"Nafora" prica!

Vi se nalazite na sajtu  www.eduzdravlje.com / pa pod " More", i u submeniju EduZaRoditelje / i pod sub, sub meniju Zivotne Lekcije ..........

http://www.pravoslavie.ru/srpska/117360.htm

НАФОРА

Прича о изгубљеном новцу и украденим колима

Прича коју ћу вам изложити може звучати невероватно, али она је заиста истинита. Било је то почетком децембра 2007. године. Силно су ме секирале свакодневне бриге и нарочито одређена породична посла. Али добро, мислила сам, такав је живот. Али тог јутра ми је све изгледало као да је свему наступио крај! Стари дугови су ме веома мучили. На послу сам из касе узајамне помоћи добила 20 хиљада евра на зајам како бих могла да сведем рачуне са банком. Банка је на добош ставила нашу викендицу и процедура конфискације имовине је већ отпочела. Била сам потиштена јер је та кућа била плод нашег тешког рада. Тамо смо сваког лета са децом проводили одмор. Нисам хтела да изгубим викендицу ни у којем случају, мада је наша финансијска ситуација била тешка, једино на шта смо могли да рачунамо је била плата. Због тога сам и била приморана да на послу узмем зајам, под условом да ми се од плате одбија 250 евра месечно. Чим сам добила готовину одмах сам 6 хиљада евра уплатила мом стрицу, а он је послао ту своту банци као гаранцију како би конфискација била одложена. Преостали новац сам намеравала да уплатим на рачун у банци. Нисам имала код себе број жиро-рачуна, па је требало да обавим телфонски позив и дођем до тог податка.

Док сам ја све то обављала банка се затворила. Одлучила сам да оставим паре и документе у колима, у џепу од врата са возачеве стране. Свеједно је требало од раног јутра да одем у банку. Никада нисам изгубила ништа што сам оставила у колима. Све паре сам положила у коверат. У таквим ковертима су ми у рачуноводству на послу паковали новац када су нам исплаћивали зараду. Увек сам негодовала због те праксе коју сам сматрала застарелом, али службеници су увек пратили своја правила. Тако су се коверти гомилали и ја сам их користила у разне сврхе. Вероватно вам досађујем наводећи све ове детаље, али ћете како прича буде одмицала схватити зашто то радим.

Ујутру сам се спремила да однесем паре у банку. Обично паркирам кола око куће, али је неко прошле вечери био заузео моје место, па сам ауто оставила мало даље. Долазим до тог места – кад кола нема. Ноге су ми се одсекле. То је било невероватно. Свега неколико метара од куће. Никада нисам чула да су некоме у нашем мирном крају украли ауто. Била сам близу нервног слома. Нестанак кола је и сам по себи велики проблем. Како их сад наћи, да ли је то уопште и могуће? И друго, како сад да стигнем на посао, како да возим сина у школу скоро свако јутро? Немам новца да купим нова кола, а у украденим ми је остало 14 хиљада евра!! Мој ум није све то могао да разбере! Губим кућу, јер нисам уплатила новац на рачун. Нема ни кола, ни пара. Поврх тога још ће ми од плате одбијати 250 евра док не отплатим кредит. Облио ме је хладан зној и задихала сам се. Када сам се вратила кући осетила сам се обамрло. Шта да радим? Позвала сам полицију.

«Шта да вам кажем? – одговорио је полицајац. – У Атини се сваки дан деси око 100 крађа аутомобила. Проследићемо ваше податке и ако кола буду пронађена – значи да вам се посрећило. Отиђите у полицијску станицу и напишите званичну изјаву о крађи».

Пао ми је мрак на очи! Отишла сам у оближњу полицијску станицу, тамо су ми рекли све исто. Један младић, полицајац, ми је донео воде да попијем када је видео у каквом сам стању.

– Не брините се, можда ће се наћи...

Вратила сам се кући и чекала... Размишљала сам о свему што се десило. Како се то догодило, зашто? Зашто ми је Бог послао такво искушење? Сетила сам се давног разговора са једним старцем. Бринула сам се за децу, о свом животу... Плакала сам, говорила и плакала... Тада ми је он рекао: «Не плачи. Бог нам увек шаље искушења са неким циљем. Он је наш Отац и воли Своју децу, жели нам само добро! Ми треба да имамо поверења у Њега. Не шаље нам Он све то узалуд. Не плачи, грех је то. Тиме показујеш да Му не верујеш... Моли се, и нека све буде по вољи Његовој!»

Ја сам обичан лаик. Наравно, и ја трагам за духовним стазама, али мала је вера моја. Присетивши се речи старца, покушала сам да сагледам догађаје другим очима. Зашто се све то збива? Ради чега нам Бог шаље искушења. То трагање није дуго потрајало, изнова је мноме овладала безизлазност. И опет сам помислила на речи старца. Одједанпут сам се сетила: он ми је дао једну молитву да је читам и у тузи и у радости. Где ли сам је одложила? Прошло је 8 или 9 година отад. Ипак сам је некако нашла и прочитала много пута. Била је то молитва оптинских стараца:

«Господе, дај ми да с душевним спокојем претрпим све што доноси дан који је преда мном. Дај ми да се у потпуности предам вољи Твојој. У сваком часу овога дана упути ме и подржи ме. Какве год новости да чујем у току дана, научи ме да их примим мирне душе и са тврдом увереношћу да је све воља Твоја. Руководи свим мојим речима и делима, мислима и осећањима. Пред свим непредвидим случајевима не допусти ми да заборавим да је све то од Тебе. Научи ме да правилно и разумно поступам са сваким чланом моје породице и да никог не тиштим и огорчим. Господе, дај ми снаге да издржим бриге дана који је преда мном и све догађаје који ме очекују. Руководи мојом вољом и научи ме да се молим, верујем, надам, трпим, опраштам и волим. Амин».

Опет сам позвала полицију. Ништа ново. Позвала сам и станицу – исто. Дошло је подне. Деца су се вратила из школе. Испричала сам им све до детаља и они су се узнемирили. Притисак није сплашњавао, али сам полако почела да мислим да живот треба прихватити таквим какав јесте. Ослонићу се на Бога. Али то се дешавало принудно, јер ништа друго нисам могла да урадим. Па ипак, разговор са старцем ми није излазио из главе... Све се дешава са циљем... Ништа се не догађа узалуд. «Значи, треба размислити зашто се све то догађа?» – говорила сам себи. То је била тактика на коју сам навикла, увек и свуда тражити објашењења. Али неке ствари су изван мог домашаја. Тако је протекао дан. Звала сам, бринула се, поново звала и опет читала молитву.

Око 23:30 неочекивано је зазвонио телефон.

– Полицијска станица рејона Като Патисија. Ви сте власник белог аутомобила те и те марке с тим и тим таблицама?

Само што ми није стало срце.

– Да, ја сам. Шта се десило?

– Овде код нас су двојица, возили су се у вашем ауту. Зауставили смо их због провере и нашли вашу возачку дозволу и документе. Хитно дођите.

Не да сам пошла, већ сам потрчала. То су била два младића, наизглед добри момци. Погледи су им били упрти у земљу.

– Госпођо, – обратио ми се полицајац, – шта је било у вашим колима, осим докумената?

– Новац.

– Колико?

– 14 хиљада евра.

– Како сте могли да оставите толику своту у колима?

Шта сам могла да одговорим, човек је био апсолутно у праву. Извадио је из фиоке стола коверат, управо мој коверат, и рекао: «Пребројте».

Само што се нисам онесвестила. Па зар тако нешто може бити? Почела сам да бројим. Све паре су биле на месту, све до последњег евра.

– То не може бити, зар је тако нешто могуће?

Тада је полицајац питао младиће:

– Како то да нисте ни такли паре? Нисте их видели, шта ли?

– Не, – одговорио је један од њих. – То јест, нашли смо коверат и отворили га.

– Зашто? – упитао је полицајац.

– Када смо претраживали кола, у касети смо нашли дозволу и документе. А нашли смо и такав исти коверат у коме се налазио комад сувог хлеба из цркве.

– Нафора, будало, – промрљао је његов друг.

– Да, нафора. Наставили смо да тражимо и у вратима са стране возача смо нашли идентичан коверат. Помислили смо да је и у њему нафора – ваљда је власница верница, – и нисмо га ни отворили.

Сви су занемели. Полицајси су стајали у чуду. Нико није прозборио ни реч.

Нећу вас замарати са другим подробностима. Кроз неко време су дошли родитељи момака, врло добри људи. Повукла сам изјаву и пошла кући. Деца нису могла да поверују да су кола пронађена и да су остала у једном комаду. И новац приде. Једино није било бензина у резервоару. То је било задивљујуће. Мали комад нафоре је успео да измени след догађаја! Да су нашли паре, све би се другачије завршило. Најчудније је да се нисам сећала како се нафора нашла тамо. Претинац ретко отварам. Највероватније је нафора тамо лежала још од летос. Понекад обилазим света места. Али зашто је нафора била у коверти? Никако не могу да се сетим!

Оно што је важно јесте да ме је тај догађај натерао да сасвим другачије посматрам живот. С поштовањем и благодарношћу примам све што се дешава. Чак и оно најгоре. Тај случај је оставио траг на многим људима. Под један, утицао је на мене. Под два, на моју децу. Често је међу нама долазило до несугласица, али сада они стално разговарају на духовне теме. А млађи, матурант, је први пут постио ове године.

У то време сам била на постдипломским студијама и тог дана нисам пошла на предавања, објаснивши притом разлог професору. Следећег дана, он је саслушао наставак моје приче, замишљено климнуо главом и посаветовао ми да се причестим. Причестила сам се на Светог Николу. Сувишно је препричавати колики је утисак то оставило на све у полицијској станици, сви су ме посматрали с чуђењем. Мајка једног од момака који су ми украли кола ме је позвала после Божића и рекла да је њен син одлучио да пости и да се причести. На њега је случај са нафором извршио велики утицај. И што је најважније њихов злочин није имао тешких последица. Он се горко покајао због свега.

Коллеге са посла су сазнале све. Неко је после и све заборавио. Али с некима од њих често разговарам о постојању више силе, која има удела у нашим животима. И још нешто. Тај догађај ме је зближио са пријатељицом, која ми помаже да са више уверености корачам на духовном путу. Она се зове Ангелика. Увек памтим речи старца, речи молитве, када је све добро и када је све лоше. Та молитва ми се урезала у ум и у срце. Често је поновљам у себи, може се рећи свакодневно.

«Господе... пред свим непредвидим случајима не допусти ми да заборавим да је све то од Тебе... Господе, дај ми снаге да издржим бриге дана који је преда мном и све догађаје који ме очекују... и научи ме да се молим, верујем, надам, трпим, опраштам и волим. Амин».

Јер у тој свакодневној журби људски ум не може себи да представи шта ће бити и шта се све може сутра догодити.

Никос Ваксеванидис
С руског Александар ђокић

20 / 11 / 2018

http://www.pravoslavie.ru/srpska/117360.htm

==========================================================================================================

What important lessons has life taught you?

https://www.quora.com/What-important-lessons-has-life-taught-you?redirected_qid=1104472

Question merged

You were redirected because the question What is the most important lesson in life? was merged with this question.

100+ Answers

Pragya Mishra, Perpetual Student!

Updated 15d ago · Author has 95 answers and 444.3k answer views

Originally Answered: What is the most important life lesson that you have learned up to this point?

Life, they say, is a hard master for she gives the test first and the lessons afterwards. Well here are some of the lessons my life experiences uptil the mid twenties have taught me:

1. Be your own guiding lamp

The last words of Lord Buddha "APPA DEEPO BHAVA" carry the most pivotal lesson for humanity. Loosely translated they mean, "Be a light unto yourself" or "Be your own shrine.”
We are in charge of our own destiny. Its our path and ours alone. Others can walk it with us but no one can walk it for us.

For attainment of goals be it spiritual or material, we need to be our own cartographers, our own beacon lights. William Ernest Henley beautifully summarizes it in his classic and eternal poem, "Invictus":

"It matters not how strait the gate,
How charged with punishment the scroll
I am the master of my fate,
I am the captain of my soul."

2. Nothing is permanent in life except change:

The world is temporal. Everything here is "Anitya"( Impermanent), arising and passing away every second. So there is no point in holding on and refusing to let go of our attachments, memories, affections and grievances.

As the wise beyond her years Alexis Castle, one of the protagonists of the show Castle says in her valedictorian speech:

"There is a universal truth we all have to face, whether we want to or not, everything eventually ends. Last day of summer, the final chapter of a great book, parting ways with a close friend...endings are inevitable, Leaves fall, you close the book. You say goodbye."

The problem with the equation of life is that we assume the variables to be constants!

3. Pain and pleasure are two sides of the same coin:

Be it Buddha's teachings of "Raag" (Craving) and "Dwesh" (Aversion) or Bentham's theory or Utilitarian Hedonism, it is amply clear that pain and pleasure are the two governing principles behind all our actions and they are the two facets of the same coin.
We spend all our lives seeking pleasure and avoiding pain without realizing that what brings pleasure today will eventually change too and hence will become a source of pain.

4. The Self Transforming Brain:

Human mind is an exceptionally powerful tool and we can train our mind to train our brain to train our mind to lead a better life. Sounds confusing ??!! It isn't really!! Simply put it means that we can exercise a conscious control over our own thoughts and learn and unlearn new attitudes, patterns of behaviour and value systems which can enable us to lead a better life!

There is a new branch of Neuroscience devoted to this, called Neuroplasticity, Dr. Rick Hanson being its chief propounder which highlights how the "The perception and experience of mind leaves behind lasting residues, woven into the fabric of your brain and being."

5. The Key to Happiness is a Bad Memory:

Happiness is a matter of choice and forgetfulness is the first step towards making that choice. Because without forgetting you cannot forgive and without forgiveness there can be no bliss.
As Lord Buddha said, "Holding on to grudges is like drinking poison and hoping the other person would die."

6. Life is not what happens to us but how we respond to it:
Everyone has negative experiences and damaging events. Its our choice how to handle and react to our circumstances:

7. Humility is a deceptively powerful emotion:
 Often mistaken as a mark of weakness, humility is infact a potent ally and a spiritual antidote to all life's sufferings. To be modest and unpretentious in face of success and vulnerable and meek in light of our mistakes strangulates our false ego, harmonizes our inner self and brings a peaceful, joyous tranquility!

8. Genius is nothing but another name for the capacity to take infinite pain:

Our circumstances, capabilities, attitudes, aptitudes, talents, limitations, luck can all be overcome by hard work but there is no substitute for hard work itself.
As the celebrated author, Robin Sharma explains in his blog post, Mozart's Secret: "The most gifted tennis player doesn’t become the champion…the most focused, practiced and passionate one does. The most innately talented violinist doesn’t become the virtuoso…the most dedicated and devoted one does. The most brilliant entrepreneur doesn’t reap the fortune and change the course of history…the one with the most discipline, work ethic and grit does."

After a remarkable concert, one of Beethoven's many admirers came rushing to him and exclaimed, "Sir how can you be such a genius!!"
To which the great maestro humbly replied, "Madame if you too practised on your piano, eight hours a day for more than forty years, you'll be as much of a genius as I am".
H.W. Longfellow beautifully captures this essence in his celebrated poem Success:

"The heights by great men reached and kept
Were not attained by sudden flight,
But they, while their companions slept,
Were toiling upward in the night."

9. Self Compassion:

You cannot love others unless you learn to love your own self! Self compassion is not self-pity, selfishness or wallowing in pain. It is simply a wish that a being not suffer including oneself.

10. Actions vs. Perceptions:

Perceptions change. Actions don't. To give in to perceptions is to be a prisoner of people's believes. Perceptions are temporary illusions beyond our control. Actions are the on the only constant within out power.

11. As you Think so you Become:
 There is an undeniable nexus between mind and matter. Thoughts are things.Every thought has a consequence. Each thought is a pebble dropped into the pond of your life – the ripples are real. The more intense the thought, the more powerful the outcome.

“As surely as the acorn becomes the oak tree, the images in your mind become your reality.”

Originally posted on my blog Pensive Pennings as Life Lessons: An Introspection!

12.6k Views · View Upvoters

Related QuestionsMore Answers Below

What are the most important lessons you have learned in your life and when did you learn them?

What's the most important lesson life taught you the hard way?

What is the most important life lesson you've learnt?

Who has taught the most important lesson in your life and what did you learn?

What is the biggest lesson that life has taught you?

Ask New Question

Nivetha Babu, B.E from RMK College of Engineering and Technology (2019)

Updated Jan 26 · Author has 60 answers and 109.1k answer views

Originally Answered: What is the most important lesson in life?

Here, Mr.Sundar Picha's cockroach theory.

Yeah, it's Mr. Sundar Picha's thought for us!.

One day he was having coffee or some eatables in the hotel. At that time a cockroach fell on one lady.

That lady started shouting like hell and pushed the cockroach. It went and fell on the another lady, who was near her.

Even she got panicked and started shouting.

Simultaneously, the waiter came near to help them. And this lady too pushed it.Now the cockroach fell on the waiter's dress.

But this waiter was silent. He slowly moved out and throwed the cockroach.

Watching all this scenarios. Mr. Sundar Picha had a thought that,

Its just a small incident but gave a big lesson through his thought.

So the lesson he said is, everything happens in the way how we handle it.

Something I learnt from that is,

Our thought, our behavior, our knowledge, our time, our work, our discipline and our etcs are going to decide our life.

“Don't be prince or Princess, be a warrior”.

Fight hard, taste the dirt and then kiss the success!.

Haha I know, it's easy to say but difficult to put it into actions.

Whatever the conclusion may be. Let's just experiment the cockroach theory!.

-NB.

2.3k Views · View Upvoters

Prajwal Suhas P

Updated Jan 26 2015

Originally Answered: What is the most important life lesson that you have learned up to this point?

• Don't settle down in life..
• Keep discovering new things & look for better always.
• Believe in Yourself, that can only take you closer to your Dreams.

• Know who you are.
• Aim to Live a life with: 
  Gratitude, Discipline, Appreciation.
• Aim to be a minimalist.
• This can give you happiness at all stages - short term and long term.

• Construct your own religion that shall make you happy
• Divine is within you. Don't search around.
• Stop searching outside for happiness.

• One of the most Important steps in life is nurturing & Self Learning skills.
• The best form of learning is Self Learning.
• Having Great mentors and teachers early will save enough time.
• Schooling can kill your creativity. Don't be fooled.
• Don't confuse Education with Intelligence.
• Education is constant learning. So, Are you Educated? No.
• You learn a lot from Failures & failure stories than any success story.

19.2k Views · View Upvoters

Your response is private.

Is this answer still relevant and up to date?

Michelle Sola

Answered 9h ago · Author has 71 answers and 309k answer views

• Never depend on someone to make you happy
• Never put expectations on the ones you love, if it wasnt discussed
• Never put something on hold, do it now or never
• Dont comprise your happiness for someone elses.
• Dont assume if you never asked
• It’s better to be in the moment then in your fears
• Never supress your feelings, channel it in a healthy way
• Dont buy into anyone elses dreams, follow your own path
• Be there for the ones who care about your well being
• Learn how to control your emotions, especially in the corporate world, office politics is all about tactics. Dont over re act, play your cards right
• Never show any sign of weakness
• Dont tell anyone your next move
• Dont wait on anyone, learn how to move on your own if you have to
• Show people how to treat you
• Pratice being liberal, learn how to speak up and fight for the right things
• Save your money earlier, learn investing, or learn how to live for your needs first before your wants
• Take more opporunties but never in the expense of others
• Think about yourself a little more
• Pay attention more and speak less
• Dont doubt yourself, even if you have great fears, pretend it until you make it .
• Lastly, we never know it all, everyday we should be learning something new.

Image source:

[GOOGLE]

1.6k Views · View Upvoters

Abhinab Mishra, Life's GOOD!

Answered Jun 24 2017 · Author has 116 answers and 283.3k answer views

Originally Answered: What is the most important lesson of life?

Life is big. It is not in living yourself, but in living with others, in making others live.