Minut terapijske duhovnosti:

MOLITVA SA OSTROGA

"BOZE UDJI U MOJU KUCU I ODUZMI SVE MOJE BRIGE I BOLESTI I BDIJ NADAMNOM I NAD MOJOM PORODICOM. U BOZJE HRISTOVO IME, AMIN.

Veruj!

Stani na trenutak s onim sto radis i pomoli se......

https://www.novisvet.rs/2021/08/09/25/16/55/21238/drustvo/novi-svet/pesma-koju-je-jovan-ducic-posvetio-hrvatima-gde-je-karadjordje-tvog-naroda-dostojno-ne-znas-za-slobodu-mreti/

Pesma koju je Jovan Dučić posvetio Hrvatima: Gde je Karađorđe TVOG NARODA, dostojno ne znaš za slobodu mreti

9. Avgusta 2021. Novi Svet

Poznato je da Jovan Dučić nije imao lepo mišljenje o Hrvatima, a njegova čuvena izreka da su Hrvati najhrabriji narod, ne zato što se ničega ne boje, već zato što se ničega ne stide i danas pogađaju mnoge.

U više navrata Dučić je spevao pesme ovom narodu, a reči oštre reči koje im je uputio mogu biti pravo upozorenje svima.

SINU TISUĆLjETNE KULTURE

Ti ne znade mreti kraj slomljenog mača,
Na poljima rodnim, braneći ih časno
Kitio si cvećem svakog osvajača,
Pevajuć’ mu himne, bestidno i glasno.

Slobodu si večno, zakržljala raco,
Ček’o da donesu tuđi bajoneti,
Po gorama svojim tuđa stada pas’o,
Jer dostojno ne znaš za Slobodu mreti.

Pokaži mi redom Viteze tvog roda,
Što balčakom s ruku slomiše ti lance,
Gde je Karađorđe tvojega naroda,
Pokaži mi tvoje termopilske klance.

S tuđinskom si kamom puzio po blatu,
S krvološtvom zvera, pogane hijene,
Da bi mučki udar s leđa dao Bratu,
I ubio porod u utrobi žene.

Još bezbrojna groblja zatravio nisi,
A krvavu kamu u njedrima skrivaš,
Sa vešala starih novi konop visi,
U sumraku uma novog gazdu snivaš.

Branio si zemlju od nejači naše,
Iz kolevke pio krv nevine dece,
Pod znamenje srama uz ime ustaše,
Stavio si Hrista, Slobodu i Svece.

U bezumlju gledaš ko će nove kame,
Oštrije i ljuće opet da ti skuje,
Čiju li ćeš pušku obesit’ o rame,
Ko najbolje ume da ti komanduje

Jovan Dučić

Izvor: Šajkača

Roj muva i nesnošljiv smrad nisu dozvoljavali da se tu duže zadržimo. Primetio sam načetu vreću soli u ćošku i zgranuto ustanovio da su ih klali polako, soleći im vratove! I taman kad smo odlazili, u zadnjoj klupi se začulo dečje krkljanje. Pošaljem dvojicu vojnika da vide šta je. Izneli su jednog đaka, još je bio u životu, disao je sa napola presečenim grkljanom! Svojim kolima odvezem to jadno dete u našu vojnu bolnicu, povratimo ga svesti i od njega saznamo punu istinu o tragediji. Zločinci su najpre, na smenu, silovali učiteljicu Srpkinju (ime joj je Stana Arnautović) i onda je pred decom ubili. Silovali su i devojčice od osam godina. Za sve to vreme pevao je silom dovedeni orkestar cigana i udarao u tambure! Na večnu sramotu naše, rimske crkve i jedan Božiji čovek, jedan župnik, u svemu tome je učestvovao! Dečak koga smo spasili brzo se oporavio. I čim je rana zarasla, našom nepažnjom pobegao je iz bolnice i otišao u svoje selo, da traži rodbinu. Poslali smo patrolu za njim, ali uzalud; našli su ga na pragu kuće zaklanog! Od hiljadu i nešto duša u selu više nema nikoga! Istoga dana, to smo otkrili kasnije, kad je izvršen zločin u školi, ustaše su pohvatale još 800 stanovnika sela Prebilovci i sve ih bacili u jamu ili na životinjski način na putu do jame pobili. Spasilo se samo oko 300 muškaraca. Jedino je njima uspelo da probiju ustaški obruč oko sela i da pobegnu u planinu! Tih 300 preživelih jače je od najelitnije Pavelićeve divizije. Sve što su imali da izgube oni su izgubili! Decu, žene, majke, sestre, kuće, imovinu. Čak su i straha od smrti oslobođeni. Smisao njihovog života je jedino u osveti, u strašnoj osveti njih je, u neku ruku i stid što su preživeli! A takvih sela, kao što su Prebilovci, puna je Hercegovina, Bosna, Lika, Dalmacija. Pokolji Srba su dostigli takve razmere da su u tim krajevima zagađeni i mnogi vodeni izvori. Iz jednog vrela u Popovom Polju, nedaleko od jame u koju je bačeno 4.000 Srba, izbijala je crvenkasta voda, lično sam se u to uverio! Na savest Italije i naše kulture pašće neizbrisiva mrlja, ako se, dok je vreme, ne distanciramo od ustaša i ne sprečimo da se nama pripiše da podržavamo bezumlje!”.

http://www.koreni.rs/tekst-o-hrvatima-i-vatikanu-razbesneo-hrvatsku/

Tekst o Hrvatima i Vatikanu razbesneo Hrvatsku

“Istorija je niz laži sa kojima smo se složili.”– Napoleon Bonaparta…….

Hrvatska nacija stvorena je od Srba katolika pod uticajem Vatikana. Današnji “hrvatski narod” je veštačka kreacija Rimokatoličke crkve, unapred zamišljena kao instrument jednog zločinačkog projekta, utemeljenog na težnji da se srpski narod uništi unijaćenjem, pokatoličavanjem ili potpunom fizičkom likvidacijom,kako više ne bi predstavljao prepreku daljem vatikanskom prodiranju na istočnoevropske prostore, pa i dalje do Crnog mora.Ovaj projekat nije bio unapred dat kao gotov i zaokružen, već se postepeno razvijao i sazrevao imajući u prvoj fazi ilirsku, a u drugoj fazi jugoslovensku opciju. Međutim, suština rimokatoličkih zločina je stalno ista. Neverovatno je, da najbrojniji narod na Balkanu (srpski narod ), doživi takve gubitke i depresije u zemljama gdje je bio najbrojniji i najdržavotvorniji.

Srbi su u 20. veku izgubili: Južnu Srbiju, Dalmaciju, Hercegovinu, Skadar, najsrpskiji grad 19. veka – Dubrovnik, delove Gorskog Kotara, Zapadnu Bosnu, Liku, Kordun, Baniju, Zapadnu i Istočnu Slavoniju, Baranju, Crnu Goru,Kosovo i Metohiju. Istorijska je zagonetka, kako su Hrvati posle aktivnog učešća na strani poraženih sila, u dva svetska krvava rata, uspeli sjesti za zajednički sto s pobednicima i oba puta proširiti svoju vlast na tuđim teritorijama?

To je izuzetno političko umeće, koje se moglo ostvariti samo uz jugoslavenstvo kralja Aleksandra i kasnije uz antisrpsku politiko državničku i komunističko diktatorsku poziciju Hrvata, Josipa Broza. Ali nisu samo to gubici srpskog naroda. S gubitkom teritorija i prirodnih bogatstava nestajao je i srpski narod. Sinhronizovano, raznovrsno i snažno radilo se u srpskim etničkim prostorima zapadnog Balkana na sveprožimajućem pohrvaćenju Srba, naročito od polovine 19. veka i nezaustavljivo kroz ceo 20. vek.

Zašto se toliko skriva od javnosti popis stanovništva u Dalmaciji, austrijskog statističara dr Adolfa Fikera, po kojem je u Dalmaciji 1857. godine živelo 88,92% Srba (katolika, pravoslavaca i muhamedanaca), 10,84% Talijana i 0,24 Arnauta….

Iz popisa stanovništva u Austriji, odnosno Austro-Ugarskoj i to iz: 1850, 1860, 1870, 1880, 1890, 1900. i poslednjeg popisa iz 1910. se neoborivo i neporecivo uviđa da je postojala srpska etnička većinska procentualna zastupljenost u stanovništvu pokrajina u sastavu današnje Republike Hrvatske: Slavoniji, Maloj Vlaškoj (Maloj Srbiji), Baniji, Kordunu, Lici, Gorskom Kotaru, Ravnim Kotarima, Dalmaciji, Dubrovniku, Boki Kotorskoj i, čak, u Istri!…

Bez ikakvih dokaza, veličala se “stara Hrvatska” i postepeno “stvarali” tzv. Hrvati kao rimokatolička nacija, iako o njima nema originalnih dokumenata ni podataka o njihovom postojanju u istoriji. O Hrvatima nema originalnih podataka ni u jednom arhivu čije postojanje je starije i od tzv. “stare Hrvatske iz perioda hrvatske narodne dinastije”, odnosno iz vremena pre njenog potčinjavanja od strane Mađara – ni u arhivu Vatikana, ni Venecije, ni Milana, ni Firence, ni Graca, ni Beča, ni Carigrada – ni igde ni nigde, već u tzv. “prepisima sa starijih nesačuvanih originala”, čime je nastala samo “historijska Hrvatska u prepisu”.

Malo ko postavlja pitanje, kako to da za većinu nekadašnjih država ima originalnih i ubedljivih podataka, samo o državi “srednjovjekovnoj Hrvatskoj” – gle čuda – nema nijedan!

Hrvatska nacija formirana je od nekoliko srpskih elemenata, a jedan od njih je i jezik, koji su usvojili od Vuka Karadžića. Jezik je merilo jednog naroda, a Hrvati su, da bi bili narod, ukrali srpski jezik i unakazili ga. Prevara je odigrana kada je Ljudevit Gaj nasankao Vuka Karadžića i pod okrilje našeg jezika ubacio kajkavski izgovor. Od tada Hrvati govore srpskim jezikom, iako ga samo kvare i prave ga nakaradnim, pa se iz toga može slobodno zaključiti da pričaju nakaradnim srpskim jezikom.

Da Vas podsetimo:  Svanulo je lijepo jutro – Kukavice su pobjegle, narod je rekao svoje

Ljudevit Gaj, Nemac poreklom, otvoreno kaže da su Hrvati prisvojili srpski jezik za svoj. U Srbiji se niko ne usudi postaviti pitanje Jadranskog mora i ostrva u njemu. To jedino pokreće Slovenac Zmago Jelinčić Plemeniti, tvrdeći da Italija nije predala Jadran i ostrva Hrvatskoj, već SFRJ. On traži „da se jadranska obala i otoci podele na sve države, naslednice SFRJ ( oko 1000 otoka ). Hrvatska nikad ( pravno ) nije imala u posedu jadransku obalu…

Italija, posle Drugog svetskog rata je bila primorana da , na ime ratne štete ustupi Jugoslaviji Istru, Zadar i otoke“. Zašto se i sada izbegavaju istine? Zašto i posle nepopravljivih godina i vekova ne smijemo znati istinu? Da su istorijske činjenice temeljito njegovane, a ne skrivane, od Hercegovaca, Dalmatinaca, Dubrovčana i ostalih na Balkanu, možda i ne bi bilo rata unutar iste krvi. U švajcarskom gradu Nojšatelu, na ogromnom poštanskom zdanju uklesane su imena Srbije i Crna Gore i to među 22 najstarije države na svetu, članice UPU (Union Postal Universelle), osnovane 1878. godine. Srbija i Crna Gora su i osnivači tog Svetskog poštanskog saveza, a koji je 1948. priključen UN.

Dubrovački-kalendar iz 1897. godine nije čuo za hrvatski jezik!

Vatikan je stvorio Hrvate kao “umjetnu naciju”, a zapravo se radi o Srbima-katolicima. Dubrovnik, kojeg su u 19. veku nazivali „Srpska Sparta“, je bio srpski trgovački, duhovni i primorski centar. Stanovništvo sa prostora Dubrovačke republike je čak sve do početka 20. veka zadržalo srpski identitet. To što su Dubrovčani ispovedali katoličku veru, kao i Hrvati, ne govori ništa o srodnosti Dubrovčana i Hrvata. U pitanju je priroda širenja katolicizma u srpskim zemljama; na jadranskoj obali i zaleđu. To je činjeno zahvaljujući dominaciji Vatikana, Venecije, Mađarske i Austrije u ovom delu Balkanskog poluostrva.

U Dubrovniku je hrvatsko ime nepoznato sve do sredine 19. veka kad, posle pada Napoleona, nova sila u tom delu Jadrana, Austrija, u Dubrovniku i njegovom zaleđu (Konavle) nalazi katolike koji se, gle čuda, osećaju i izjašnjavaju kao Srbi. Nošena iskustvima sa prostora Dalmatinske Zagore, Hrvatske, Slavonije, Žumberka, Carska kancelarija u Beču donosi odluku da na katoličanstvo Dubrovnika i zaleđa umesto srpstva kalemi hrvatstvo, kao najbližu entitetsku odrednicu.Tako je počela kroatizacija Dubrovnika.

Ono što danas imamo u gradu ispod Srđa, u Konavlima, hrvatstvo zasnovano na mržnji prema Srbima, delo je bečkog dvora i Katoličke crkve. Onome ko ne poznaje istoriju Dubrovnika, ali stvarnu, a ne falsifikovanu, zaista izgleda čudno da taj grad, ovakav kakav je danas, sa okolinom, pre samo stotinu i nešto godina nije imao gotovo nikakvih dodira sa hrvatstvom. 1874. se u Dubrovniku osnivaju: Pevačko društvo “Sloga”, Dubrovačko radničko društvo, Dubrovački glazbeni zbor, a 1887. i Zadruga Srpkinja Dubrovkinja. Zatim, slede: Srpska dubrovačka akademska omladina – 1900, “Srpska zora” – 1901, Gimnastičko – sokolsko društvo “Dušan Silni” – 1907. i Matica srpska – 1909. Ćirilična izdanja knjiga i novina, izdavana su u štamparijama Pretnera i Mate Gracića. Jedan od najuglednijih novčanih zavoda u Dalmaciji, bila je Srpska štedionica u Dubrovniku.

Da Vas podsetimo:  Istorijski projekat Srebrenica: „Srebrenica 2020 – Analitički presek“

U kalendaru „Dubrovnik“ za prostu 1898. godinu, štampanom u dubrovačkoj Štampariji A. Pasarića, nalazimo, uz ostalo, i podatak kojim jezikom se u to vreme govori u Dubrovniku i to, stoji u kalendaru, „govor u kući“. U Dubrovniku je sve do u 16. veka delovala slavenska kancelarija, gdje su se dokumenti pisali – ćirilicom. Od 11.177 stanovnika Dubrovnika njih 9.713 izjasnilo se da govori srpskim jezikom. Italijanski je koristilo 716, nemački 285, mađarski 384 stanovnika grada. Neki su se izjasnili da govore češki, slovenski, poljski i ruski, ali niko, ni jedan jedini stanovnik Dubrovnika, nije rekao da govori hrvatskim jezikom.

Hrvati svojataju velikog matematičara i astronoma Ruđera Boškovića samo zato što je njegov otac Nikola, Srbin, prešao u katoličanstvo u Dubrovniku, da bi zbog trgovine mogao nesmetano da ide u Italiju. Svi dubrovački pisci osećali su se Srbima, a najveći među njima Ivo Gundulić je u “Osmanu” od 11 000 stihova većinu posvetio Srbima u Srbiji, Makedoniji, Hercegovini i Bosni.

Obračun sa srpstvom u Dubrovniku, uz progone Srba Dubrovčana, počeo je posle atentata pripadnika pokreta “Mlade Bosne” na prestolonaslednika Austrougarske Franca Ferdinanda, u Sarajevu 1914. godine. Desila se “Kristalna noć” u Dubrovniku, pre one u Nemačkoj i posle zagrebačkog juriša na Srbe i njihovu imovinu 1902. godine. Hrvatski jurišnici, na čelu sa Nikšom Svilokosim, uništavali su sve što je bilo srpsko u Dubrovniku: škole, novine, društva, stanove, privredne objekte i drugo. Palili su srpske zastave i lomili srpske simbole.Srbi katolici, intelektualci, trgovci i crkveni dostojanstvenici, koji su za sebe govorili da su Srbi, punili su zatvore i bili mučeni i maltretirani. Niko se ne bi čudio, da je Dubrovnik u vekovima porodice Gundulić pao pod nečiju vlast, jer srpske države tada i nije bilo, ali pasti u vremenima snažne srpske kneževine i kraljevine, pa i Kraljevine Jugoslavije? To je neoprostivo!… .

Čak je i jedan papa, Lav XIII, javno i pismeno priznao Dubrovčanima da su Srbi….Svojevremeno je Božidar Violić, najcenjeniji hrvatski pozorišni reditelj, u intervjuu zagrebačkom “Globusu”, objašnjavajući probleme sa kojima se susreće zbog svog “nacionalno nekorektnog” jezika, sa ponekim srbizmom, rezignirano zaključio: “Mi Hrvati smo ionako sklepan narod.”…

HRVATI SU VATIKANSKI ZOMBIJI

…Ustašija se probudila, nije ni zaspala, ni bila pokopana, kako smo mislili, i taj grozni element rovari u hrvatskom nacionalnom biću. Nije ćirilica problem u Vukovaru, ona je samo izgovor da se maknu preostali Srbi. Na bilo koji način.To radi država koja se suštinski ne razlikuje od one kakva je bila u vreme Pavelića. U istoriji jezika i naroda, izvan naših prostora, nema podataka da je neko pismo posmatrano kao neprijateljsko – kao što se to dešava u Hrvatskoj.

Jedino ustaški zakon iz aprila 1941. godine na području NDH, zabranjivao je upotreba ćirilice .Čirilica je pismo istočnog rimskog carstva (Vizantije) – pravoslavaca. …

Vukovar je uvek kroz istoriju bio srpski grad. Tamo prije stotinjak godina nije ni bilo drukčijih slova osim ćiriličnih. Tada su iz Vukovara na razne strane odlazili dopisi kao da su pisani iz današnjeg Kragujevca. Ćirilični i srpski, najčešće ekavski…Ćirilicom su Dalmatinci, Istrijani pisali čak 4-5 vekova prije nego što su morali početi pisati latinicom zbog uticaja zapadnih neprijatelja, to jest Romana i Germana. Od 11. do 18. veka na velikim delovima hrvatske teritorije stanovnišštvo je svoje kulturne potrebe izražžavalo i ćirilicom. Najstariji pronađeni dokumenat napisan ćirilicom je Povaljska listina iz 1250. godine, neka vrsta pravnog dokumenta koji je govorio o raspodeli i posedu zemljišta na Braču, a u Poljicama na ćirilici je napisan veliki Poljički statut 1444. godine.

Da Vas podsetimo:  Zemljotres kao marker inficiranosti srbofobijom R Hrvatskoj

Severno od reke Krke i njenog ulaska u more, kod Skradina, prevladala je glagoljička pismenost, a južno po čitavoj Dalmaciji ćirilička. Zbog austrougarske hegemonije i otvaranja naroda sa tog područja prema zapadu, te uticaja Katoličke Crkve, latinica postaje glavno pismo. Ćirilica je naše prvo pismo, od neolita. Vinčansko pismo pronađeno kraj Beograda ima čak 20 slova današnje ćirilice, 7 slova glagoljice i 8 latinice, to bi nam nešto trebalo govoriti i značiti….

Hrvati su bića koja su se u svojoj istoriji uvek najugodnije osećala u moćnoj tuđoj kući. Vatikanskoj,austrijskoj, talijanskoj, mađarskoj, njemačkoj, američkoj a posebno u EU kvazi državi. Bar tako govore.

Hrvati su najefikasnije vatikansko sredstvo za uništenje srpskog naroda

Vatikan (Sveta Stolica, ili Rimokatolička crkva), više od hiljadu godina, neposredno ili pomoću katoličkih država Evrope, podsticao i organizovao zločine genocida nad Srbima, njihovo prevođenje u hrvatsku naciju, a najistrajnije je brisao i uništavao srpsku kulturnu baštinu (a time i evropsku) – u svim srpskim zemljama. Jedan od mnogih dokaza da je Katolička crkva podržavala zločine nad Srbima je i činjenica da su trojica komandanata Jasenovca bili katolički sveštenici. Pokolje Srba u NDH organizovalo je preko 130 katoličkih sveštenika, a njih 27 lično su se „dokazali“ u klanju!

Na području NDH u rimokatoličkom krstaškom pohodu stradalo je ukupno 223 srpska sveštenika, tri episkopa su zverski ubijena. Nikada i nigde na svetu, otkada postoje religije i narodi, veću zločinačku nakazu svet nije ugledao, kao što je bio Tomislav Filipović, zvani SOTONA! Fra Sotana (Tomislav Filipović, pa Vjekoslav Majstorović) pripremao je, organizovao i direktno učestvovao u najgroznijem jednodnevnom pokolju nedužnih Srba u njihovim domovima. Samo za nekoliko meseci 1942. godine, po sopstvenom priznanju, u Jasenovcu je zaklao oko 30 hiljada Srba.

Hrvati su bili jedini narod na svetu koji je svoje žrtve {Srbe, Jevreje,Rome} u Drugom svetskom ratu prvo životinjski mučio – teško i dugo, bez hrane i vode, vadeći im oči i odsecajući delove tela, pa ih usmrćivali prebijanjem, klanjem, udaranjem maljem u lobanju, bacanjem živih u grotlo peći, kuvanjem sapuna od žrtava, zatrpavanjem živih u nasipe i grobove, vađenjem nerođene dece iz utrobe majki i na druge svirepe načine. Pavelićeve ustaše su bili najmonstruoznija i najužasnija koljačka falanga u istoriji sveta!

Sva ta zverstva koja su činjena u NDH ljudski um nije zabeležio. Hrvatske ustaše su u ubijanju nadmašile Nemce. Bili su daleko gori od nacista. Smrt u Jasenovcu bila je daleko užasnija nego u zloglasnom Aušvicu. Saveznici su ostavili Hrvatsku unutar Jugoslavije, ne pitajući za njenu odgovornost za genocid, a žrtve ustaštva su pripisali neimenovanim fašistima ili Nemcima. Zato su Koncentracioni logor „Jasenovac“, kao i druga srpska stratišta, ostali nepoznati široj evropskoj javnosti.

intermagazin.rs / the Balkan Chronicles

Sons of Herod (genocide in independent state of Croatia); 1:19:20 min.

Documentary Film "Sons of Herod" is an documentary and analytical story about the genocide of the Serbian people in the Independent State of Croatia (Nezavisna Država Hrvatska, NDH), which for the last seven decades has been hidden from the world, under the political embargo of the Yugoslavian politics, bans and censorship. Children death camps were nowhere to be found except in the Independent State of Croatia (NDH). Therefore, the film especially points to the suffering of children, addressing the causes of this cruel crime, revealing simultaneously its depth, crime against humanity, the role of the Roman Catholic Church but also the ones who were for decades guardians of this horrible secret and the carst pits.

http://hronograf.net/2019/09/05/milijana-baletic-fasizam-u-andjeoskom-ruhu/

Милијана Балетић: ФАШИЗАМ У „АНЂЕОСКОМ“ РУХУ

5. септембра 2019. у 10:47

Врти се точак историје – све око ушију фијуче!!! Обмањује се садашњост, обећава будућност, улепшава и фалсификује прошлост, скраћује памћење, групишу се стари пријатељи, али и сви – појединачно – своју муку муче! А нас мучи дилема да ли да Шиптарима поклонимо – цео свој свети КосМет, или да им поклонимо – безмало цео свој свети КосМет?!

Боже драги, крцати ли смо догађајима! А тек отрежњујућим порукама, које нам стижу са вољеног Запада и од штићеника им из нашега окружења – никад краја!

Америка нам је 30. августа поставила специјалног представника за Балкан Метјуа Палмера, који је заменик помоћника државног секретара. Њима је он теткине тетке тетка од тетке, а нама – главна тетка! Уосталом, и до сада је обављао ту работу – пробно! Без папира! Е, а сад и са ћагом!

На Стратешком форуму на Бледу у Словенији, 3. септембра, пред шефовима дипломатије држава Западног Балкана и ове наказе од „Косова“, коју, пошто пото, хоће да направе државом – одмах нам се „оћитовао“ по питању своје улоге – да ће здушно да ради на „евроатланским интеграцијама Западног Балкана, јер је то у складу са стратегијом и приоритетом САД“! Ето ти га нама сложеница – и ЕУ и „атлантска“, то јест – НАТО!

По српском питању – имао је два осврта! Србији је обећао отварање пута у ЕУропу, ако направимо такав „компромис“ са Шиптарима да ми њима наш КосМет дамо, а да они наш КосМет – узму?! Значи, нема га Србији пута у ЕУропу без „договора“?! Услов нам је да са шиптарским окупатором нашег светог Косова и Метохије ставимо потпис на „папир“, а Америка, као „централну тачку договора сматра међусобно признање“?! Е, то је та демократија коју хоће?! Ма, фала, ђе чули и не чули?!

Ево су ваши шиптарски штићеници расписали парламентарне изборе за 6. октобар. Која ту тек „демократија“ КосМетом тутњи?! У сврху предизборне кампање пребијају Србе, хапсе, упадају преко главног ибарског моста у северну Косовску Митровицу, нападају нам децу ножевима, рањавају, исписују „UČK“ по кућама и храмовима, подмећу експлозиве, пале имања, краду сточно благо…?! Ма, ја само могу да вама, као нашим пријатељима, пожелим овако савршено и уређено друштво и у вашој кући, као што су у нашој ваши шиптарски штићеници!

Што се тиче Срба у БиХ и Републике Српске, Палмер је запретио Додику да „не кочи евроатлански пут БиХ“ и обећао да ће „радити на свим нивоима, пружајући подршку спровођењу дубоких реформи и функционалности“!? Ето ти га нама нови Педи Ешдаун над Србима у БиХ! Али, има ту једна мала разлика у односу на Ешдауново доба (2002-2006) и моћ коју сте ви тада имали и немоћ у којој је био тада остатак света!

А које су то благодати ваше шаргарепе, због које погибосмо не бисмо ли је добили – ево видимо на примеру вишегодишњих покушаја бежаније Велике Британије из ЕУропе – у којима се и сама распада!!!

Њен премијер Борис Џонсон, шокирао је британску „демократију“ када је 28. августа суспедовао рад Парламента два месеца до Брегзита, како га парламентарци не би спречили да 31. октобра изађе из ЕУ – са споразумом или без њега – како је обећао!

У овој варијанти, где је ударио „јунак на јунака“, 3. септембра, у Доњем дому парламента опозиција је, заједно са побуњеним конзервативцима, који нису за Брегзит без споразума, брзопотезно прегласала Џонсонову Конзервативну партију (торијевце), преузела контролу над Брегзитом и сутрадан усвојила закон да нема Брегзита без споразума, а премијера обавезала да од Брисела затражи његово одлагање до 30 јануара! Премијер Џонсон, после пораза у парламенту, затражио је да 15. октобра буду одржани превремени избори, за шта му је потребна двотрећинска већина, али опозиција неће изборе пре примене изгласаног закона, који ступа на снагу тек када прође и Дом лордова.

С друге стране, Европска комисија је поручила да, иако имају могућност за Брегзит без споразума – то није оно што ЕУ жели! Она је за онај споразум који је постигла са бившом британском премијерком Терезом Меј, који је британски парламент већ три пута одбацивао, а Меј, због тога, поднела оставку! Сад је парламент 4. септембра усвојио и амандман којим се захтева још једно гласање о пропалом споразуму Терезе Меј?!

Обрни-окрени, Велика Британија би, главом без обзира, да умакне ЕУропи, али јој је велики проблем – како да не изгуби Северну Ирску – која није њена!!! А Мала Србија – изгледа има мали проблем док – главом без обзира – срља у ЕУропу! Њена дилема је, да ли да Шиптарима поклони – цео свој свети КосМет, или да им поклони – безмало цео свој свети КосМет?!

На ЕУропејскоме нивоу имамо још једну недавну лепоту?! Осамдесету годишњицу почетка Другог светског рата, коју је обележио напад нацистичке Немачке на Пољску 1. септембра 1939. сад су 1. септембра „прослављали“ ваљда – шта ли?! Да су славили победу над фашизмом, морали би бити позвани заслужни за слом фашизма – а нису?! Варшава је призвала само чланице ЕУ, НАТО и државе Источног партнерства?! У ову папазјанију скупили су се сви они који су били фашистички агресори и убице, али не и сви који су били жртве и који су заслужни за победу над фашизмом?!

Иако позвани, нису им стигли ни Белорусија ни Америка! Лукашенко је одбио, јер нису звали највише страдалну и највише заслужну за слом фашизма – Русију. А Трампа је торнадо, који се устремио на Америку, спречио у доласку, или му је таман добро дошао – не зна се?! Е, ако идуће године, на Црвеном тргу у Москви, 9. маја, буде на прослави победе над фашизмом – знаће се!

Да је ово био скуп покајања фашиста и свеукупног помирења – међу првима би Русија и Србија морале бити позване – а нису?! А и како би! Не би ни ваљало да су! Ово је више било прегруписавање снага – нових-старих јахача апокалипсе, под новом командом – НАТО-а – против истог и вечитог циља – Русије и оних које убрајају у њене савезнике!

Ма, морам вам рећи, мада тешка срца – џаба кречите!!!

На скупу, очито зарад чвршћег збијања редова – било је и „покајања“ и извињења – али само оним некадашњим жртвама, које су им сада савезници! Немачки председник Франк Валтер Штајнмајер је поручио: „Као председник Немачке, желим да вас уверим да никада нећемо заборавити и да преузимамо сву одговорност. Клањам се жртвама напада у Вилуну, Пољацима који су пали у руке немачке тираније и тражим опроштај!“

О каквом се то скупу радило, довољан је податак да је – у „анђеоско“ бело безгрешном костиму – била и Колинда Грабар Китаровић – која је представљала „невине“ Хрвате из Другог светског рата?! Овај визуелни ефекат није крај – скандал тек следи: „Хрватски народ је сразмерно броју становника највише допринео борби против фашизма у Европи, у којој је активно учествовало више од пола милиона хрватских грађана“ – рече Колиндица не трепнувши?! Јесте, госпођо, бројке су вам тачне! Ту сте потпуно у праву – али сте све њих (оно мало што је још било живо) и пола милиона њихових потомака – протерали „Бљеском“ и „Олујом“ у довршењу геноцида над Србима у рату ’90-их?! А, Бога ми, и многе поубијали и живе заједно са кућом спалили?! Поготово су вам у огњу скончали ови старији, који нису ни могли ни хтели да напусте свој праг, а који – директно потичу из овог вашег броја – који сте тако срамно спаковали у полуистину!

Тај метод прекрајања, исецања, затезања, пумпања, испумпавања, уграђивања, пресвлачења, облачења… којим су од тебе, госпођо, „мајстори“ (упоређујући ти слике из младости са овим данашњим) – правили све лепшу и лепшу и све млађу и млађу – да на себе, онакву какву те је макица родила – данас не личиш – е, тако ни историјске чињенице после ваше „естетске“ хирургије над њима – више благе везе са истином немају?!

Не кажем ја, мора да је појединцу лепо кад се стручњаци у’вате посла, прође ремонт кроз њихове руке, па „засија“ лепота, али – историја је, госпођо, нешто сасвим друго?! Тебе су стручњаци, очито, успели да улепшају до непрепознатљивости – али тих „стручњака“ који могу – толика и таква оригинална злочиначка недела ваших руку претворити – из језиве ружноће у лепоту – нема! Можете ви себи отварати мозак и брисати јаме, јадовна, јасеновце, лоре, бљеске, олује, глине, јастребарска, србосјеке, маљеве, казане у којима сте од Срба кували сапун,…?! Али то лоботомисање само је још једна ђавоља работа, која, донекле, успева само над вама самима! И поред тога, ма колико се трудили – знате ви добро колико су, и како су вам, руке крваве?! Што се мене тиче – слободно и мирно са тим осећањем спавајте – ако можете?!

Јесте, стравично, монструозно, болесно и – неисправљиво ваше историјско недело, али – ако нисте и данас исто оно што сте тада били – откуд Бљесак, Олуја, Лора…?! Откуд јуче на дну реке Јадро код Сплита исцртан огромни кукасти крст?! Откуд у јуну 2015. на стадиону Пољуд у Сплиту, ноћ пред утакмицу са Италијом – киселином спржена трава у виду тог истог омиљеног вам симбола?! Откуд толико споменика и улица Павелићу, Лубурићу, Туђману, Мили Будаку, Динку Шакићу…?! Откуд стотине хиљада на Томпсоновим концертима који углас са њим певају „Чавоглаве“?! Откуд државна комеморација сваке године усташама у Блајбургу?! Откуд каменовање, пребијање и убијање и то мало Срба повратника?! Откуд чекићање ћириличних табли?! Откуд усташки урлици „за дом спреми“?! Откуд…?!

Сваког Србина или српски ауто, на који натрчите поред обале, бацили сте у море! Е – а за ово задње – браво! И треба такви Срби, који поред свих мора, иду вама на ноге – да се у њему „купају“ – и кад им се хоће и кад им се неће!

Боже драги, који сте ви, заправо, мученици! Али – ваш проблем, госпођо!

Ја хоћу да чујем од Хрвата и Хрватске оно што је Штајнмајер изговорио у Пољској пред пољским председником Анджејем Дудом. Све док искрено не клекнете пред српском заставом у Београду – покајете се и извините за геноцид над Србима – за мене ће сви у вертикали поређани ваши председници – у униформи, или „анђеоски“ белим костимима – бити исто! Павелић, Колинда – потпуно ми је свеједно!!!

http://hronograf.net/2019/09/05/milijana-baletic-fasizam-u-andjeoskom-ruhu/

http://hronograf.net/2019/09/02/mali-podsetnik-za-kolindu-koliko-je-stvarno-bilo-hrvata-u-antifasistickoj-borbi-hrvatske/

Мали подсетник за Колинду: Колико је СТВАРНО било Хрвата у антифашистичкој борби Хрватске

2. септембра 2019. у 20:32

Хрватски народ је сразмерно броју становника највише допринео борби против фашизма у Европи, у којој је активно учествовало више од пола милиона хрватских грађана, рекла је председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић на комеморацији поводм обележавања 80. годишњице од почетка Другог светског рата, саопштено је из њеног кабинета.

Ова ситуација нас подсећа на ону стару српску паролу, која савршено одсликава парадокс Срба који су били Титови партизани тј. припадници НОБ-а.

КОМУНИСТИ РАШИРИТЕ КРИЛА
СТВОРИЛИ СТЕ ВОЈСКУ ОД ЦИВИЛА
ОД ХРВАТА ШТАБОВЕ И ВЛАДЕ
А ОД СРБА ХРВАТСКЕ БРИГАДЕ

Мали подсетник за Колинду

Према документима насталим у току рата (извештаји о бројном и националном саставу партизана), а објављеним после рата у Зборнику докумената, том пет, књига 30, национални састав дивизија насталих на тлу Хрватске 1942. године био је следећи:

Четврти хрватски корпус (Команданти: Иван Гошњак и Иван Рукавина, политички комесар Већеслав Хољевац):

Шеста хрватска (личка) дивизија—96 одсто Срба
Седма хрватска (банијска) дивизија—92 одсто Срба
Осма хрватска (кордунашка) дивизија—95 одсто Срба
Дванаеста славонска дивизија—85 одсто Срба

На Другом заседању АВНОЈ-а хрватски комуниста и представник Народно-ослободилачког покрета (НОП) Хрватске Владимир Бакарић јавно је рекао:

”На Првом засједању ми смо били више представници српског отпора у Хрватској него представници НОП-а Хрватске.“

Према подацима из НОП-а, народи са најмањим учешћем у НОБ-у били су муслимани, данас Бошњаци, и Македонци—2,5 одсто.

Партизански потпуковник Хамдија Омановић изјавио је на Трећем заседању ЗАВНОБиХ-а у априлу 1945. године:

”Неки људи говоре да муслимани нису пошли за усташким покретом, да се нису нашли у редовима усташа и окупатора, али, другови и другарице, ми муслимани морамо признати да се огромна већина муслимана нашла на страни окупатора“.

171 људи прича(ју) о овоме

Војни историчар Јозо Томашевић наводи да је ”Ханџар дивизију“, формирану на иницијативу Хитлеровог блиског сарадника Хајнриха Химлера, чинило 23.200 муслимана и 2.800 Хрвата, док су официри били, углавном, Немци.

Хронограф / ФБ страница Историја Срба

http://hronograf.net/2019/09/02/mali-podsetnik-za-kolindu-koliko-je-stvarno-bilo-hrvata-u-antifasistickoj-borbi-hrvatske/

http://hronograf.net/2019/08/04/sudbina-srba-posle-oluje-ljude-koji-su-ostali-najvise-boli-jedna-stvar/

СУДБИНА СРБА ПОСЛЕ ОЛУЈЕ: Људе који су остали НАЈВИШЕ БОЛИ ЈЕДНА СТВАР

4. августа 2019. у 12:40

Места попут Варивода и Гошића показују, додаје Владимирова, не само проблем суочавања с прошлошћу, већ и одсуство солидарности и емпатије.

У делу некадашње Републике Српске Крајине, на којем је пре 24 године спроведена хрватска војна акција „Олуја“, данас је све мање људи, као и сведока те акције.

У неким местима, у којима су се убиства и злочини дешавали постоје монументални споменици, који су, како каже заменица председника Српског националног вијећа Анета Владимиров, најчешће потпуно невидљиви на мапи, не само хрватске државе, но и друштва.

Места попут Варивода и Гошића показују, додаје Владимирова, не само проблем суочавања с прошлошћу, но и одсуство солидарности и емпатије.

Оно што је, такође, проблем у тим местима јесте и све мање људи годину за годином, чак и у летњим месецима.

У сарадњи са Иницијативом младих за људска права (YIHR) из Србије и Хрватске, СНВ је организовало аутобус ентузијаста који су пошли у обилазак крајева који су страдали током рата 1991. до 1995. године, са посебним акцентом на места злочина почињених током и после операције „Олуја“.

На почетку меморијалне туре, група младих активиста из две земље обишла је у Ервенику кућу породице Ченгић, која је 1992. године убијена у нападу на несрпско становништво на тој територији.

– Хтели смо заправо изразити саосећање са члановима породице Ченгић који су преживели и са целом заједницом која је патила у том периоду до 1995. године – објаснила је Владимирова.

Обилазак је настављен у селу Вариводе, где је готово два месеца после почетка Олује убијено деветоро стараца – Берића, Ђукића и Покрајнца, српске националности.

У Вариводама, групу је дочекао Јован Берић, потомак брачног пара Берић, који је тада страдао са још седморо старијих људи.

– Нигде нису ишли, ми смо мање-више сви отишли, њих је остало ту 12, од којих је девет убијено, а троје је пуким случајем остало живо, јер су их тражили, али нису их нашли – испричао је Берић.

Како је навео, за трагедију својих родитеља, сазнао је преко веза и родбине из Немачке, а тада је о томе обавестио и сестру која је била у Загребу.

Берићи и остали који су тада убијени сахрањени су у Книну, а Јован каже да у их тек након осам година сахранили тамо где треба да почивају, односно тамо где су провели свој живот.

Од суда у Хрватској неке породице жртава у Вариводама добиле су одштету, али Јован Берић још није, његов случај поново је на Врховном суду, и тако већ пет година.

– Пре 20 година покренута је ова прича преко медија и мање више сви су добили одштету, али та одштета за ту душевну бол, искрено говорећи, смешна је, јер за убиство једног вука веће су казне него за ово што смо ми претрпели – наводи Берић.

Додаје да се на одштету дуго чека, те да је неки нису ни дочекали.

Јован Берић се за стално вратио у Вариводе 2003. када је лако нашао и посао, јер је, каже, имао дефицитарно занимање, на којем је радио до пензије, у коју је отишао пре седам година.

– Мени је овде лакше јер немам никоме да се доказујем ко сам и шта сам, неки ме људи знају од рођења, за разлику од тамо где сам живео у међувремену и где сам словио за дошљака – прича Берић наводећи да се млади, али ни остали не враћају у Вариводе.

Како је навео, ту сада живи око осамдесет старијих људи, има само једно дете које иде у школу, а некада је то било село са 380 домаћинстава.

Владимирова каже да им је било важно да млади људи чују какве су околности у којима се злочин у Вариводама догодио, као и причу о Берићевој борби са неправдом судства које, наводи, не признаје чин насиља и неправде као застрашивање српског ставноштва на тој територији и ометање повратка људи који су хтели да се врате.

На крају меморијалне туре група младих обрела се у Гошићу, селу у којем је двадесетак дана по почетку Олује убијено седморо људи.

И у Гошићу су организатори туре хтели да скрену пажњу на страдање невиних цивила који су решили да остану у својим домовима и да дочекају хрватску војску као што су дочекивали и многе друге војске.

Никола Пухарић, програмски директор Иницијативе младих за људска права из Хрватске, поменуо је два циља меморијалне туре, изражавање солидарности са свим жртвама злочина и кршења људских права, који су чињени за време и после Олује и да се покаже и Србији и Хрватској да је важно да се овакве годишњице обележавају заједно.

Важно је, како је рекао, и да се види да постоје неки млади људи који су спремни да покажу политичарима и у једној и другој држави да треба обележавати такве догађаје и заједно радити на остваривању права и правде за жртве злочина.

Говорећи о култури сећања на жртве у Хрватској, Пухарић је оценио да је она једнодимензионална.

– Оно што је одлика комеморативних активности везаних за рат у Хрватској јесте да се тада рат на неки начин слави, глорификује, а вредности помирења и мира се стављају са стране. Оне данас за наше друштво нису важне, односно нису важне из перспективе политичке елите – приметио је Пухарић.

Они су, додао је, упаво меморијалном туром желели да покажу да је веома важно да се негују вредности мира, помирења и сарадње, те да се фокус стави на жртве.

YIHR из Хрватске је 2016. године покренула иницијативу која се зове „Исприка“, а којом се, објашњава, извињавају у своје име јер њихова држава то није још учинила.

– Штета је што то није дошло од наших државних челника и у том недостатку смо решили учинити то, јер смо хтели да поручимо нашим суграђанима да нису сами, да постоје грађани који се солидаришу са њима и који желе поручити нашим челницима како је важно упутити исприку како бисмо имали суочавање са прошлошћу – казао је Пухарић.

Додао је да је њима веома важно да покажу да постоји млада генерација која жели да се одговорно носи са прошлошћу и да будућим генерацијама остави друштво које није оптерећено прошлошћу.

– Желимо деловати одговорно и да неке будуће генерације и у Хрватској и Србији живе на слободнији и бољи начин – рекао је Пухарић.

Марко Милосављевић из YIHR из Србије казао је да је обележавање годишњица злочина важно због будућности региона и зато што будућност не може да се гради у мржњи и константним трзавицама, које нам, како је рекао, доносе дневно-политички лидери ширећи национализам и мржњу.

Он сматра да емпатија и солидарност немају никакав национални предзнак и додаје: „Србија и Хрватска су дужне да одају почаст и према једним и према другим жртвама и то ће бити гарант да наше сећање за будућност неће бити трактори и колоне него достојанствен живот“.

У Вариводама и Гошићу Српско нацинално вијеће сваке године одржава комеморацију на годишњицу злочина – 28. септембра.

На годишњицу Олује у свим својим жупанијским већима на територији целе Хрватске чита се Изјава СНВ-а, за коју Владимирова каже да симболички представља сећање на страдање, егзодус, прогонство и губитак завичаја за огроман број људи који су у тим крајевима вековима живели и преживљавали различите врсте недаћа.

– Изјава сећања служи тој минути шутње и покушају да се апелује на хрватско друштво првенствено у томе да је повијест увек повијест оног другог. У Хрватској су ти други Срби и српски народ – казала је Владимирова.

Јер, како је закључила, ако се једна мањина не осећа добро и слободно и живи у одређеној врсти трауме и страха, онда свакако други у том друштву не би требало да сматра да је све добро.

Еспресо.рс / Агенције

http://hronograf.net/2019/08/04/sudbina-srba-posle-oluje-ljude-koji-su-ostali-najvise-boli-jedna-stvar/

http://www.infokolumne.com/2019/09/viktor-ivancic-50-nijansi-crne.html

VIKTOR IVANČIĆ - 50 nijansi crne

Trebat će dobro otvoriti oči, jer će se tokom predizborne kampanje pred publikom otvoriti paleta od pedeset nijansi crne

Bit će to uzbudljiv obračun na desnici.

Da je sreće, završio bi grandioznim pokoljem: slavnom pogibijom obaju zaraćenih aktera i preobrazbom njihovih tabora u masovne grobnice. Ali – što se može – Hrvatska u pravilu nema sreće…

Sraz između Kolinde Grabar Kitarović i Miroslava Škore u takmičenju za mjesto predsjednika RH – pičvajz koji je već započeo – trebao bi glasačima dati odgovore na pitanja što ih egzistencijalno muče i ne daju im spavati: Tko je desniji među hrvatskim desničarima? Tko je ekstremniji među ekstremistima? Tko je isključiviji među isključivima? Ukratko – tko je među ljutim političkim protivnicima veći fašist?

Trebat će, dakle, dobro otvoriti oči, jer će se tokom predizborne kampanje pred publikom rastvoriti paleta od pedeset nijansi crne. Pogrešan izbor mogao bi se pokazati pogubnim, barem koliko i onaj ispravni.

Svojim radikalno suprotstavljenim programima i stanovištima, Škoro i Grabar Kitarović u cijelome nizu tematskih polja dovode birače pred kapitalne dileme, pred dvojbe takvog intenziteta da će ovi biti prinuđeni s većom pažnjom nego ikada dosad odlučivati kome ukazati povjerenje, znajući kako je njihov izbor ovoga puta od sudbinskog značaja.

Na primjer:

Hoćemo li Srbe mrziti ili ćemo Srbe mrziti još više?

Ili:

Treba li muslimanske izbjeglice mlatiti i silom prognati preko granice ili muslimanske izbjeglice valja mlatiti i silom prognati preko granice u još većem broju?

Ili:

Je li „Za dom spremni“ stari hrvatski pozdrav ili je „Za dom spremni“ još stariji hrvatski pozdrav?

Ili:

Da li je Bosna i Hercegovina pod kontrolom militantnog islama ili je Bosna i Hercegovina pod još većom kontrolom još militantnijeg islama?

Ili:

Moramo li velikodostojnicima Katoličke crkve ljubiti guzice ili smo velikodostojnicima Katoličke crkve dužni ljubiti guzice s još više strasti?

Teška, teška pitanja. Budućnost domovine i opstanak nacije su na kocki. Ogromna odgovornost leži na plećima hrvatskog birača desne provenijencije, tim više što reprezentira statistički uvjerljivu većinu.

Što ako pogriješi? Što ako tipuje na srbomrsca, a pokaže se da ovaj Srbe mrzi manje od protukandidata? Što ako se odluči za islamofoba, a pokaže se da on muslimane prezire manje od suparnika? Što ako birač desne provenijencije u najboljoj namjeri ugrozi hrvatske fašističke perspektive?

Pretendenti na prijestolje mu nimalo ne olakšavaju život. Zbunjuju, unose konfuziju, vitlaju uvlas istim parolama, istu Hrvatsku melju po ustima, oslanjaju se na isti simbolički repromaterijal, čak su i istoga kršćanskog Boga postrojili u svoje izborne štabove, a pritom jedan drugoga prokazuju kao pokvarenjaka, nikogovića i izdajnika svetih nacionalnih ideala.

Otkud tolike razlike u njihovoj identičnosti? – očajnički se pita hrvatski birač desne provenijencije. To ga provocira da s dodatnom dozom strepnje i nesigurnosti razmišlja o svojoj skoroj demokratskoj obligaciji.

Hoće li u krajnjoj liniji, glasajući za Kolindu Grabar Kitarović, glasati za Miroslava Škoru?

Ili je ipak mudrije da, glasajući za Miroslava Škoru, glasa za Kolindu Grabar Kitarović?

U kojemu pravcu krenuti da ispravno ispuni domoljubnu zadaću i, dajući svoj glas nacionalističkoj ništariji, pomogne dolasku nacionalističke ništarije na vlast?

Da podrobnije prouči ostale figure u sukobljenim političkim taborima?

Ali i tu vlada priličan džumbus. Ako iza Škore stoji deklarirani neonacist Velimir Bujanec (koji je ranije podržavao Kolindu), gospođa Grabar Kitarović je – uz oslonac na nedeklariranog neonacista Marka Perkovića Thompsona (nekoć Škorina kuma) – zagrabila u bazen mrtvih ljubitelja ustaša.

„Sjećate li se predsjedničkog kandidata Miroslava Škore iz vremena kada ste oboje bili u diplomaciji?“ pita novinar u jučerašnjem Jutarnjem listu (nedjelja, 4. kolovoz) aktualnu predsjednicu, a ova odgovara: „Da, sjećam se da je došao iz SAD-a i da su Gojko Šušak i hrvatska zajednica u Pittsburghu bili protiv njegova ulaska u diplomaciju.“

Kakva veličanstvena niskost! Sam pokojni Gojko Šušak, kultna ličnost radikalne desnice, delegat proustaški nastrojene hrvatske emigracije u prvoj garnituri državne vlasti – znamenit i po tome što je u doba disidencije u dalekoj Ottawi na leđima žive svinje farbom ispisao riječ „Tito“, pa su ga tužila društva za zaštitu životinja – posthumno je nahuškan na ambicioznog kantautora. Ne treba sumnjati da će koliko sutra Škoro uzvratiti sličnom mjerom, pozivajući se na nekog drugog velikana koji je sentimentalno vezan uz Endehaziju, ili također na mrtvoga Šuška, a možda i na „hrvatske zajednice“ u Clevelandu, Melbourneu ili Grobiku.

A tu je i okršaj na glazbenome bojištu. Kada se doznalo da će Škoro povodom godišnjice Oluje nastupiti u Trilju, stožer gospođe Grabar Kitarović, na čelu s gradonačelnikom Oparom, organizirao je Thompsonov koncert na splitskoj rivi. Građani će to platiti blizu pola milijuna kuna, a zvijezda uzvratiti s bine legendarnim „Za dom spremni“. Jasenovac i Gradiška Stara? „Marko mi je rekao da to nikada nije pjevao“, rekla je predsjednica.