How Unpredictable Work Hours Turn Families Upside Down

Shifts added or subtracted at short notice play havoc with budgets and lives, and disproportionately hurt black and Hispanic women.

Brandy Powell outside her home in Fontana, Calif., before heading to work. “They expect you to always say yes,” she said of employers who change her schedule on short notice.

Credit Kendrick Brinson for The New York Times

By Claire Cain Miller

• Oct. 16, 2019

Unpredictable schedules can be brutal for hourly workers, upending their lives. New research shows that African-Americans, Hispanics and other minorities — particularly women — are much more likely to be assigned irregular schedules, and that the harmful repercussions are felt not just by the workers but also their families.

The findings come from continuing surveys of 30,000 hourly workers by the Shift Project at the University of California. The researchers compared workers who earned the same wages, including at the same employers, but had different degrees of predictability in their schedules. Those with irregular hours fared worse — and so did their children.

Black and Hispanic women had the worst schedules, and white men had the best, the researchers found. The children of workers with precarious schedules had worse behavior and more inconsistent child care than those whose parents had stable schedules.

“We’re talking about serious deprivation from relentlessly unstable paychecks,” said Daniel Schneider, a sociologist at the University of California, Berkeley, who works on the Shift Project with Kristen Harknett, a sociologist at the University of California, San Francisco.

On Wednesday, the Washington Center for Equitable Growth, a left-leaning policy group, published five papers based on data about various subsets of the 30,000 survey respondents who are part of the Shift Project.

Workers at all income levels are increasingly expected to be on call. At the high end, it can lead to overwork. At the low end, it means getting work schedules at the last minute, varying day to day, and not being guaranteed the number of hours that employees may need to support themselves. Software enables employers to call in more workers when demand surges and save money on labor when demand is low.

The researchers said the biggest reason for the scheduling differences by race was not because of factors like education or which jobs workers chose, but because managers gave worse shifts to employees who weren’t white.

Workers of color were 30 percent more likely than white workers to have had a shift canceled in the last month, for example. They had more schedule instability even when they had the same education, age and other characteristics as white workers, and worked at the same companies.

“We think what’s left after parsing out all these other reasons is discrimination,” Mr. Schneider said.

Another indication that discrimination was at play: Workers’ job quality was worse when they had a direct supervisor of a different race. Eighty percent of white workers said their managers were white, while 38 percent of nonwhite workers had a manager of the same race. The results were based on a subset of 20,400 survey respondents from 81 of the nation’s largest retail and food service companies.

The researchers used a novel technique to find survey takers: They placed ads on Facebook. The full sample is of workers at 120 of the largest retail and food service companies in the United States, industries that employ one-fifth of American workers. It is not a random sample, but they said it is reflective of the retail and food service work force. It is much larger than any other survey of this group of workers and provides more fine-grained data. Social scientists not involved in the research said it was carefully done and convincing.

Two-thirds of workers said they received less than two weeks’ notice of their schedules, and 15 percent had less than 72 hours of notice. Eighty percent said they had little or no input into their schedules. A third said they wanted more hours than they were assigned.

Not knowing when they will work worsens the challenges of people living on a low income, the survey found.

Over all, hourly workers described going hungry, not being able to pay bills, scrambling to arrange child care, losing housing, losing sleep and feeling stressed and unhealthy. But those with unpredictable schedules were twice as likely to report hardships as those with stable schedules — even when they earned the same wages, worked the same number of hours and had the same employers.

“They expect you to always say yes,” said Brandy Powell, 38, a single mother of five in Fontana, Calif., who has spent almost all her working life in hourly retail jobs.

She worked more than 15 years at Toys "R" Us, which she said often cut her hours or changed her shifts at the last minute. “I was like: ‘Wow, what am I going to do? How am I going to feed my kids?’” she said. “I would go to food banks, churches to survive, and it was embarrassing but I had to do it.”

Several cities and states, including New York and San Francisco, have passed fair scheduling laws. On Thursday, Representative Rosa DeLauro, Democrat of Connecticut, plans to announce that she and Senator Elizabeth Warren will reintroduce the Schedules That Work Act, which would require employers in the United States to provide schedules two weeks in advance and compensate employees whose schedules are changed abruptly or are particularly long or difficult.

One in 10 American children have parents with these jobs, the researchers estimated, and they suffer consequences, too.

Children of parents with precarious schedules were much more likely to exhibit anxiety, guilt or sadness than children of parents with stable schedules, according to survey results from 4,300 workers with children 15 and younger. They were also more likely to argue, destroy things and have tantrums.

[The topics parents are talking about. Evidence-based guidance. Personal stories that matter. Sign up now to get NYT Parenting in your inbox every week.]

Families’ economic hardship was one reason, researchers found, and another was time pressure. Parents with irregular schedules had less money and time for family meals, playing with children or helping them with their homework. The biggest way parents’ work schedules affected their children? Those with unpredictable schedules were more likely to feel stressed, irritable or depressed.

“The most important thing in parenting is parenting that’s sensitive and responsive and warm, and you think about what your ability would be to do that if you’re worrying about money, the child care schedule, your work schedule and how you’re going to scramble and cover things,” said Jane Waldfogel, a professor of social work at Columbia who studies policies that affect children and families.

Because parents were reporting on their children’s behavior, it could be that those who were tired and stressed judged their children’s behavior more harshly. But a lot of other research has also found that financial hardship, inconsistent routines, low-quality child care and family stress affect children for years to come.

Perhaps the biggest stressor for parents with unpredictable schedules was finding child care. Formal, high-quality day cares don’t allow families to drop off children unplanned and rarely operate outside typical business hours.

Workers with unpredictable hours had a greater number of child care providers, the survey found. Those with on-call shifts and last-minute schedule changes were significantly more likely than those with regular schedules to leave a child younger than 10 home alone or with a sibling younger than 10.

When Ms. Powell’s children were very young, she said, she was lucky to find a day care provider who would look after them when she had unexpected or overnight shifts. Later, she sometimes had them stay on school grounds when her shifts were unexpectedly extended, until the school asked her to stop. Instead, they walked home alone, even though she felt they were too young to safely do so.

She missed their athletic events, she said, and broke promises of spending weekend time with them. That missed time is her biggest regret: “I kind of think they think I’m not reliable, the kids, and I don’t want them to think that because I’m doing the things for them.”

She worries that they’ll end up working in retail, too, as one son is already doing, and face the same conditions. “I just want this to be not so stressful,” she said.

Credit: Kendrick Brinson for The New York Times ; By Claire Cain Miller; Oct. 16, 2019

Vrlo efikasna Lekcija "Moralnosti" i pameti, tj. vrednosti sto je ovaj svet BEZOBRAZNO odbacio. Prvi deo je pohlepa, protiv, ajde da jedni drugima verujemo i lepo se podelimo sa uspesima. Drugi deo je sustina protiv "kozmetike"- rad, postenje, iskrenost, istrajnost i ljubavni mamci, a treci deo je posledice lakoverne preljube po kucu i decu, kaja je radi neobuzdanih strasti "SVE POSTIGNUTO" srusila. Ukratko receno, narod je zaboravio i izbrisao 10 Bozijih zapovesti, koji su formula, temelji i stubovi za uspesno prozivljavanje ovozemaljskog zivota. Neko rece: "The devil is always likely to win against one, because he is a coward and always go against the weak one. But he's screwed when you're not alone... especially if the partner is that special someone who makes you feel..... you can take on the universe" .

Greta Tunberg nastup u UN, Sept 24-2019. Instrumentalizuju jadnu devojku, njen handycap, i njene emocije. Svetska olos, tj. tajkuni, i multinacionalne kompanije zarad profita zagadjuju nam sredinu, bombama u ratovanjima sirom planete dodatno otimaju i zagrevaju atmosferu, i naposletku, hoce da nam nametnu taksu/porez da im spasavamo ono sto su nam pokvarili. Izvanredan i ishitreni poduhvat. Jadni mi, spremite se na jos jedan dodatni namet, robivi ne trebaju da ista poseduju. Ko ne vidi, taj ima problem sa vidom.....vidi na : https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=09&dd=25&nav_category=78&nav_id=1595924

https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=09&dd=25&nav_category=78&nav_id=1595924

"Ljudi, pustite planetu - spasimo Gretu!"

Tanjug/AP Photo/Mary Altaffer

O'Nil je u svom autorskom tekstu "Spasimo Gretu" istakao da bi svaku odraslu osobu koja je aplaudirala njenom govoru u Ujedinjenim nacijama trebalo da bude sramota.

"Njena emotivna tirada bila je duboko uznemirujući prizor. Ona je otkrila mladu devojku, u suštini devojčicu, koja je potpuno ophrvana užasom pred morbidnim, sveprožimajućim uverenjem da se životu kakav poznajemo bliži kraj. Niste mogli da dobijete jasniji dokaz toga da je 'zelena ideologija' ozbiljno za**bala novo pokolenje, pumpajući ih strahom, panikom i poremećenim uverenjem da će 'uskoro biti propast sveta'. Nije planeti potrebno spasavanje, već Greti. Nju treba spasti od ekoalarmističkog kulta smrti", naglašava u tekstu O'Nil.

Urednik britanskog internet-portala ističe da je prizor u sali Ujedinjenih nacija bio "zaista tužan", kao i da su Gretine suze bile sasvim razumljive, budući da ona veruje da život na Zemlji "guši i istrebljuje pohlepni, pljačkaški ljudski rod".

"Sa svakom novom košmarnom frazom, sa svakim novim distopijskim proročanstvom propasti, njen glas bi zadrhtao i izgubila bi kontrolu nad svojim emocijama. To je bio javni histerični napad. I naravno, političari su tome aplaudirali - na perverzan način, oni su uživali u tome da slušaju kako im jedna prestravljena i dezorijentisana devojčica govori kako su užasni", napisao je O'Nil.

Autor se pita i "ko je napravio ovo od Grete?".

"Ko je pretvorio bistru i radoznalu šesnaestogodišnjakinju u proroka užasa, u mladu devojku koja je po sopstvenom priznanju prestravljena i koja smatra da je planeta u plamenu? Odrasli. 'Ozelenjena' obrazovna, politička i kulturna elita. Za ovo su odgovorni ljudi koji su godinama hranili decu narativom 'ekoužasa'. Njihovo propovedanje sekularnog Armagedona, njihovo samovoljno hiperbolisanje svakog problema sa kojim se čovečanstvo suočava, njihova mobilizacija politike straha i pokušaj da se ljudi nateraju da promene svoje, navodno, izopačeno ponašanje, štetno po životnu sredinu - sve je ovo ubedilo mnogobrojne mlade ljude da je budućnost mračna, da je čovečanstvo osuđeno na propast i da nema poente ni da se ide u školu, ni da se prave životni planovi, jer ćemo ionako uskoro svi biti mrtvi. Oni su napravili ovo od Grete i mnogih drugih, to je neoprostivo", istakao je.

O'Nil se osvrnuo i na reči generalnog sekretara UN Antonija Gutereša sa otvaranja Samita o klimatskim promenama, gde je i Greta nastupila sa svojim istrzanim, tragičnim govorom, da je "priroda gnevna".

"Kakvo je ovo sujeverje? Ovo su apsolutno premoderni stavovi! Ovo antropomorfizovanje prirode je centralno za ekoalarmistički pogled na svet. On predstavlja sve od šumskih požara do poplava kao kaznu za grehe čovečanstva, kao prirodnu osvetu kugi koju predstavlja čovečanstvo i njegove 'bajke o večnom ekonomskom razvoju', kako kaže Greta. U biblijska vremena, vremenske neprilike i najezde skakavaca doživljavale su se kao Božija kazna za ljudske grehe. Sada slušamo priče o 'nepogodama masovnog uništenja' i 'gnevnim' prirodnim pojavama koje su očigledno kazna za naš greh ekonomskog razvoja. Reči su različite, ali nazadnost i histerija su jezivo slične", upozorava autor i dodaje da Greta Tunberg zaslužuje poštovanje zbog velikog broja razloga.

"Ona je motivisana i elokventna. Ali sada je potpuno jasno da je iskorišćavaju. Ona je gurnuta na čelo 'najprestrašenijeg' i najsujevernijeg pokreta našeg vremena. Nju su pretvorili u glavnog predstavnika za štampu neumitne propasti, glasnogovornicu ekomizantropije, proročicu užasa koje će čovečanstvo navodno da navuče sebi na vrat. Cilj je, izgleda, da se ekologicizam postane neosporna, nedodirljiva ideologija. Bićete svedoci kako će svakoga ko se sada usudi da išta kritički pisne protiv ekobudalaština pitati: 'Kako se usuđuješ da kritikuješ Gretu i ostalu hrabru decu-štrajkače protiv klimatskih promena?' Ova deca se koriste kao moralni štitovi za odrasle koji iza njih zaklanjuju svoju sve bizarniju politiku ekologicizma od svakog oblika preispitivanja i kritike. Količina cinizma u tome je onesvešćujuća", naglasio je dodavši da je pomenuta količina cinizma destruktivna po javnu debatu, kritičku raspravu i po decu koja se "uvlače u ovaj užasavajući, mizerni pogled na svet gde treba da igraju ulogu vojske statista u predstavi o tome kako su odrasli izgubili veru u čovečanstvo i ekonomski razvoj".

"Dosta je bilo! Oslobodite Gretu! Prestanite da je uvlačite u kult straha, pustite je da se vrati školi i normalnom mladalačkom životu".

O'Nil postavlja pitanje i "zašto ukoliko zaista hoćete da vam pred Ujedinjenim nacijama govori dete, ne dovedete nekog tinejdžera iz Afrike ili Indije koji veruje da ekonomski razvoj nije bajka, već apsolutno neophodan preduslov da se oni izbave iz siromaštva?"

"Sasvim smo dovoljno čuli od zapadnjaka iz srednje klase koji jadikuju da je ekonomski razvoj, kuku nama, užasan! Hajde da čujemo nekog predstavnika onih silnih milijardi u svetu koji se iz dubine duše ne slažu sa ovim sumornim, antihumanističkim i zapadnocentričnim sra*em!", poentirao je na kraju teksta O'Nil.

https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=09&dd=25&nav_category=78&nav_id=1595924

http://hronograf.net/2019/09/06/holandjanka-oplela-po-srbima-srbi-su-lenji-bog-im-je-dao-sve-a-ne-znaju-to-da-iskoriste/

Холанђанка оплела по Србима: Срби су лењи! Бог им је дао све, а не знају то да искористе

6. септембра 2019. у 14:04

Кафићи су им пуни, сви имају најбоље телефоне, а родитељи им плаћају свадбе Да су Срби лењи, приметила је једна Холанђанка, шокирана стањем у земљи, којој је Бог дао све, и народом који то не уме да искористи, како је објаснила.

Јесте да није за понос, а кад прочитате статус на њеном блогу, како се Холанђани у својој земљи боре са истим проблемима, нећете остати равнодушни.

“Све ми је нешто нејасно. Почело је још раније кад сам долазила и приметила да сви имају најбоље телефоне. Носе маркирану гардеробу, пуше скупе цигаре. Кафићи по цео дан пуни. Као да сам Алиса у земљи чуда и дају ми да поједем отровни кексић. Иде се код фризера и маникира једном месечно. Иде се на депилацију. Кад треба да се кречи зове се молер. Кад се студира не може да се ради. Родитељи плаћају свадбе, преселе се у шупе да би ослободили деци кућу или стан. Дигну кредити да би купили деци ауто. Сад да вам кажем колико је то другачије у Холандији.

– У мом детињству кад би се купила гардароба могла сам да одаберем немаркиране ствари. Ако бих желела нешто маркирано морала сам да додам своје паре које сам зарађивала поред школе. По цео дан чистим боранију у пиљари за много мале паре да бих купила те левис 501 после неколико месеци рада. Имам радни стаж од своје 15. године, као и сви моји пријатељи.

Немам времена да одем на пиће. Имам школу, посао, кућне обавезе. Петнаест пута смо се селили по Холандији, лето, зима нема везе. Молера никада нисам видела у нашој кући.

– Сви ми облачимо стару гардаробу и данима сређујемо нову кућу коју смо узели под кирију. Кречим, лепим тапете, чак и стављам нове плочице у купатило. Дођу ми пријатељи из школе и сви заједно помажу. Другарице све имају дугу косу без фризуре, једном у годину дана видимо фризера. Бријач у руке и сређуј се. Знало се и касније кад сам радила. Плаћам свој део трошкова. Шта је то, зашто је дошло до овога, питам се ја. Није ово критика, јер сматрам да је то овде нормално.

Овде би деца могла да беру воће и поврће целог лета. Нема ко да бере. Бог вам је све дао, лепу земљу са добром климом, крушке падају на све стране, а нико их не дира, тона шљиве, природа нетакнута, планине, изворска вода. Добили сте ову земљу за џабе од Бога. Без много рада. Холандија је морала да избаци чак део мора да би добила земљу на којој може да се гради. Морали су да праве бране да се не би уништила земља. Морали су да копају, саде, вештачки одржавју све. Чак и вештачко брдо праве, да не би било све баш толико равно. Сигурна сам да већина људи то не види баш тако. Србија је природно лепа. Бог је створио Србију, а Холанђани су створили Холандију… Хвала Богу.”

Еспресо

http://hronograf.net/2019/09/06/holandjanka-oplela-po-srbima-srbi-su-lenji-bog-im-je-dao-sve-a-ne-znaju-to-da-iskoriste/

О циљу живота - Отац Тадеј 89,602 views•Jul 22, 2017 - 47:35 min.

-Amir Čamdžić - 2 years ago (edited)
- Мудар човек који на јако леп и разуман начин објашњава православље.
- Angelfire
6 months ago
Милина вас је слушати како лепо читате ове дивне поуке оца Тадеја! Хвала за овај видео!
- Раца Лазић, 2 years ago, Трпљење
Трпљење је одраз снаге човека да не поклекне пред навалом мисли које осуђују друге и сачекати мало док се не ставимо у улогу те друге особе која нас повређује, и тера да се гневимо, љутимо, итд. Трпљење је снага којом се боримо против лоших осећања и мисли које нас терају да бурно одреагујемо.
Ето, пре неко време човек убио снају, њену мајку и оца и још неке од гостију који су били на свадби његовог сина. Није умео да трпи друге кад чине оно што није по његовој вољи. Његов интелект га је наговорио на све то кроз мисли којима га је припремао за зло. Он није имао врлину трпљења којом би се изборио са навалом беса, гнева, љутње... Послушао је свој интелект и ето шта се десило.
Људи се свакодневно срећу са ситуацијама у којима осећају бес, гнев итд. као и са жељом да поступе у складу са мислима које доносе та осећања. Оно мало разума у нама нас ипак спречава да поступимо онако како нас наш интелект наговара. Добар део нас претрпи увреду имајући разумевања за туђу муку. Неко претрпи зато што нема снаге да се супротстави. Неко претрпи зато што се плаши закона. Врлину трпљења имају само они који имају разумевања за туђу муку, они који схватају да је ономе ко их вређа теже него њима јер је попустио под налетима мисли које владају његовим умом, под налетима интелекта, тог ђавола у нама. Никад нас нико неби напао и покушао да нас повреди да у свом уму није пао пред навалом злих мисли. Имати ум пун злих мисли је већ казна, јер с њима долазе лоша осећања, патња, гнев, бес, љутња, недостатак самопоуздања, алавост, похлепа... Поред свих тих лоших осећања тај човек нема мисли које доносе лепа осећања, он нема мисли које би га радовале. Он је под сталном тиранијом својих лоших мисли које га терају да се лоше осећа. Његове увреде и напади на нас су само одраз његове немоћи, показатељ колико је њему тешко и колико је слаб да понесе терет свог живота.
Из овога би требало да се види колика је трпљење снага онима који га имају. Трпљењем они одгоне лоше мисли које би да завладају њиховим умом. Затим кад умире свој ум они покушају да нађу по коју реч утехе за свог нападача, да му помогну и смире његов ум, а после и нађу заједнички језик и изгладе неспоразум. Без трпљења ми смо жртве својих тирана, а познато је да су тиранин и жртва два лица исте медаље, јер свака жртва је и тиранин свог тиранина.
Трпљењем ми престајемо да будемо жртве и почињемо да владамо ситуацијом. Може ли неко да влада ако нема ауторитет, власт? Трпљењем ми стичемо власт да владамо својим животом. Као што се може видети из горе реченог: Трпљење је снага којом се ми заузимамо своје место у царству небеском, место господара и владара. Рај је место духовно јаких људи, место где само Човек може да оде, за нечовека и слабића ту нема места.
https://yadi.sk/i/sECz2vJn3HZUtL
-

Share this page