Ko je monah Antonije Davidovic?

Monah Antonije Davidovic, Google search.........

https://www.google.rs/search?q=monah+antonije+davidovic&oq=Antonije+Davidovic&aqs=chrome.1.69i57j0l2.29394j0j4&client=ms-android-huawei&sourceid=chrome-mobile&ie=UTF-8#scso=uid_skHTWpnCL8L5wALe1YFw_0:2080

 Komentari!!!

-U ovoj zemlji prava imaju homoseksualni, biseksualci, triseksualci, vernici, nevernici, životinje, majke sa decom, napuštene i ostavljene žene, i svako ima pravo da kaže šta mu smeta. 

-Jedino muškarci heteroseksualci nemaju nikakava prava ...
(hetero, 30. septembar 2011 12:48) 

 -Demoni, gej-jadnici, masoni...pa ovo zvuci zaista kao da neki sektas pise, a ne predstavnik SPC. Neodgovorne izjave gradjanina Dragana Davidovica koji se krije iza crne mantije koja u sekularnoj drzavi NISTA ne znaci. Sto se MENE tice, izjave Davidovica imaju istu tezinu kao izjave prolaznika na ulici, jer on niti je izabrani predstavnik naroda, niti iza sebe ima naucno-tehnicko-sportsko-umetnicka dostignuca koja bi ga izdigla iznad prosecnog coveka. Sta ce taj covek uopste u medijima, ko je on?!

 - Vi ste zaduzeni za MOLITVU i duhovnu ishranu stada, vernika...

- Od kada su nasilje i mržnja postali deo hrišćanskih vrednosti? Ova dva "božija čoveka" su izgubila dodir sa sopstvenom religijom i zaplovili u vode verskog fundamentalizma. Samo me interesuje zašto ih niko još nije uhapsio zbog poziva na nasilje? Ili možda to i ne bi trebalo da me čudi imajući u vidu ko nam je ministar policije. (sloboda govora ili uzengije?  vidi http://www.eduzdravlje.com/436523957  - Dr Jovana Stojković žestoko po ministru Šarčeviću! Decu vam NE DAMO đilkoši!)

- "Zbog govora mrznje i sirenja rasne, verske i druge mrznje se u normalnim zemljama ide u zatvor, a ovaj ce jos i da seta. Uzas u kakvoj zemlji zivimo!!! "( Procitaj prvo Kuran, zatim Talmud, pa zatim Novi Zavet, pa onda postavi pitanje ko i gde govori "govor mrznje", i gde si to nasao u Hristovom Jevandjelju "govor mrznje", stranica i pasus !!!!

Antonije Davidovic - Pravoslavni Monah o veri

INTERVJU: Monah Antonije - Bog je čuvao srpski narod, dok smo iskreno verovali u njega! (16.08.2017)

BALKAN INFO - Zvanični kanal
Published on Aug 16, 2017
Gost emisije "Intervju" bio je gospodin Antonije Davidović, raščinjeni monah Srpske pravoslavne crkve i pravoslavni vernik iz Valjeva. Mnogi smatraju da je on Božiji čovek koji se bori za pravoslavlje. Više od 500 dana protestuje ispred Vlade Srbije zbog potapanja manastira Valjevska Gračanica. Preporučujemo Vam da pogledate ceo intervju i saznate više o brojnim zanimljivim temama.

Intervju je snimljen 03.08.2017. godine u našim prostorijama, u Beogradu.

*************************************************************

Poštovani prijatelji,

Svi koji verno pratite emisije i želite da pomognete rad produkcije od danas to možete učiniti iz Srbije i iz inostranstva. Trudićemo se da ostanemo dosledni našoj ideji o slobodnom novinarstvu i širenju istine bez cenzure.

Unapred se zahvaljujemo na svakom prilogu koji će pomoći rad naše produkcije, ali isto tako predlažemo da nam pišete sve vaše želje, predloge i konkretne savete kako da učinimo emisije još boljim na našu email adresu office@balkaninfo.me

Srdačan pozdrav,
BALKAN INFO tim

*************************************************************

UPLATE NA TEKUĆI RAČUN:

Komercijalna Banka A.D. Beograd
Broj računa: 205900102046781862

*************************************************************

UPLATE PUTEM INTERNETA:

Paypal www.paypal.com
tesatesanovic@yahoo.com

*************************************************************

Emisiju je vodio novinar Teša Tešanović.
Category
People & Blogs
License
Standard YouTube License

https://www.in4s.net/monah-antonije-inteligentni-sektas-miroljub-petrovic/

Монах Антоније: Интелигентни секташ Мирољуб Петровић

Од

ИН4С

 -

25

Facebook

Twitter

Пре него што вас упутимо на чланке сајта Борба за Веру о почетцима раскринкавања веома опасне медијске појаве зване Мирољуб Петровић, да се захвалимо свима који су покренули ову важну тему о особи која ни часа не мирује гледајући на сваки начин придобити себи и своме зловерју коју душу више, нарочито преко интернета. Кажемо – раскринкавања појаве, а све ради заустављања даљег ширења препредено скривене зле науке и даље погибије душа слушалаца, а без икакве злонамерности према заблуделом Божијем створењу Мирољубу, коме желимо све најбоље – а то је смирење пре Истином која је Богом Откривена и сачувана једино у Православној Цркви Светитеља Божијих …

Много пута хтео сам прокоментарисати разноразне, вешто замаскиране, јереси и опасна учења која је Мирољуб префињено гледао подметати својим слушаоцима, а због који су га многи лаковерни сматрали „православним – антиглобалистом“, уосталом као и оног масона Дејана Лучића. А ствар је нарочито опасна, ради се о две најинтелигентније претече Антихриста у данашњој Србији. Светитељи су рекли: Ђаво је интелигентан али није смирен и мрзи на добро и воли само себе… а све ове карактеристике добар глумац може задржати савршено скривеним од очију јавности – у себи, а притом их и лукаво дозирати и придобијати себи следбенике. Јер сваки који смирено и православно истинољубиво не верује у Бога, тај верује у себе и жели нешто од земаљских утеха , почасти и власти за себе. Но, оставимо Лучића – њему је довољна и само чињеница да је био УДБАШ и да је сада ЈЕВРЕО-МАСОН па да буде обележен пред православним стадом као лопов и разбојник (иако је прочитао неке православне поуке и пророштва, па покушава да их подметне као део сопственог свезнања и интелигенције).

Међутим, са Мирољубом је ствар закукуљенија, јер је овај дубље зашао у верску Литературу и префињеније дела у истом, Лучићевом смеру. На основу само пар Мирољубових предавања која сам се натерао одслушати – запрепастио сам се од танане лукавости и умешности која кривоверјем опија слушаоца – наравно, уколико је он имало православно неутврђен. Не залазећи у море његових детаља и реторичких бравура немајући времена а ни посебне жеље да анализирам комплетно учење и подметања Мирољубова – страх од одговорности ме једини тера да опоменем на опасну духовну превару коју сам, хвала Богу, уочио само на основу пар прегледа снимака поменутог аутора. Запажање, на основу Духа и Учења Светитеља Цркве Божије – Православне ми је следећи: Мирољуб Петровић је најумеснији претеча Антихриста у савременој србској историји, претеча – тј. онај који припрема душе за долазак нечастивог, притворно доброг, Богоотпадника који треба на кратко да постане властодржац, уједињеног у греху човечанства.

Мирољуб се, очигледно, није прво утврдио у Светом Православљу и учењима Светитеља наших, па је потом – насео на екуменистичку причу – „да су и католици црква хришћанска“, е онда је спознао сав аморал и неправду међу свештенством римо-католичким – и потом у себи пљунуо на све црквено – са прљавом водом просипајући и бебу, са прљавим католицизмом избацујући из себе и Свето Православље и све више преферирајући умишљену „изабраност“ Јевреја. Ово се лако може уочити у кратким моментима, када Мирољуба занесе сопсвено-свезнајућа пропаганда и када избаци љути јед према Цркви… То је јасно и недвосмислено учинио неколико пута у неким емисијама радио Светигоре – где су му наивни свештеници и наивни митрополит били подарили време да прича о својим интелигентним али несветим тумачењима сваког дела Библије… не у Духу Светом којим дишу једнодушно Анђели и Праведници- него уз помоћ оних других, привидно „добрих“ духова – који, чим их не гледаш, шкргућу зубима на све што је Божије. Да не причамо о другим неправославним душепогубним Мирољубовим учењима као што је „смртност душе“, обрезивање и друго… Мирољуб је отишао и корак даље, њега је опило и учење Христоубица Јевреја који су распели Господа Христоса, Једниног нашег Спаситеља, и он у свему покушава подметнути тумачење да је та јеврејска Христо-отпадничка секта и даље „богоизабран народ“ исправне вере… као по форми „судбине“ у коју верују ограничени незнабошци муслимани, једном одређени – вечито одређени (као да су словесни људи роботи па не одговарају за своје грехе – већ је само битан телесни педигре, као код паса)… Прикривено је преузео многа јеврејска учења и ставове… Заборављајући поуке Светитеља Православних – Да се не удубљује у Стари Завет нико ко се пре тога у души, ре и делу није добро утврдио у Новом Завету Господа Христоса! Јер, шта бива са оним ко занемарује Сунце а више пажње обраћа на светиљке, неће ли по мраку тумарати и у јаму пасти… „Који се опијају у ноћи се опијају“… „И не мислите и не говорите у себи: Имамо оца Авраама; јер вам кажем да може Бог и од камења овога подигнуги дјецу Аврааму. А већ и сјекира код коријена дрвећу стоји; свако, дакле, дрво које не рађа добра рода, сијече се и у огањ баца.“- опомињао је Господ Јевреје пре отпада и Распећа да су деца Авраамова само они који су то по духу, који чине дела Авраамова. Авраам би дао на жртву Богу и сина свога, а богоборни део тадашњих Јевреја(оних који нису примили православље и приклонили се Сину Божијем) жели да убија Сина Божијега, Месију који им је од свих пророка вековима наговештаван. Због чега то (?)… Из зависти, мржњи према добру, гордом свезнању, одбацивању сазнања о својој грешности и неопходности смиреног покајања, и умишљеној „непромењивој предодређености“. Нису деца Авраамова они који су то само по телу, већ они који су по духу, послушна деца која живе по смиреном узору Авраамову. Смирени, пак, део Јевреја је примио Спаситеља Христоса, а горди део Јевреја је наставио ширити своју злу науку и бусајући се својим крвним педигреом на крају ће, преко својих масона, на власт над човечанством и довести савршеног отпадника од Бога, Антихриста који ће се богом прогласити и који ће бити плод греха људског… Јер не тражише и не волеше Истину, па се допусти сила обмане да се не спасу … Као и код Срба данас, једнима је најпреча Права Вера Божија а многима пуко, гордо племенско србовање.

Хронолошки, дакле, Мирољуб се, прво није утврдио у Православљу, потом, насео је и на лукаву екуменистичку причу коју данас и многи свештеници подмећу народу – да су, наводно, и „римокатолици део цркве“, потом се сусрео са саблазним делима римокатолика, и на крају кренуо широким протестантским путем све даље од родног Православља… и то настојавајући да Јевреје, Христоубице, представи као народ и даље изабрани који ће спасити свет… А како знамо да ће Јевреји-Христоубице и њихови масони на крају и довести свог Антихриста на власт над посрнулим човечанством, јасно је о како се душепогубном учењу ради.

Елем, не може се са јеретиком(тј. неправославним) борити против глобалиста, не може се без погубне штете православноме „братски“ уједињеном католицима борити против муслимана, не може се без штете узимати понешто из исправних ставова Мирољубових зенемарујући интелигентне замке кривоверја, не може се једном страшћу борити против друге, не може се са мањим злом борити против већег зла, не могу се јеретичке књиге читати а остати савршено неповређен… Ово могу једино Светитељи који су достигли савршенство у чистоти и смирењу и добили савршено расуђивање између добра и зла… ОНИ могу, а за нас важи оно из Црквених Заповести: Јеретичке књиге не читати! Ко не поштује заповест Цркве Светитеља који су крв и зној пролили да би се савршено приближили Господу Христосу и стекли Његово Богопознање, показује се гордим и умишљено свезнајућим демоно-поседнутим јадником који има патолошку жељу да још кога собом зарази, себи усличи, собом оштети, собом уравња.

Сваки праведник, Светитељ, ослушкује од Бога и Цркве све, и учење, и делање, и време кад да дела и коме да дела… То је Свети страх Божији, страх да не погрешимо, да не отпаднемо од Православне истине, да не саблазнимо ближње, страх да правилно схватимо и испунимо Учење Духа Светога – Истину Цркве Божије. Не варајте се, то што неко само изјави да је Православан и да поштује Светитеље (то ради и свака овдашња гатара) – то он у свакој речи и делу треба да покаже… а да свакога процене и прокљуве то не могу сви верници Цркве. Зато је била и обавеза да се скрене пажња на ову ултра-мисионарску погубну појаву учења Мирољуба Петровића.

И да није другога, чим много поучаваш а немаш унутрашњи подвиг непрестане борбе са сопственим страстима – лако ћеш помислити да „много знаш“ – и од тада ћеш постати лукава играчка демона за залуђивање и богоотпадништво мноштва људи који те слушају. Сваки праведник гледа себе да окаје, поправи измоли опроштај од Бога и ближњих, јер зна да ће му то бити први одговор који треба дати пред Судијом Страшним Христосом… гледа да заволи Бога и ближње и да се моли за добро свију, затим да брани Истину једино спасавајуће вере Православне када је неко, свесно или не, урушава… Али кад треба нешто да поучава, што је посебан дар, он у страху Божијем гледа и прати Вољу Божију на њему, призив Божији на то велико дело дато од Бога само реткима, дато Благодаћу као Дар од Бога, дато Благодаћу као и свака друга врлина, и то- само онима који је истински и смирено желе и од Бога траже. Шта рећи, када рећи, коме рећи, колико пута рећи… У страху Божијем непрестаном… Сваки праведник се не узда у себе већ у Господа, зато је Господ Христос и напоменуо основну разлику коју представља онај горди, умишљено учени, зловерни секташ и лажи-учитељ: „Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што проходите море и копно да бисте добили једнога сљедбеника, и кад га придобијете, чините га сином пакла двоструко већим од себе“… (Матеј, 23, 15.)

Надамо се да Мирољуб несвесно шири своја учења и да има наде да ће у сујетну машту разлетели несмирени свој ум – подјармити Истини Божијој, Учењу Цркве, Учењу Светитеља, оном Откривењу Божијем које је Сам Он послао људима ради спасења и оставио сачуваним једино у Јединој Цркви Христовој, Цркви Православној, а Црква је Божија је Њиме благословена Благодаћу Духа Светога само зато што чува Истину Његову и Заповести Његове жели применити у животу сваког члана „малог стада“ Христовог… А Заповести испуњава онај, који је искрено Бога тражио, Истину Његову у Цркви пронашао, себе потпуно смирио и грешником великим сматрао пред Богом и ближњима и, потом, тек онда, као сведочанство исправног пута -истинску љубав од Бога задобио… Љубав себе-заборавну, Љубав пожртвовану за Истину и ближње без изузетка, једину Љубав Божију – Љубав која се (сујетно) не показује пред људима сем из преке потребе, која у тајним одајама срца воли Творца и творевину, а исијава делима на светло јавности само када је то неопходно и неодложно… Такав крај желимо и Божијем Мирољубу, а до тада саветујемо да се његова самопоуздана кривоверна учења никако не слушају, па макар наоко изгледала врло поучна, јер мало отрова сву изворску воду загади, а ако је имало загади – ту неће више бити Духа Светога, а где нема Бога – ко се први насељава, знате већ – онај који свакоме жели вечну паклену погибао… Најопаснија лаж је она која највише личи на Истину, зато су јереси у Цркви нарочито раскринкаване, док је погибија незнабожаца бивала сваком верном недвосмислено јасна…

ИстиноЉубље свима Вама!

(Tрећи простор)

https://www.in4s.net/monah-antonije-inteligentni-sektas-miroljub-petrovic/

http://www.spc.rs/sr/monah_antonije_davidovic_odlukom_crkvenog_suda_lisen_monaskog_cina_iskljucen_iz_crkvene_zajednice

Монах Антоније Давидовић одлуком црквеног суда лишен монашког чина и искључен из црквене заједнице

Црквени суд Епархије будимљанско-никшићке је на својој седници од 10. маја 2010. у манастиру Ђурђеви Ступови донео пресуду којом је монах Антоније (Давидовић), бивши сабрат манастира Црна Река, лишен монашког чина, враћен у ред лаикâ са световним именом Драган и искључен из црквене заједнице на две године.

Велики црквени суд Српске Православне Цркве је својом одлуком, а сходно црквеним правилима, предмет монаха Антонија (Давидовића) уступио у надлежност Црквеном суду Епархије будимљанско-никшићке. Црквено-судски тужилац Епархије будимљанско-никшићке је, на основу прикупљеног доказног материјала, против монаха Антонија подигао отужницу која му је достављена и на коју је монах Антоније у предвиђеном року доставио одговор.

Монах Антоније је оптужен за самовољу и немонашко непокоравање надлежним црквеним властима, као и за изношење многобројних неистина и клевета, недоличних хришћанину, а камоли монаху, чиме је прекршио 4. канон IV Васељенског сабора који монасима забрањује да „узнемирују црквена и грађанска дела, безразложно обилазећи градове" и да „монаси свакога града и места буду потчињени Епископу и да молитвено тиховање љубе, и да пазе само на пост и молитву, остајући увек у местима у којима су се одрекли света; нити да се мешају или учествују у црквеним или житејским пословима, напуштајући своје манастире, осим ако им ради неопходне потребе дозволи Епископ града". Прекршио је и 21. канон VII Васељенског сабора који заповеда да „монах или монахиња не треба да остављају свој манастир, одлазећи у други", као и чл. 57. Уредбе за унутрашњи и спољашњи манастирски живот који монаштву забрањује самовољно иступање из манастира.

Затим, прекршио је и чл. 47. Правила и поступка за црквене судове с обзиром на то да је одрекао послушност јерархијској црквеној власти, бунио и стварао заверу против ње, ускраћивао јој дужно поштовање, клеветао је, вређао и ниподаштавао, а и одбијао да изврши одлуке надлежних црквених власти.

Црквени суд је из јавних иступа монаха Антонија утврдио да је он један од организатора демонстрација пред Патријаршијом 13. фебруара 2010. приликом уручења одлуке Светог Архијерејског Синода епископу Артемију о привременом разрешењу и покретању поступка за утврђивање његове канонске одговорности.

Монах Антоније је, по ко зна који пут, самовољно напустио манастир и Епархију рашко-призренску, без благослова надлежног архијереја, а 14. фебруара 2010.године, на Недељу праштања, започео небивали скандал изазвавши неред испред манастира Грачанице. Монах Антоније је признао своју одговорност у том погледу у интервјуу, који је, без благослова надлежне црквене власти, дао медијима, рекавши да је он заправо започео недолично понашање испред манастира тако што је „рекао својима да сваки узме по једног, па повуче и тако ослободи улаз".

Монах Антоније је одговоран и за више пута поновљено немонашко клеветање Патријарха и архијерејâ, чиме је прекршио 55. канон Светих Апостола који прописује свргнуће за клирика који увреди епископа. Такође, монах Антоније је на напред изнети начин презрео заповест 6. канона II Васељенског сабора који говори о онима који „хотећи да смуте и сруше црквени благопоредак, злобно и клеветнички измишљају некакве оптужбе против православних епископа који управљају Црквама, покушавајући тиме ништа друго него да окаљају углед свештенства и да изазову немире код мирољубивог народа", а посебно да се не допушта да оптужују епископе они „који су из неких разлога били од Цркве претходно осуђени и искључени, или одлучени из општења, било да су из клира или из лаичког реда, док најпре не буду сами ослобођени од сопственог преступа".

Утврђена је његова одговорност за кршење 18. канона IV Васељенског сабора који клирицима забрањује завере и групашења против епископâ или клирикâ, као и 23. канона IV Васељенског сабора који клирицима и монасима, без овлашћења од свог Епископа, а и када су одлучени од њега, забрањује да долазе у градове и у њима остају дуже времена, стварајући смутње и реметећи црквени поредак, па и домове неких посуновраћујући.

Пресуда Црквеног суда је, сходно црквеним правилима, достављена Великом црквеном суду, Епархији рашко-призренској и бившем монаху Антонију под именом Драган Давидовић.

24. мај 2010.

Извор: Епархија Рашко-призренска

http://www.spc.rs/sr/monah_antonije_davidovic_odlukom_crkvenog_suda_lisen_monaskog_cina_iskljucen_iz_crkvene_zajednice

Заједничка изјава папе Фрање и патријарха Кирила; Feb 14-2018

http://www.spc.rs/sr/zajednichka_izjava_pape_franje_patrijarha_kirila

више

Заједничка изјава папе Фрање и патријарха Кирила

ЗАЈЕДНИЧКА ИЗЈАВА ПАПЕ РИМСКОГА ФРАЊЕ И ПАТРИЈАРХА МОСКОВСКОГ И СВЕ РУСИЈЕ КИРИЛА

Документ примљен у закључку сусрета Његове Светости Папе римскога Фрање и Његове Светости Патријарха московског и све Русије Кирила, одржаног 12. фебруара 2016. године у Хавани (Куба)

,,Благодат Господа нашега Исуса Христа и љубав Бога и Оца и заједница Светога Духа да буде са свима вама!“ (IIКор. 13, 13).

1. По вољи Бога и Оца, од Којег исходи сваки дар, у име Господа нашега Исуса Христа, садејством Светога Духа Утешитеља, ми, Франциск (Фрања), Папа римски, и Кирил, Патријарх московски и све Русије, сусрели смо се данас у Хавани. Ми узносимо благодарност Богу, у Тројици слављеном, за овај сусрет, први у историји.

Сусрели смо се са радошћу као браћа по хришћанској вери која су се састала како би разговарала усмено, лицем к лицу (IIЈов. 12), од срца срцу, и расправљала о узајамним односима међу Црквама, о насушним проблемима наше пастве и о перспективи развоја људске цивилизације.

2. Наш братски сусрет се десио на Куби, на раскрсници путева између Севера и Југа, Запада и Истока. Са овог острва  — а оно је символ надâ ,,Новога света“ и драматичних догађаја историје 20. века — ми упућујемо своју реч свим народима Латинске Америке и других континената.

Радујемо се што се данас овде динамично развија хришћанска вера. Моћни верски потенцијал Латинске Америке и њене вишевековне хришћанске традиције које се остварују у животном искуству милионâ људи представљају залог велике будућности овог региона.

3. Сусревши се на месту удаљеном од старих спорова ,,Старога света“, ми особито снажно осећамо неопходност заједничких напора католика и православних, позваних да ,,са кротошћу и страхом“ дају свету одговор о нашој нади (IПетр. 3, 15).

4. Благодаримо Богу за дарове које смо добили јављањем Јединороднога Сина Његова у свету. Ми баштинимо заједничко духовно Предање првог хиљадугодишта историје хришћанства. Сведоци тога Предања јесу Пресвета Мати Божја, Дјева Марија, и свети које поштујемо. Међу њима се налазе и безбројни мученици који су посведочили своју верност Христу и постали ,,семе хришћанства“.

5. И поред заједничког Предања првих десет векова, католици и православни су током већ скоро хиљаду година лишени међусобног општења у Евхаристији. Раздељени смо због рана нанетих у сукобима и далеке и недавне прошлости. Исто тако, раздељени смо и због разлика, наслеђених од наших претходника, у схватању и тумачењу наше вере у Бога, Једног у Трима Лицима – Оца, Сина и Духа Светога. Тугујемо због губитка јединства, што је последица људске слабости и греховности, а до тога губитка је дошло против воље Христа Спаситеља, исказане у Његовој првосвештеничкој молитви: ,,Да сви једно буду, као Ти, Оче, што си у мени и ја у Теби, да и они у нама једно буду“ (Јов. 17, 21).

6. Свесни многобројних препрека које треба савладати, ми се надамо да ће наш сусрет дати допринос делу достизања онога богозаповеђеног јединства за које се молио Христос. Нека наш сусрет надахне хришћане читавог света да са новом ревношћу призивају Христа у молитви за пуно јединство свих ученика Његових!  Нека у свету који од нас не очекује само речи него и дела наш сусрет постане знак наде за све људе добре воље!

7. У решености да предузмемо све што је неопходно како бисмо превазишли несугласице које смо наследили из историје, ми желимо да удружимо своје напоре ради сведочења о Јеванђељу Христовом и о заједничком наслеђу Цркве првог миленијума тако што ћемо заједно одговарати на изазове савременог света. Православни и католици су дужни да науче да пружају једногласно сведочење истине у областима у којима је то могуће и нужно. Људска цивилизација је ушла у период епохалних промена. Хришћанска савест и пастирска одговорност не дозвољавају нам да останемо равнодушни пред изазовима који изискују заједнички одговор.

8. Наш поглед је управљен пре свега према оним крајевима света у којима су хришћани изложени прогонима. У многим земљама Блиског Истока и Северне Африке истребљују се читаве породице, села и градови наше браће и сестара у Христу. Њихови храмови су осуђени на варварско разарање и пљачкање, светиње на скрнављење, а споменици културе на уништење. У Сирији, Ираку и другим земљама Блиског Истока са болом у души посматрамо масовни егзодус хришћана из земље у којој је почело ширење наше вере и где су хришћани живели од апостолских времена заједно са другим верским заједницама.

9. Позивамо међународну заједницу да без одлагања учини све да се спречи даљи изгон хришћана са Блиског Истока. Подижући свој глас у одбрану прогоњених хришћана, ми саосећамо и са патњама присталицâ других верских традиција, жртава грађанског рата, хаоса и терористичког насиља.

10. У Сирији и у Ираку то насиље је однело хиљаде живота, а милионе људи оставило без крова над главом и без средстава за живот. Позивамо светску заједницу да обједини напоре како би престало насиље и тероризам и да истовремено помогне да се путем дијалога дође до што скоријег остварења грађанског мира. Напаћеном народу и многобројним избеглицама у суседним земљама неопходна је хуманитарна помоћ најширих размера.

Молимо све оне који могу да утичу на судбину свих отетих, у том броју и митрополита алепских Павла и Јована Ибрахима, киднапованих у априлу 2013. године, да учине све што треба за њихово што скорије ослобођење.

11. Узносимо молитве Христу, Спаситељу света, да на тлу Блиског Истока успостави мир који је ,,дело правде” (Ис. 32, 17), да учврсти братску коегзистенцију међу различитим народима, Црквама и религијама које онде живе, да избеглицама омогући повратак у њихове домове и да рањенима подари исцељење, а душама невино изгинулих упокојење.

Свим странама за које се може испоставити да су увучене у конфликте упућујемо свесрдни апел да покажу добру вољу и седну за преговарачки сто. У исто време, неопходно је да међународна заједница употреби све могуће напоре да помоћу заједничких, координираних акција онемогући тероризам. Све земље укључене у борбу против тероризма позивамо да дејствују одговорно и уравнотежено. Све хришћане и све који верују у Бога, позивамо на што усрднију молитву Творцу и Промислитељу света да Он сачува Своју творевину од уништења и да не допусти нови светски рат. Да би се постигао стабилан и трајан мир, насушно су потребни напори усмерени на повратак заједничким вредностима које нас обједињују, а које су утемељене на Јеванђељу Господа нашега Исуса Христа.

12. Клањамо се храбрости оних који по цену сопственог живота сведоче о истини Јеванђеља, бирајући радије смрт него одрицање од Христа. Верујемо да мученици нашега времена, који потичу из различитих Цркава, али су уједињени заједничким страдањем, представљају залог јединства хришћана. Вама који страдате за Христа упућује своју реч Његов апостол: ,,Љубљени! ... Радујте се што учествујете у страдањима Христовим, да бисте се и у откривењу славе Његове радовали и веселили” (IПетр. 4, 12 – 13).

13. У наше немирно доба неопходан је међуверски дијалог. Разлике у схватању верских истина не смеју да спречавају људе различитих вера да живе у миру и слози. У садашњим условима верски лидери имају посебну одговорност за васпитавање своје пастве у духу поштовања према убеђењима оних који припадају другим верским традицијама. Апсолутно су неприхватљиви покушаји да се злочиначки поступци оправдавају верским паролама. Ниједан злочин се не може вршити у име Божје, ,,јер Бог није Бог нереда него мира” (IКор. 14, 33).

14. Сведочећи о великој вредности верске слободе, ми узносимо благодарење Богу за небивали препород хришћанске вере до којег је данас дошло у Русији и многим земљама Источне Европе, где су деценијама владали атеистички режими. Данас су окови милитантног атеизма збачени и у многим крајевима хришћани могу слободно да исповедају своју веру. За четврт века ту је подигнуто на десетине хиљада нових храмова и отворено на стотине манастира и богословских школа. Хришћанске заједнице развијају богату добротворну и социјалну делатност пружајући различите видове помоћи људима у невољи. Православни и католици неретко раде раме уз раме. Они заступају заједничке духовне основе људског живљења у заједништву сведочећи о јеванђелским вредностима.

15. У исто време нашу забринутост изазива ситуација у многим земљама где су хришћани све чешће суочени са ограничавањем верске слободе и права да сведоче о својим убеђењима и да живе у складу са њима. Особито видимо да претварање неких земаља у секуларизована друштва, којима је туђе свако сећање на Бога и његову истину, повлачи за собом озбиљну опасност за верску слободу. Узнемирени смо због садашњег ограничавања правâ хришћана, а могли бисмо говорити и о њиховој дискриминацији у приликама када неке политичке снаге, вођене идеологијом секуларизма, веома често агресивног, теже да их истисну на маргине друштвеног живота.

16. Процес европске интеграције, започет после векова крвавих сукоба, многи су прихватили са надом као залог мира и безбедности. Али ми у исто време позивамо на опрез према таквој интеграцији која не уважава верски идентитет. Ми признајемо допринос других религија нашој цивилизацији, али смо убеђени да Европа мора да остане верна својим хришћанским коренима. Позивамо хришћане Западне и Источне Европе да се уједине ради заједничког сведочења о Христу и Јеванђељу да би Европа сачувала своју душу, обликовану двехиљадугодишњом хришћанском традицијом.

17. Наш поглед је упућен људима који се налазе у тешком стању и живе у условима крајње нужде и сиромаштва док материјална богатства човечанства расту. Ми не можемо да останемо равнодушни према судбини милионâ миграната и избеглица који куцају на врата богатих земаља. Безобзирни потрошачки менталитет, карактеристичан за неке од најразвијенијих држава, убрзано троши ресурсе наше планете. Растућа неједнакост у расподели земаљских добара појачава осећање неправедности система међународних односа који се намеће.

18. Хришћанске Цркве су позване да бране захтеве правичности, поштовања према традицијама народâ и делотворне солидарности са свима који страдају. Ми хришћани не смемо заборавити да ,,што је лудо пред светом оно изабра Бог да посрами мудре; и што је слабо пред светом оно изабра Бог да посрами јаке; и што је неплеменито пред светом и понижено изабра Бог, и оно што је ништавно, да уништи оно што јесте, да се не похвали ниједно тело пред Богом” (IКор. 1, 27 – 29).

19. Породица је природно средиште живота човека и друштва. Ми смо забринути због кризе породице у многим земљама. Православни и католици заступају један те исти став о породици и осећају се позванима да сведоче о породици као путу ка светости који открива међусобну верност супружникâ, њихову спремност да рађају и васпитавају децу, солидарност међу покољењима и поштовање према слабима.

20. Породица је утемељена на браку као акту слободне и верне љубави између мушкарца и жене. Љубав учвршћује њихову заједницу и учи их да прихватају једно друго као дар. Брак је школа љубави и верности. Ми жалимо што се сада неке друге форме заједничког живљења изједначавају са браком као заједницом, а библијском традицијом освећене представе о очинству и материнству као посебном призвању мушкарца и жене у браку потискују се из друштвене свести.

21. Позивамо све и сваког да поштује човеково неотуђиво право на живот. Милионима зачете деце ускраћена је и сама могућност да се роде. Глас крви нерођене деце вапије ка Богу (Пост. 4, 10).

Ширење такозване еутаназије доводи до тога да престарели и болесни почињу да се осећају као прекомерни терет за своје ближње и за друштво у целости.

Изражавамо забринутост због све шире примене биомедицинских репродуктивних технологија јер манипулисање људским животом представља атак на основе људског бића, створеног по лику Божјем. Сматрамо својом дужношћу да подсетимо на неизмењивост хришћанских моралних начела, заснованих на поштовању достојанства човека који је призван у живот по замисли свога Творца.

22. Желимо да данас упутимо посебну поруку хришћанској омладини. Ви, млади, не смете закопавати таленат у земљу (ср. Мат. 25, 25) него треба да све дароване вам од Бога способности употребите како бисте у свету заступали истину Христову и како бисте у свом животу оваплотили јеванђелске заповести о љубави према Богу и ближњима. Не бојте се да идете против тока ствари док се борите за истину Божју, са којом се ни издалека ни увек не слажу савремени секуларни стандарди.

23. Бог вас љуби и очекује да свако од вас буде Његов ученик и апостол. Будите светлост свету да људи који вас окружују виде ваша добра дела и прославе Оца вашега Небеског (Мат. 5, 14 – 16)! Васпитавајте децу у хришћанској вери, предајте им драгоцени бисер вере (Мат. 13, 46) који сте и сами примили од својих родитеља и предака! Не заборављајте да сте ,,купљени скупо” (ΙКор. 6, 20) — по цену смрти Богочовека Исуса Христа на Крсту.

24. Православни и католици нису уједињени само заједничким Предањем Цркве првог хиљадугодишта него и мисијом проповедања Јеванђеља Христова у савременом свету. Предуслов за ту мисију јесте међусобно уважавање чланова хришћанских заједница. Она искључује сваки облик прозелитизма.

Ми нисмо супарници већ браћа: од овог схватања морамо полазити у свим нашим поступцима у односима једних према другима и према спољашњем свету. Позивамо католике и православне у свим земљама да уче да живе заједно у миру и љубави и да исто мисле међу собом (Римљ. 15, 5). Недопустиво је користити неприлична средства како би верници били принуђени да из једне Цркве пређу у другу, чиме се пренебрегава њихова верска слобода и њихове сопствене традиције. Наше је призвање да спроводимо у живот завет апостола Павла и ширимо Јеванђеље ,,не тамо где име Христово беше познато”, да не зидамо ,,на туђем темељу” (Римљ. 15, 20).

25. Надамо се да ће наш сусрет допринети помирењу где год постоје трвења између гркокатолика и православних. Данас је очевидно да метод ,,унијаћења” из претходних векова, који је подразумевао привођење једне заједнице јединству са другом путем њеног откидања од своје Цркве, не представља пут ка васпостављању јединства. У исто време, црквене заједнице настале услед историјских околности имају право да постоје и да предузимају све неопходне мере како би задовољиле духовне потребе својих верника, уз истовремену тежњу да живе у миру са суседима. Православнима и гркокатолицима преко је потребно помирење и проналажење обострано прихватљивих облика коегзистенције.

26. Ми жалимо због сукоба у Украјини који је однео већ много животâ и донео безбројне патње мирним становницима, а друштво бацио у дубоку економску и хуманитарну кризу. Позивамо све стране у конфликту на разборитост, друштвену солидарност и активно миротворство. Позивамо наше Цркве у Украјини да се труде да остваре друштвену слогу, да се уздржавају од учешћа у сукобу и да не пружају подршку даљој ескалацији сукоба.

27. Изражавамо наду да ће раскол међу православним верницима у Украјини бити превазиђен на основу постојећих канонских норми и да ће сви православни хришћани у Украјини живети у миру и слози, а да ће католичке заједнице у земљи то подржавати како би наше хришћанско братство било још очигледније.

28. У савременом свету — који јесте многообразан, али га истовремено спаја заједничка судбина — католици и православни су призвани да братски сарађују у објављивању Јеванђеља спасења ради заједничког сведочења о моралном достојанству и истинској слободи човека, ,,да свет поверује” (Јов. 17, 21). Тај свет, у којем се убрзано подривају духовни темељи људског битисања, чека од нас снажно хришћанско сведочење у свим областима личног и друштвеног живота. Од тога да ли ћемо ми бити у стању да у наше преломно доба заједно пружамо сведочење Духа истине – умногоме зависи будућност човечанства.

29. У неустрашивом објављивању истине Божје и спасоносне Благе Вести нека нам помогне Богочовек Исус Христос, Господ и Спаситељ наш, Који нас духовно укрепљује  Својим нелажним обећањем: ,,Не бој се, мало стадо, јер би воља Оца вашега да вам даде Царство” (Лук. 12, 32).

Христос је Извор радости и наде. Вера у Њега преображава човеков живот и испуњава га смислом. У то су се из сопственог искуства уверили сви они за које, речима апостола Петра, можемо казати да некада нису били народ, а сада јесу народ Божји; некада не бејаху помиловани, а сада су помиловани (IПетр. 2, 10).

30. Испуњени благодарношћу за дар узајамног разумевања, обелодањен приликом нашег сусрета, с надом се обраћамо Пресветој Мајци Божјој, призивајући је речима древне молитве: ,,Под твоју милост прибегавамо, Богородице Дјево”. Нека Преблагословена Дјева Марија својим заступништвом укрепи братство свих који је поштују да би они, у време које Бог одреди, били сабрани у миру и јединомислију у један Народ Божји, да би се прославило име Једносушне и Нераздељиве Тројице!

                    Кирил,                                                                Франциск (Фрања),
Патријарх московски и све Русије              Епископ Рима, Папа католичке Цркве

Хавана (Куба), 12 .фебруара 2016.

(Са руског превео епископ бачки Иринеј)

http://www.spc.rs/sr/zajednichka_izjava_pape_franje_patrijarha_kirila

Слободна воља је последња линија одбране 08.07.2017. - gost monah Antonije Davidović

Слободна воља је последња линија одбране 08.07.2017. -gost monah Antonije Davidović
https://www.youtube.com/watch?v=-xp2438fE7A
Radio Snaga Naroda - zvanični kanal
Published on Jul 10, 2017
Емисија ,,Инфоратници против НСП''.
Гост: монах Антоније Давидовић.
Category
Nonprofits & Activism
License
Standard YouTube License

Srbija na vezi 09.01.2017. - gost monah Antonije Davidović (video)

Radio 2M
Strimovano je uživo 09.01.2017.
PRATITE 5,8 HILJ.
Сајт адреса - milanmilenkovic.com - Радио 2М

МОЛИМО СЛУШАОЦЕ И ГЛЕДАОЦЕ ДА ДЕАКТИВИРАЈУ АД БЛОКЕР, ЈЕР ТИМЕ ПАСИВНО ПОМАЖЕТЕ РАДИО :)

МОЛИМО ВАС ДА НЕ РЕАПЛОУДУЈЕТЕ СНИМКЕ ЕМИСИЈА НА СВОЈЕ КАНАЛЕ, ЈЕР ЋЕМО У ПРОТИВНОМ БИТИ ПРИМОРАНИ ДА ТО ПРИЈАВИМО ЈУТЈУБ ЗАЈЕДНИЦИ
Kategorija
Vesti i politika
Licenca
Standardna YouTube licenca

http://www.telegraf.rs/vesti/2342285-sokantne-tvrdnje-rusitelje-valjevske-gracanice-stigla-bozja-osveta-video

6. septembar 2016 | 11:35 » 12:07

16

ŠOKANTNE TVRDNJE: Rušitelje Valjevske Gračanice stigla božja osveta?! (VIDEO)

Da li je gnev tamošnjih vernika tek raspirio maštu ili je tako zaista i bilo, ali oni tvrde da su policajci otkinuli krst sa vrha ikonostasa, počupali ikonostas, oskrnavili oltar... Idu dalje sa tvrdnjama da su radnici oborili zvonik bagerom i sravnili manastirski konak i pomoćne objekte sa zemljom

Printskrin/Youtube/Dejan Damnjanović

Grupa odmetnutih vernika okupljena oko rasčinjenog monaha SPC Antonija (Dragan Davidović) objavila je skandalozan video na Jutjub kanalu pod nazivom "Evo kako su zavrsili rušitelji manastira Valjevska Gračanica godinu dana nakon rušenja". Na njemu, autor objašnjava kako su svi koji su učestvovali u hapšenju prisutnih Hrišćana prošle godine, navodno, stradali ili su im se dogodile užasne stvari. Podsećamo da je potapanje Valjevske Gračanice urađeno uz blagoslov Patrijarha srpskog Irineja.

Naime, u porti manastira Valjevska Gračanica, koji je posle i potopljen nakon punjenja brane "Rovni", srušen je konak. Vernike koji su se zatekli tu tog 31. avgusta 2015. uhapsila je policija koja je prisilno upala u manastir uz optužbu da se nalaze na privatnom posedu firme JKP Kolubara.

SABLASNO, NEMA VIŠE SRPSKE SVETINJE: Pogledajte snimak VALJEVSKE GRAČANICE POD VODOM! (VIDEO)

Da li je gnev tamošnjih vernika tek raspirio maštu ili je tako zaista i bilo, ali oni tvrde da su policajci otkinuli krst sa vrha ikonostasa, počupali ikonostas, oskrnavili oltar... Međutim, izvesno je da su radnici oborili zvonik bagerom i sravnili manastirski konak i pomoćne objekte sa zemljom.

U videu koji ima preko 66 hiljada pregleda autori snimka nabrajaju kako je "završio" koji od učesnika u rušenju i hapšenju, pa je tako čovek koji je dovezao bager natovaren na kamion da bi njime rušili manastirski konak, nepunih 20 dana od rušenja poginuo. Mašina mu je otkinula ruku, on je iskrvario i poginuo.

Neki mladići koji su kopali i skrnavili grobove monaha su se obesili, neki su i "sišli sa uma". Dva direktora brane "Rovni" su, kako tamo stoji, umrli u teškim mukama od raka, a poslednji je dao ostavku.

POSLEDNJA SLIKA SRPSKE SVETINJE: Od Valjevske Gračanice ostao SAMO KRST! (FOTO)

Mladi policajac koji je organizovao hapšenje Hrišćana iz Interventne brigade je takođe poginuo šest meseci nakon hapšenja "pravednika" i tu se nabrajanje žrtava nastavlja sa velikom poentom na kraju.

Podsećamo je monah Antonije (Davidović) koji je izazvao nerede ispred manastira Gračanica i organizovao proteste pred Patrijaršijom u Beogradu lišen monaškog čina. Odlukom Crkvenog suda Eparhije budimljansko-nikšićke, on je vraćen u red civila sa svetovnim imenom Dragan i isključen iz crkvene zajednice na dve godine.

Patrijarh Irinej je rekao da je dobro što se ugrožene svetinje iz potopljenog manastira premeštene na drugo mesto kako bi se sačuvale.

"Tako je premeštena i ova, tako su premešteni i drugi manastiri. Vladika Lavrentije je o tome razmišljao i on je odlučio i dao saglasnost da hram bude potopljen, ali pod uslovom da bude izgrađen na novom mestu. I, koliko ja znam, izgrađena je nova Gračanica, ali narod navikao na tu svetinju, teško se miri. Vrlo mučno i teško je ali dešavalo se to i u prošlosti, biće toga i u budućnosti, tako da je Crkva ipak, imajući u vidu potrebu naroda, dala saglasnost da se to uradi- rekao je poglavar SPC."

Miodrag Marković, direktor „Kolubare“ koja je investiror izgradnje sistema „Rovni“, rekao je da je rušenje konaka manastira obavljeno u sklopu tehničkih priprema za punjenje akumulacionog jezera, jer nijedan zidani objekat ne može ostati na terenu gde će biti veštačko jezero.

- Uklanjanje konaka i zvonika je obavljeno po zakonu i u skladu sa ugovorom koji već 12 godina imamo sa SPC o razmeni nepokretnosti, po kome je državi ustupljen kompleks manastira, a SPC je dobila novu crkvu u Brezovicama. Sama crkva Svetog arhangela Mihaila neće biti dirana. Prošle godine smo uradili projekat dugoročne zaštite tog hrama, da se podizanjem kamenih obloga zaštiti od vodenih talasa. Taj projekat je predočen našem episkopu, ali se on nije složio smatrajući da treba da ostane takav i čeka svoju sudbinu - rekao Marković.

U taj projekat je za 25 godina uloženo više od 70 miliona evra, kako bi se obezbedilo vodosnabdevanje Valjeva i opština nizvodno do Lazarevca, kao i sprečile moguće razorne poplave u slivu Kolubare.

Koliko su navodi onih na strani "pravednika" istiniti nije moguće precizno utvrditi. Istina je da je ovaj skandalozni snimak postao pravi hit na društvenim mrežama.

Ipak pogledajte sporni video, pa nam pišite šta mislite o njemu.

(Telegraf.rs)

http://www.telegraf.rs/vesti/2342285-sokantne-tvrdnje-rusitelje-valjevske-gracanice-stigla-bozja-osveta-video

snimak VALJEVSKE GRAČANICE POD VODOM! (VIDEO)

29. jun 2016 | 14:58 » 15:09
17
SABLASNO, NEMA VIŠE SRPSKE SVETINJE: Pogledajte snimak VALJEVSKE GRAČANICE POD VODOM! (VIDEO)
http://www.telegraf.rs/vesti/2223618-sablasno-nema-vise-srpske-svetinje-pogledajte-snimak-valjevske-gracanice-pod-vodom-video

Share this page