није ни подела ни разграничење већ прво дефинисање питања власништва,катастра а онда ЗСО.

Србија је “насела” на дипломатију ЕУ и Приштине и фазно су ингеренције Србије на Kосову И Метохији предате властима у Приштини надајући се ЗСО по Бриселском споразуму..Од ЗСО очигледно нема ништа,а онда наступају друге мере притиска,уцена И И понижавања Србије И Срба на Kосову И Метохији од стране власти у Приштини подржана западним менторима.Србија је изгубила драгоцено време да преко ЕУ,међуародне правне канцеларије али и СБУН активира своја имовинска права и власништво.

Милијарде долара Србије које су “појели скакавци” на Kосову И Метохији?

Процена је да Србја односно приватна својина,власништво СПЦ и државе Србије располаже са око 200 милијарди евра. ЗСО не представља ништа у односу на реалну и отуђену имовину Србије која је узурпирана или приватизована супротно резолуцији 1244СБУН.Подаци говоре да од те имовине, у поседу предузећа у друштвеној и државној својини била је трећина земље (320.000 хектара), 14 одсто је имовина приватних субјеката (156.000 хектара), док је 15 процената приватно власништво и власништво Српске православне цркве (160.000 хектара, Србија је уложила огроман новац у изградњу саобраћајне и друге инфраструктуре, у милион квадрата пословних и стамбених зграда, ресторана, одмаралишта, хотела, спортских објеката, у експлоатацију минералних сировина и вода.

У српску имовину спадају и резерве лигнита, олова и цинка. Своје објекте имају ПТТ, “Железнице Србије”, ЕПС, “Србијашуме”… Србија годинама исплаћује део јавног дуга на Kосову Међународној банци за обнову и развој, Лондонском и Париском клубу поверилаца, банкама.

. До сада Србија је на име косова И Метохиј отплатили око 750 милиона долара на основу дугова међународним кредиторима и тако од 2000 године доказивала да је Kосово И Метохија део Србије. Ово све говори о намерама Приштине и њених ментора да Србију и Србе “истерају” са Kосова И Метохије прво на економски ,демографски И онда политички начин.Стратегија власти у Приштини је да мафијашки методама “корак по корак” отимају имовину Срба и Србије, и тако доказују да Србија “ нема ни метра свог поседа на Kосову и Метохији”.Ова албанска стратегија нажалост примила се и у Србији у политичком врху што представља вид националне неодговорности и деморализације и пристанка на притисак Приштине.

Битка за “Трепчу” и опстанак Срба на Kосову?

Ако власти у Приштини успеју да изврше конфискацију имовине Србије у “Трепчи” и одузму радна места за 2.400 запослених пре свега Срба онда је пут ка реализацији пуне контроле над севером Kосова све извеснија .Прети опасност да буду блокирани рачуни “Трепче север”, да се конфискују средства која се на њима налазе и стопира издавање потребних извозних и увозних дозвола.

Процене кажу да комбинат “Трепча” с рудним богатствима вреди око 100 милијарди евра, од чега је српско око 85 милијарди евра. Србија управља рудницима “Црнац” и “Бело брдо”, Површинским копом “Kопориш”, Флотацијом у Лепосавићу, Металургијом олова у Звечану, док су привремене институције у Приштини узурпирале руднике “Стари трг”, “Ајвалија”, “Kишница” и “Ново Брдо”, флотације “Први тунел” и “Kишница”, као и “Металургију цинка”, “Хемијску индустрију” и “Фабрику акумулатора” у Kосовској Митровици.Сада се поставља велико питање “ Kога и шта штити држава Србија на Kосову и Метохији”?.Поред опстанка Срба на Kосову и Метохији имовина је основа за опстанак и ЗСО без имовине и катастра не вреди много сем да буде озванићен српски гето као “компромисно решење”

СРПСКЕ КЊИГЕ НА СТРАШНОМ СУДУ: Како је у име „Нове Европе“ спаљена историја Срба

14:20   06.04.2017.

На здање на Косанчићевом венцу пало је тек неколико запаљивих бомби, али није било никог да их угаси. После је било касно...

Рано изјутра 3. априла 1941. године управници најважнијих државних установа културе позвани су на хитан састанак код министра просвете, Милоша Трифуновића. У његовом кабинету нашли су се управник Државне штампарије Милошевић, управник Државне архиве Арнаутовић, управник Музеја кнеза Павла Кашанин. С њима је био и управник Народне библиотеке Драгослав Илић. Потајно су се надали да министар жели да им саопшти нешто важно о плану измештања садржаја главних установа културе, договорен раније. Уместо тога, дочекао их је хладан туш.

Трифуновић им је кратко саопштио да је донета одлука да се одустаје од измештања драгоцености, све мора да остане где се затекло. Министар војни не може да одвоји ни једна једина кола, ни један једини вагон. Све је неопходно за ратне напоре, које су сви наслућивали. Планирано је да све буде као 1915. године, Србија покорена, а војска изван граница, одакле ће победоносно да се врати у отаџбину. А и како господа управници мисле да селе све те ствари, када ће влада имати на располагању свега два авиона, за сопствени одлазак?

Векови у сандуцима

Нису помагали ни протести, молбе, чак ни претње. Увијене, али претње. Покушали су да објасне министру да се не ради о сеоби ван земље, већ о збрињавању драгоцености, по ранијем плану. А по том документу, највредније ствари Народне библиотеке требало је да се сакрију у Манастир Благовештење у Овчарско-кабларској клисури. Илић је покушавао да објасни да је зграда потпуно неусловна, да нема трезор, и поменуо значај старина које чувају а које врло лако могу неповратно да пропадну. Међутим, министар је био упоран:
– Мет’ите у подруме, збрините како знате…
Тако их је и отпустио.

Изашли су згранути. Поготово Драгослав Илић. Библиотека није имала бетонски подрум, притом је постојећи, циглени, веома плитак. Метар до метар и по испод нивоа улице. Готово да му је кроз главу пролетело све што се дешавало последњих неколико дана, почев од 27. марта и пуча. А они из библиотеке још од избијања рата, 1939. Године, на све стране траже план за збрињавање. Прво су захтевали нову зграду, пошто је њихова на Косанчићевом венцу број 12 погодна за све друго, осим да буде национална библиотека.

При Министарству просвете направљен је Мобилизациони одсек. Одлучено је да се купе два камиона која би, у случају потребе, требало да хитно изместе највеће вредности из библиотеке. Илић је тражио и да се послужитељи библиотеке ослободе војне обавезе, како би увек били на располагању. То му никада није одобрено. Пролазиле су недеље, месеци. Како су се неприлике увећавале, Илић је појачавао притисак. Одзива није било. А онда је дошао 25, па 27. март. Приступање Краљевине Југославије Тројном пакту, затим и војни пуч.

Рат је сада био неизбежан, нико није веровао да ће Хитлер тек тако прећи преко шамара који је добио. Иако је пучистичка влада ђенерала Симовића уверавала Немачку да нема намеру да одступи од пакта, то није оставило неки утисак на Немце. Када су схватили како ветар дува, они из библиотеке почели су да пакују ствари. Дању и ноћу горело је светло у згради на Косанчићевом венцу. Ствари су смештене у сандуке. Било је 38 сандука рукописа, сваки тежине преко 80 килограма.

Исте тежине била су и 22 сандука старих књига, писама, ретких часописа. Новине због формата нису могле у сандуке, па су посебно спаковане. Илић је од министра тражио новац макар за потрошни материјал, али је опет остао празних руку. Запослени су сами куповали ексере, катанце. Министарство није имало, државна благајна није давала, зато што је био крај буџетске године. А ускоро ће уследити не крај буџетске године, него крај света.

Братска помоћ

Последњег дана марта стигле су наредбе за измештање и паковање. Предвиђено је да се све заврши до 10. априла. То су пратиле уобичајене бирократске зврчке, сви акти морали су да се попишу, чак и најбезначајнији. И све то у два примерка. Илић је и то завршио. Домаћин зграде мобилисан је 2. априла. Управнику су, за сав посао, остала само још четворица послужитеља. Од њих су тројица били обвезници. Јављено је да ће 3. марта навече или 4. изјутра доћи она два обећана камиона, за Благовештење. Уместо камиона, стигао је позив за већ поменути састанак код министра.

Илић је о наређењу известио Ђорђа Сп. Радојчића, историчара и шефа Одсека старих књига. Овај се досетио да му је брат, потпуковник Живојин Радојчић, на положају шефа Саобраћајног одсека Главног ђенералштаба. Решили су да нешто покушају на своју руку. Радојчић је позвао брата и изложио му ствар. Написао је чак и акт у коме се војска преклиње да помогне у измештању највреднијих примерака које поседује Народна библиотека.

Потпуковник је одмах поступио по молби, и наредио да се библиотеци изда један камион и десет војника. Њихов задатак био је да у недељу, 6. априла, у 10 часова ујутру, сандуке с драгоценостима натоваре на камион и да их у неколико наврата отерају до железничке станице. Тамо ће све укрцати на посебну војну композицију. Предвиђено је да тај воз напусти Београд у понедељак, 7. априла, у 7 сати и 43 минута. Одредишна станица био је Јелен До, код Пожеге. А одатле, нека библиотекари са сандуцима раде шта знају, на њима је да их пребаце до Благовештења. Нека моле сељаке, нека преклињу, нек изнајме превоз, њихова ствар. Остало им је само да сачекају те камионе.

Илић и Радојчић били су у Библиотеци од ране зоре, тог 6. априла. Очекивали су камион и војнике. Уместо њих, стигли су неки други војници, али у авионима.

Налет за налетом

Први налет бомбардера отворио је пакао. Чуло се завијање, експлозије на све стране. Све се тресе, сасвим у складу с називом операције. „Страшни суд” или „Смак света”. Тако је и деловало Београђанима, тог дана. Радојчић је отрчао ка Министарству војске, да нађе брата и добије камион. Илић тврди да се није вратио. У згради је остао управник, четири послужитеља и жена и деца домара. Склонили су се у улазни трем. Када је око 9 сати завршен први налет авиона, Илић је отрчао кући, да види шта му је са породицом. Кад их је збринуо, вратио се на Косанчићев венац.

Послужитељи су одјурили да се јаве својим командама, а управник је покушавао да добије било кога од надређених. Узалуд, никог у Министарству, никог у Мобилизационом одсеку, управника Државне штампарије нема. Нигде никог. Тражио је општину, команду места. Узалуд. Библиотека у првом налету није погођена, осим што су избијени прозори и врата од експлозија у близини, углавном када је гађан Мост краља Александра.

Други налет бомбардера, испоставиће се најжешћи, Илића је затекао код Библиотеке. Тврди да ни тада није била погођена. Убрзо је отишао да тражи склониште, где ће да проведе ноћ. Илић је касније тврдио да је Народна библиотека погођена те ноћи, у следећем таласу. То је изнео у извештају упућеном Комисији за утврђивање узрока пропасти Народне библиотеке, крајем јула 1941. године. Тај и друге извештаје објавио је др Љубомир Дурковић-Јакшић, у свом раду о пропасти Народне библиотеке, из 1984. године. А баш у тим другим има понешто занимљиво, што чак и побија Илића.

Кров у пламену

Инжењер Сава Величковић, који је живео на броју 26 исте улице, наводи да су тог поподнева немачки авиони прелетали и бацали запаљиве бомбе. Чим су се удаљили, изашао је из склоништа, да би испред саме куће затекао три запаљиве бомбе. Мале бомбе, 25 са 5 центиметара, тежине килограм. Кад удари у какав тврд предмет, бомба не експлодира, него се у њеној унутрашњости запали смеса алуминијума и гвожђа. Гори око 50 секунди, а ствара температуру од 2500 степени.

То топи кошуљицу бомбе, направљену од легуре магнезијума. Гори 10 до 15 минута, а пали све запаљиво на даљини до два метра. Парчићи лете и даље. Пробија кров, а лако може да остане незапажена, пошто нема експлозије. Сви су знали да се ове бомбе не гасе водом, пошто их то разгорева, него се затрпају песком.

Тако је поступио и инжењер. Чим је то обавио, узверао се на кров куће, да види да нека није запала горе. Све је било у реду, па и на комшијским кућама. Стара кућа на броју 21 погођена је и гори. У проласку поред Библиотеке приметио је да се на крову мансарде нешто пуши. Дим је био слаб, пламен се није видео. С још једним комшијом покушао је да упозори запослене, али је зграда била замандаљена, нигде никог. Покушали су да нађу неке војнике у близини, али су се они изговарали да нису ватрогасци. Пожарна чета не одговара на позиве, телефони мртви.

Предвече, око 7 сати, кров библиотеке био је у пламену. Све јачи ветар распиривао је ватру, а нигде никог да гаси. Око пола ноћи на Косанчићевом венцу било је светло као у подне. Пожар се наставио и сутрадан, а проширио се и на околне зграде. Свуда је летео гар од хартије, па и нагорели листови. Све се сручило у подрум, и наставило да гори.

Посебно је занимљиво сведочење др Радослава Грујића, тада управника Музеја Српске цркве, смештеног у непосредном комшилуку. Чим је почео јутарњи напад, он је отрчао до свог музеја, да, ако загусти, покуша да извуче драгоцености. И код њих је све било у сандуцима. Током поподневног бомбардовања био је у склоништу. Осетио је јак тресак, зграда изнад њега се заљуљала. Излетео је напоље и испред затекао једну упаљену бомбу. Затрпао ју је неком земљом с травњака и тако угасио.

Наишао је нови талас бомбардера, па се вратио у склониште. Кад је изашао, код ограде баште затекао је велики шаржер за бомбе, изрешетан митраљеским зрнима. У њему и око њега избројао је двадесет бомби, ниједну упаљену. Ускоро ће и сутон, па је Грујић опазио да је небо зажарено од Косанчићевог венца. Ветар је разносио упаљену хартију. Значи, сигурно гори складиште Државне штампарије, у комшилуку. Надао се да није Библиотека.

Ватра под песком

Ујутру, кад је завршен ноћни напад, Грујић је отишао до Косанчићевог венца. Стао је скамењен. Библиотека је горела. До тада је огањ већ уништио цео задњи део зграде, а буктало је и из подрума. Знао је да се највредније књиге налазе у предњем делу, па је готово избезумљен отрчао да нађе помоћ. На Варош капији наишао је на три жандарма. Почео је да их моли и куми:

– Помагајте, браћо, да спасемо велико народно благо!

Сва тројица су се заинтересовала, вероватно на помен блага. Које благо, где? Кад су чули да је реч о књигама, вођа патроле је дрекнуо. Напао је Грујића да је њему до књижурина, а толики народ изгибе. Професор је наставио да моли, да мртвима више нема помоћи, али можда могу нешто да извуку из пламена. Вођа патроле тада је скинуо пушку с рамена, репетирао, уз најгоре псовке.

БЕЗ ОПРОШТАЈА

Неки аутори пак тврде да је командант немачке Четврте ваздухопловне армије и командант Југоистока, генерал авијације Александар Лер, директно од Адолфа Хитлера добио наређење да у Београду прво бомбардује Народну библиотеку, како би на тај начин збрисао српску културу и памћење, следствено и цео народ. За ту тврдњу ослањају се на изјаву коју је Лер незванично дао официрима Југословенске армије после хапшења, а која је објављена седамдсетих година прошлог века.

Међутим, у записницима са суђења Александру Леру, осуђеном на смрт и стељаном 1947. године у Београду, нигде нема оптужнице за паљевину Библиотеке. Тешко је поверовати да би тадашњи Војни суд пропустио прилику да га оптужи и за то недело, поготово ако се има у виду тражење ратне одштете. Већа је вероватноћа да је Библиотека погођена случајно пошто се у њеној близини налазио се велики број стратешких објеката, од моста, пристаништа, до јединица противваздушне одбране на Калемегдану. Ниједан сведок не наводи да је Библиотека директно бомбардована, сви помињу једну до две запаљиве бомбе. То, наравно, Немце не ослобађа одговорности за терористичко бомбардовање града. Напротив.

Двојица колега једва су га зауставила да не направи још већу несрећу. Викали су Грујићу да им бежи с очију. Он их је послушао и одјурио да тражи ватрогасце. Њих нигде. Касније је видео нове и нове пламенове у Библиотеци.

Чак и кад се све обрушило, ватра је данима и недељама тињала. Свако мало пролазници би видели пламичке и дим како се вију из остатака. Крајем лета 1941. године здање Народне библиотеке плански је затрпано шутом висине од два до два и по метра у односу на ниво улице. Рачунало се да ће пожар тако коначно уминути.

* * *

Тридесет и пет година касније стручњаци Завода за заштиту споменика културе града Београда, под руководством Гордане Цветковић Томашевић, приступили су ископавању згаришта. Пронађени су остаци зграде и бројне угљенисане књиге које су се на додир распадале у прах. Понека је и преживела.
Занимљиво је да је екипа из Завода утврдила да су оковани лимени сандуци, они у којима је био највреднији део фонда, однети.

Другим речима, згариште је опљачкано вероватно убрзо након спаљивања. Видљиве су мрље на месту где су стајали сандуци, али уместо угљенисане материје, изнад је био само шут. Дурковић-Јакшић наводи једног од послужитеља Библиотеке као могућег кривца. Стефан ферингер, Фолксдојчер, који је непосредно по окупацији ступио у СС дивизију. Он је знао где се благо налази, и свакако му није било тешко да докаже верност новом поретку тако што ће показати то место. Помињу се још неки људи, али је Ферингер вероватни кривац.

Било како било, претпоставља се да је фонд априла 1941. године обухватао преко 354.000 монографских публикација, 1.365 рукописа, 226 раних штампаних књига, 6.260 бројева часописа и новина, 3.770 писама и 1.447 јединица картографског материјала, графика и фотографија. Довољно да се схвати каква је то била трагедија, а све због једне или две запаљиве бомбе. Није било никог да их угаси, после је било касно.

ПОГУБНИ ПОДАЦИ НАТО бомбардовања из 1999: Број оболелих од леукемије порастао 80%

10:55   24.02.2019.

Иако је према правилима међународног права строго забрањена употреба хемијског оружја у војне сврхе, НАТО је бесумично кршио та правила пуних седамдесет и осам дана

Србија је током последњих деценија по броју смртности од канцерогених болести водећа у Европи. Узрок таквог депримирајућег стања у нашем друштву јесте и чињеница да је НАТО током своје војне интервенције користио бомбе са осиромашеним уранијумом на територији наше земље.

Колико је ова војна интервенција, цинично названа ,,Милосрдни анђео“, носила са собом хуманитарну катастрофу по здравље људи, говоре и параметри који указују да је стопа малигних обољења у развијенијим западним земљама опала у просеку за 0,6 одсто, а стопа смртности до 1,6 одсто, док се у Србији стопа обољења увећала за два одсто, док је стопа морталитета око 2,5 одсто.

НАТО је током тромесечног бомбардовања гађао цивилне циљеве и стамбене објекте, друштвена предузећа и мостове, дакле, сви градови и мање општине су биле ,,легитимна мета“ и сад након двадесет година од стравичних догађаја, још увек не знамо у којим је све то окрузима, конкретним местима, НАТО испуштао хемијско оружје.

Сматра се да су ваздушни простор и земљиште најзатрованији у јужним деловима Србије, као и на читавим пределима Косова и Метохије. Један од кључних примера ове проблематике јесте Пчињски округ, где су снаге војне алијансе бациле петнаест тона бомби осиромашеног уранијума, чији је период распадања и до 4,5 милијарди година.

Ударци и експлозије бојеве муниције су били толико јаки да је створена прашина микронских димензија која се потом проширила читавом Србијом и Балканом.

Према последњим извештајима института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“, до 2012. године број оболелих пацијената од лимфома и леукемије на простору централне Србије и Војводине је порастао за осамдесет одсто.

Упоредо с овом бројком, драстично је смањен број излечених особа од малигних болести. Те 2001. године од сто оболелих особа успело је да се излечи њих 46. Примера ради, од исте болести број излечених на западу је око 70%, међутим, у Србији је до 2012. тај број спао на свега 41, што је доказ да је излечење све слабије.

У извештају италијанске парламентарне комисије наводи се „узрочна веза између тумора италијански војника и осиромашеног уранијума“. Извештај истиче да су од малигних болести обољевали пре свега италијански мировњаци стационирани на Косову и Босни и Херцеговини (која је такође била под НАТО ударима 1995.), као и у Ираку и Авганистану.

Председавајући комисије Ђан Пјеро Скану изјавио је да судске пресуде дословно потврђују узрочно-последичне везе између осиромашеног уранијума и патолошких болести које се јављају међу италијанским војницима.

Тако италијанске новинске агенције, попут Ансе, наводе да је уранијум који је присутан у бродовима, авионима и хеликоптерима одговоран за прекомерно зрачење „излагача“, а помиње се број од 1.101 умрлог припадника морнарице од „азбестних патологија“.

Како је извештавала Анса, лекар Енија Летијерие на једном од бројних рочишта тврдио је да је у његовој последњој мисији на Косову, где је био директор амбуланте КФОР, вода била јако канцерогена.

https://srbin.info/2019/02/24/pogubni-podaci-nato-bombardovanja-iz-1999-broj-obolelih-od-leukemije-porastao-80/

 

ЗАБРАЊЕНА историја Срба 

21:00   31.12.2017.

Највећи Миловићев грех је био то што је проучавао историју Срба на начин који није нико није чинио пре њега! Наиме трагао је по архивима Пекинга, Москве, Рима, по арапским библиотекама, на местима где пре њега српски ни европски историчари нису.А грешан је био јер није хтео да се ослони на једину признату бечко-берлинску историографску школу познату по србомржњи и фалсификатима. Не само кад је српска историја у питању већ фалсификовање целокупне историје човечанства.

Милојевић је речено у претходној реченици показао, поставио је основе лингвистичке теорије историографије. Забрањеним чињеницама практично обезбедио огроман део историје коју смо протеклих векова па и деценија учили у школи и у које данас верујемо.

Милојевић је пронашао српске споменике по читавој Евро-Азији, осветлио историјско кретање Српског народа у коме је долазак Словена на Балкан у 7. веку постала највећа бесмислица.

Милојевић је за сваку своју тврдњу оставио доказ и навео где се он налази. Међутим од 1872. године, до данас ни један српски историчар није покушао да провери Милојевићеве архивобиографске наводе.

Скоро два века историчари, пре свега српски, стасавали су на бечко-берлинској школи историографије, стицали звања и запослења. Уколико би се упустили у проверавање Милојевићевих навода, вероватно би остали без посла, можда и без звања, а сасвим сигурно одбачени на маргину на којој се својевремено нашао и сам Милојевић.

Милош С. Милојевић - Непозната историја србског народа; 37:47 min.

Сила Речи Божје
Published on Jun 17, 2015

АМЕРИКАНСКИЕ СОЛДАТЫ НЕ ОЖИДАЛИ ЧТО РУССКИЕ ОКАЖУТСЯ ТАКИМИ: Воспоминания миротворца РФ; 11:24 min.

Армейское: Быль и Байки
Published on Mar 10, 2019
Уже после вторжения НАТО в Югославию, русским десантникам приходилось часто контактировать с бойцами США. Мнения о тех временах самые разные. Говорят, многие американские солдаты не ожидали, что русские окажутся такими. А еще, говорят, доходило до того, что американцы чистили миротворцам РФ ботинки. Ну, так утверждается в этой корреспондентской истории, в воспоминаниях российского бойца.
-Zoran Spicin
2 days ago
Это правда. Вы Русские наша братья . Я воевал 91-92. и нам приходили добровольци из России. У многих был большой опыт и сильно помогли .К сожельениу некие и погибли там. Велики Борци ! Слава им ! Спасибо Вам ребята , Мы не забудем и не предам Вас никогда ! ПС Во время ВОВ в рядах нацистов была весь Европа . Хорвати, Боснийци Болгари, Румини, Венгри,... только нет Сербы. Мы любимо Вас. ЖИВЕЛА МАЙКА РУСИЯ !!!
-Андрей Куринчук
1 day ago
ельцын предал сербов , отменить надо все названия и музеи в честь это твари , ему только один плюс , выбрал Путина
-
Александр Александровский
2 days ago
Они думали мы "там" - а мы уже "тут"🤣🤣🤣💯👋👋👋🇰🇿
- Алексей Наумов
1 day ago
У сербов русская душа и за это они нас уважают, а мы уважаем их за то что они такие же непокорные как россияни. Это одна страна которая не предала Россию как все жопу целуют Америке.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Дуго скривани ратни злочин НАТО и САД НА КОСОВУ: Трговина људима, женама и децом – Умешаност моћног клана КЛИНТОН

19. августа 2019. у 14:27

На Косову постоји проституција која служи међународној заједници, америчким и НАТО војним снагама и Сједињеним Државама и помагачима који тамо делују. Али чешће, кажу истражитељи, Косово је средиште трговине људима, децом и женама које се продају за проституцију у Уједињеним Арапским Емиратима, Израелу, престоницама западне Европе и другим местима.

Сједињене Државе и њихови савезници у НАТО-у, као и Уједињене нације, већ неколико година јавно кажу да корумпирани званичници унутар косовске владе и полиције понекад учествују у илегалној трговини девојчицама и дечацима.

Према истрази Глобал поста, неке високе политичке личности, посебно бивши команданти ОВК, заиста су били умешани у трговину женама и девојчицама.

Штавише, Глобал пост је добио неколико обавештајних информација од војних и обавештајних служби НАТО-а у којима се такође тврди да су старији бивши команданти ОВК били умешани у посао сексуалног ропства. Даље потврђујући те тврдње, различити добро обавештени људи, укључујући бившег обавештајног званичника НАТО-а који је радио на Косову и западног дипломату са искуством у региону, сви кажу да је то у америчким, НАТО и УН круговима већ годинама познато. За бивше терористе ОВК, заповеднике – од којих су многи сада на позицијама велике моћи на Косову – верује се да су повезани са трговином сексом и дечјом проституцијом.

После окупације српске покрајине дечја проституција, која је била мало позната појава, почела је да се повећава. Миротворац УН-а на Косову, који је тражио да се не именује, рекао је: „Често чак и муслиманске девојке продају други чувари бордела. Њима тргују као говедима и рутински их премлаћују и дрогирају. Ако девојка покуша да побегне, била би силована или мучена – или би јој рекли да ће је вратити кући да буде убијена. “

За 20 америчких долара дете је остављено „клијенту“ на 30 минута. За 2,50 америчка долара клијент је могао купити боцу пива док се задовољавао.

 

Сва деца добијају три слаба оброка дневно, прљаво место за спавање и лежерну одећу коју њихов албански власник инсистира да морају да обуку да би привукли клијенте.

ФРН је објавио неколико чланака у последњих неколико месеци и раније о важној теми „Џефри Епштајн и његов педофилски прстен. Треба напоменути да упркос оптужници у случају дечјег ропства, она дефинитивно не покрива пуни обим Епштајнових стравичних злочина. Напротив, то је само врх леденог брега и своди се на неколико фактора.

Годинама пре периода од 2002-2005. који је обухваћен савезном оптужницом, Епштајн је био умешан у педофилску шему, у коју су такође укључени многобројни високи НАТО и амерички званичници, војска и политичари. То се дешавало деведесетих година прошлог века, за време НАТО агресије и демонтирања Југославије.

Поред званичног присуства НАТО-а и САД-а, западни ПВИ-ови (приватни војни извођачи) такође су били присутни (пре свега МПРИ) и укључени у целокупну шему педофилског прстена, међу многим другим ратним злочинима НАТО-а и САД-а које су западни медији прикривали.

Фото: Youtube printscreen

Умешаност моћног клана Клинтон и њихов утицај (заједно са многим другим моћним америчким политичарима) је главни разлог зашто је овај гнусни злочин не само стављен на страну, него је и потпуно игнорисан и прикривен од стране лицемерних западних мас – медија. Међутим, Клинтонови (и Епштајнови) „хуманитарни напори“ у бившој Југославији нису прошли незапажено. Многи су их пажљиво слушали и гледали.

Према сведочењу бивше ропкиње, Клинтон је био присутан током сексуалних забава у којима је учествовало до двадесет малолетних девојака на усамљеном острву на Карибима. Ти снимци показују да је Клинтон неколико пута летео на острво Епштајновим приватним авионом. Клинтон је био у блиској вези са запосленима компаније Епштајн, која је направила хиљаде фотографија голих младих девојака. А ове фотографије су коришћене као каталог за Епштајна да би своје девојке „позајмио“ моћним америчким политичарима и и британским бизнисменима, укључујући Клинтона.

Док је Епштајн оптужен за затворску казну због своје педофилије, Бил Клинтон је до данас остао нетакнут, највероватније захваљујући пријатељима на високим положајима.

ИН4С

http://hronograf.net/2019/08/19/dugo-skrivani-ratni-zlocin-nato-i-sad-na-kosovu-trgovina-ljudima-zenama-i-decom-umesanost-mocnog-klana-klinton/

 ========================================================================================================================================================================================================================

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ !!!
Распеће Ђорђа Мартиновића
1 мај 1985. године.
Десило се то у Гњилану првог маја 1985. године. Ђорђу Мартиновићу, албански злочинци и сепаратисти набили су са коцем полулитарску флашу кроз чмар у утробу! Флаша се зауставила тик под десним поребарним луком, а овај злочин албански злочинци су смишљено починили како би поспешили исељавања Срба са Косова, који су се после тога почели масовно исељавати.

Флашу су из утробе жртве извадила у приштинској болници два хирурга Албанца и један српски хирург др Морачић. Њега су Албанци накнадно позвали, пошто су се уплашили када су отворили утробу и видели флашу и срчу коју је требало извадити. Др Морачић је после операције изјавио:

– Призор који сам затекао био је језив.

Ђорђе Мартиновић је после тога оперисан још три пута, једном на Војномедицинској академији у Београду и два пута у Лондону.

О овом злочину тада је писала целокупна домаћа и светска штампа. Само неколико дана после операције која је изведена на ВМА-а, коју су опседали новинари, бојећи се да се Срби на Косову не дигну на устанак, тада моћни Стане Доланц, министар Унутрашњих послова Југославије, шеф Контраобавештајне службе и потенцијални наследник Јосипа Броза Тита, чинио је све да злочин не буде приписан Албанцима и буде потпуно другучаје представљен јавности.

Ђорђе Мартиновић

Уз помоћ Брозових генерала, пре свега адмирала Бранка Мамуле, генерала Милана Даљевића, генерала Владимира Војводића, генерала и народног хероја Југославије Петра Грачанина и пуковника Новака Ивановића, начелника Дома ЈНА у Гњилану, где је Мартиновић био запослен, разним манипулацијама, обманама јавности и скривањем истине о злочину, ток истраге је скренут у другом правцу.

Многи искази и чињенице о сраховитом чину насиља су фалсификовани, а јавност обавештена да је Мартиновић наводно признао да се сам повредио. Очигледно је било да је реч о завери државе против једног малог човека и да се од ужасног страдања и психичког и физичког малтретирања прави лакрдија.

О „случају Ђорђа Мартиновића” расправљала је и скупштина Југославије осам пута, али без резултата. Скупштина Србије шест пута је одлагала расправу јер су руководиоци сматрали да она није надлежна за случај већ према Уставу Покрајне Косово. Разрешењу случаја није помогло чак ни писмо нашег познатог писца Добрице Ћосића, које је јавно упућено Бранку Мамули и Душану Чкребићу, тада актуелном Председнику Скупштине Србије.

У злочину учествовале најмање три особе

После операције у Лондону у болници „Свети Ђорђе”, чувени проктолог светског угледа др Петер Холи изјавио је новинару Милораду Бајићу: Искључено је свако самоповређивање, злочин сам проучио са својим колегама, после увида у комплетну медицинску документацију, насиље су извршиле најмање три особе. Сумњало се да су злочин извршили сестрићи Синана Хасанија, тада актуелног председника СФРЈ по кључу, против којих је Велимир Цветић, адвокат Ђорђа Мартиновића покренуо истрагу.

Лицемерје и лажи Станета Доланца.

После изјаве коју је дао Стане Доланц, министар унутрашњих послова СФРЈ, љубљанској телевизији, медији више нису писали о „случају Мартиновић”.

У тој изјави Доланц је дословце рекао присутним новинарима: Што се тиче случаја Ђорђа Мартиновића обустављена је свака истрага, суђења неће бити јер су моји криминалистички органи утврдили да се он сам повредио.

Затим је Доланц са осмехом лицемерно додао:Жао ми је што је Ђорђе Мартиновић српски самурај који је над собом извршио харакири. На ту досетку Доланца, сви присутни новинари су се насмејали. Ова изјава је, нажалост, до данас на снази. Због те ње за све ово време, читаве две деценије, случај за је остао за јавност неразјашњен и нерасветљен.

Покој му души… Србија никада не треба да заборави своје мученике!

Епилог случаја Мартиновић

О „случају Мартиновић” редитељ Милорад Бајић снимио је документарне филмове „Страх од истине” и „Оптужујемо”. Међутим, и они су једини пут приказани у Дому синдиката у Београду 1986. године. После тога стигла је забрана приказивања, која и дан-данас важи.

Поводом двадесете годишњице од овог страшног злочина, крајем маја, Милорад Бајић је, у сарадњи са студентском организацијом „Центар” на Правном факултету организовао трибину под називом „Косово пре Милошевића – толеранција или терор?”, на којој је требало да буду приказани филмови „Страх од истине” и „Оптужујемо”. Ипак, према Бајићевим речима, три сата пре почетка стигла је забрана (?!) и трибина није одржана.

Тако је истина у Србији још једанпут поражена.

Ђорђе Мартиновић, мученик са Косова је постао симбол и метафора страдања Срба са Косова и Метохије.

Паљење Пећке патријаршије, силовање монахиња, силовање старица, трудница, малолетница, паљење жита, сече винограда, прекопавање дечијих гробова.

Паљење и рушење 156 манастира, цркава на Косову и Метохији, само од 1999. до 18. марта 2004. године. (Све уз благослов КФОР-а). Србе на Косову и Метохији убијају као дивљач, притом нико не одговара, а „демократска” Европа ћути!?!?!

Ђорђе Мартиновић умро је 6. октобра 1999. године као тежак инвалид. Иза себе оставио је супругу, три сина, кћер и једанаест унучади. Нико од њих није запослен.

Од државе Србије, породица Ђорђа Мартиновића није добила ни 100 грама кафе нити коцку шећера. Пресуда II Општинског Суда у Београду, у његову корист, скривена је од јавности.

Браћо Срби и сестре Србкиње…
Молим Вас да пошаљете слику „Распећа” Ђорђа Мартиновића и пратеће текстове путем интернета свим Србима који живе у свету, да се не заборави.

====================================================================================================================================================================================================================================================================================================

Albanci mu ubili ćerku, a on im je presudio, otišao u sudnicu i ubio ubice ćerkine;

Tog 2. septembra 1975. godine, Branka je pošla da se upiše u četvrti razred gimnazije u Peći.

Branka Đukić (18) iz sela Meteha kod Plava nastradala je na stravičan način kada su dvojica Albanaca pokušala da je siluju, a kada im to nije pošlo za rukom, kukavički su pucali nesrećnoj devojci u glavu! Priča o njoj već godinama se prenosi i ledi krv u žilama svakome ko je čuje.

Tog 2. septembra 1975. godine, Branka je pošla da se upiše u četvrti razred gimnazije u Peći. Istog dana po podne vratila se autobusom na Čakor i, pošto je autobus saobraćao samo do vrha planine, jedan deo puta morala je da pređe pešice.

Tu su je presreli Rustem H. i Gani K. iz okoline Peći i pokušali da je siluju. Uspela je da im se otrgne, pljune jednog od njih i lupi mu šamar, ali su joj oni, dok je bežala, pucali i pogodili je u glavu.

Kada su videli šta su učinili, dvojica Albanaca je u panici pobegla i ostavila nesrećnu devojku. Igra sudbine je htela da sutradan tom stazom prođe upravo Brankin otac, Rade, koji je pošao ka Peći da traži svoju mezimicu. Podigao ju je i na rukama odneo kući.

Rustem H. i Gani K. nisu poricali krivicu, priznajući da su hteli da je siluju jer je Srpkinja, a od njihovog priznanja i jezive smirenosti na suđenju, svi su se sledili.
Poslednji dan suđenja bio je 4. decembra 1975. godine. U trenutku kad je advokat jednog od optuženih u završnoj reči zatražio oslobađajuću presudu, Rade Đukić, koji je do tada ćutke pratio proces, izvukao je pištolj koji je u sudnicu uneo sakriven ispod pojasa i sa dva metka ubio Rustema Hasanmetaja, koji je pucao u njegovu Branku. U tom trenutku se njegov saučesnik bacio na kolena i samo brzom reakcijom policije, on je preživeo.

Kada su ga uhapsili, Rade je policajcima rekao:“ Pazite da ne ubijete nekoga, metak je još u cevi“, misleći na svoj pištolj, jer, prema rečima onih koji su ga poznavali, zasigurno mu je namera bila samo da osveti smrt svoje ćerke, a ne da povredi nekog nedužnog.

Priča kaže d aje prilikom hapšenja mirno rekao: „Drugačije nijesam mogao“, a kasnije se ispostavilo da se za ovu osvetu dugo spremao, pa je čak i smršao da bi pištolj mogao da sakrije ispod rebara.
Iako je presuda za svirep zločin nad Brankom već bila doneta, 15 godina strogog zatvora za ubicu, a 13,5 godina za saučesnika, sudija je zbog novonastale situacije obustavio proces protiv Rustema.

Prvostepeni sud kvalifikovao je ovo delo kao „ubistvo iz bezobzirne osvete“ i odredio mu kaznu od osam godina zatvora, ali je Vrhovni sud Crne Gore prihvatio zahtev odbrane da se Đukiću sudi za „obično ubistvo“, pa je osuđen na pet godina.

Usledila je peticija sa potpisom 75.000 građana, tražeći njegovo oslobađanje, a advokati iz Beograda, Veljko Guberina i njegov saradnik Milan Vujin prihvatili su se odbrane i to besplatno.

Brankini posmrtni ostaci preneti su 25. avgusta 1991. godine u Spuž, gde i danas počiva, a pored uspomene na nju, sve ove godine živi priča o njenom dostojanstvu , ponosu i čednosti na koju nije dala ni po cenu života.

Izvor: Alo

Share this page